Može li maligni polip na debelom crevu da se razvija bez upozorenja i simptoma?

Kada se tokom kolonoskopije otkrije polip na debelom crevu, jedno od prvih pitanja koje pacijenti postavljaju jeste da li je promena dobroćudna ili može da bude maligni. Iako većina polipa nije maligna, pojedine vrste mogu vremenom da se razviju u karcinom. Problem je što polipi često ne izazivaju nikakve tegobe, pa ni odsustvo simptoma ne znači da je promena bezopasna.

Polipi su izrasline koje nastaju na unutrašnjoj površini debelog creva ili rektuma. Mogu biti različitih veličina i oblika, a najčešće se otkrivaju tokom kolonoskopije. Neki su potpuno benigni, dok drugi, poput određenih adenoma i nazubljenih polipa, imaju potencijal da se vremenom razviju u malignu bolest.

Da li maligni polip mora da izaziva simptome?

Ne mora. Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za dijabetes, bolesti organa za varenje i bubrega, većina ljudi sa polipima na debelom crevu nema nikakve simptome.

Čak i polip koji sadrži maligne ćelije može da bude otkriven slučajno, tokom preventivne kolonoskopije. Zbog toga se na osnovu toga kako se osoba oseća ne može zaključiti da li je polip dobroćudan ili maligni.

Koji simptomi mogu da ukažu na problem?

Kada polipi izazivaju tegobe, one mogu uključivati:

• Krvarenje iz završnog dela debelog creva ili pojavu krvi u stolici.
• Malokrvnost usled dugotrajnog, neprimetnog gubitka krvi, koja može izazvati umor i slabost.
• Promene u pražnjenju creva, uključujući dugotrajniji zatvor ili dijareju.
• Bolove i nelagodnost u stomaku.

Veoma veliki polipi ponekad mogu da otežaju prolazak crevnog sadržaja, mada je potpuna opstrukcija izazvana samim polipom retka.

Važno je naglasiti da nijedan od ovih simptoma ne dokazuje da je polip maligni. Krvarenje se može javiti i kod benignih polipa, hemoroida ili drugih bolesti creva. Ipak, pojavu krvi u stolici, neobjašnjivu anemiju ili uporne promene u pražnjenju creva ne treba zanemarivati.

Da li veličina polipa otkriva da li je u pitanju rak?

Veličina jeste jedan od faktora koji utiču na procenu rizika, ali nije dovoljna za postavljanje dijagnoze. Veći polipi, posebno oni prečnika 10 milimetara ili više, češće imaju promene koje zahtevaju pažljivije praćenje. Međutim, mali polip nije automatski bezopasan, kao što ni veliki polip ne znači da osoba ima rak.

Važni su i oblik polipa, njegova mikroskopska građa i prisustvo displazije, odnosno abnormalnih promena ćelija. Displazija visokog stepena nije isto što i invazivni karcinom, ali predstavlja ozbiljan nalaz koji zahteva odgovarajuće postupanje.

Šta patohistološki nalaz govori o polipu?

Tokom kolonoskopije lekar može da ukloni polip i pošalje ga na patohistološku analizu. Pregledom tkiva utvrđuje se o kojoj vrsti polipa je reč, da li postoje prekancerozne promene ili maligne ćelije i, ako je karcinom prisutan, koliko duboko zahvata tkivo.

Ukoliko se potvrdi maligni polip, dalji postupak zavisi od karakteristika tumora, procene da li je promena potpuno uklonjena i rizika od širenja bolesti. Kod pojedinih pacijenata endoskopsko uklanjanje može biti dovoljno, dok je kod drugih potrebno dodatno lečenje.

Zašto je važno ukloniti polipe pre nego što izazovu tegobe?

Kolonoskopija omogućava ne samo otkrivanje već i uklanjanje mnogih polipa pre nego što se razviju u karcinom. Zbog toga ima važnu ulogu u prevenciji raka debelog creva.

Prema preporukama gastroenteroloških udruženja, vreme naredne kontrolne kolonoskopije zavisi od broja, veličine i vrste uklonjenih polipa, kao i drugih faktora rizika.

Najvažnije je da pacijenti ne čekaju pojavu simptoma. Polip koji ne krvari i ne izaziva bol može zahtevati uklanjanje i praćenje. Upravo zato su preventivni pregledi i poštovanje preporuka gastroenterologa toliko važni.

(eKlinika.rs)