Kolorektalni karcinom (KRK) predstavlja malignu bolest koja se razvija u kolonizaciji ili rektumu, delovima ljudskog probavnog trakta. Preživljavanje kod kolorektalnog karcinoma u velikoj meri zavisi od stadijuma u kojem je bolest dijagnostikovana.
Kolorektalni karcinom je najčešći drugi uzrok smrti od raka u svetu: Od čega zavisi prognoza i duže preživljavanje?
Prema rečima dr Nebojše T. Stojakovića, specijaliste opšte i abdominalne hirurgije i instruktora edukatora za primenu minimalno invazivne hirurgije u oblasti koloproktologije, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra kolorektalni karcinom drugim najčešćim uzrokom smrti od raka u svetu, što ga čini globalnim zdravstvenim problemom.
S obzirom na učestalost, kao i na mogućnost preventivnog otkrivanja i lečenja u ranim fazama, od esencijalne je važnosti unapređenje strategija za prevenciju, rano prepoznavanje i efikasno lečenje ovog malignog oboljenja, naglašava stručnjak u razgovoru za eKlinika portal i dodaje:
– U ranim stadijumima (I i II), šanse za preživljavanje su veoma visoke, dok su u uznapredovalim stadijumima (III i IV) znatno niže. Ipak, napredak u dijagnostici, terapiji (uključujući hemoterapiju, radioterapiju, imunoterapiju i ciljanu terapiju) i hirurškim tehnikama omogućava većem broju pacijenata u uznapredovalim stadijumima da prežive duže i da se kvalitet života poboljša. Zato je rano otkrivanje bolesti ključno za uspešno lečenje kolorektalnog karcinoma.
Na koje faktore rizika možemo da utičemo i sprečimo kolorektalni karcinom: Koliko je do genetike i drugih okolnosti?
Sagovornik eKlinika portala potvrđuje da je kolorektalni karcinom složena bolest čiji razvoj zavisi od interakcije genetskih, životnih i faktora sredine. Na osnovu trenutnih saznanja, koja nam prenosi, etiologija KRK-a može se podeliti na nekoliko ključnih faktora:
1. Genetska predispozicija i nasledne bolesti
Genetske mutacije igraju ključnu ulogu u nastanku kolorektalnog karcinoma. Osobe sa porodicama koje imaju istoriju ove bolesti ili koje pate od naslednih sindroma, kao što su familijalna adenomatousna polipoza (FAP) ili Lynchov sindrom, imaju značajno veći rizik od razvoja raka debelog creva. FAP je povezan sa pojavom velikog broja polipa u debelom crevu koji se često transformišu u maligni tumor, dok Lynchov sindrom uključuje mutacije koje povećavaju rizik od razvoja raka na više mesta u probavnom traktu.
2. Hronične inflamatorne bolesti creva
Dugotrajni ulcerozni kolitis i Crohn’s (Kronova) bolest predstavljaju faktore rizika, budući da hronična inflamacija povećava verovatnoću transformacije normalnih ćelija u zloćudne. Studije su pokazale da je rizik od razvoja kolorektalnog karcinoma kod osoba sa ovim oboljenjima povećan čak i do 5 puta u poređenju sa opštom populacijom.
3. Ishrana i životni stil
Ishrana bogata crvenim mesom, prerađenim mesnim proizvodima i visokim udelom zasićenih masti povezana je sa povećanim rizikom od kolorektalnog karcinoma. S obzirom na to da se smatra da ova ishrana doprinosi nastanku inflamacije, oštećenju DNK i razvoju polipa u debelom crevu, smanjenje unosa takvih namirnica može imati prevencijski efekat. S druge strane, dijeta bogata vlaknima, povrćem i voćem, uz fizičku aktivnost, može doprineti smanjenju rizika.
4. Telesna masa, pušenje i alkohol
Prekomerna telesna masa, posebno u abdominalnom području, kao i pušenje i prekomerna konzumacija alkohola, identifikovani su kao faktori rizika. Ovi faktori imaju negativan uticaj na metabolizam i mogu dovesti do disfunkcija u probavnom traktu. To povećava verovatnoću nastanka tumora.
Geni i polipi: Kakav uticaj imaju na kolorektalni karcinom, odnosno njegov nastanak
Mogu, odgovara dr Stojaković i objašnjava:
– Kolorektalni karcinom obično započinje kao benigni adenom (polip), koji može evoluirati u maligni tumor usled genetskih mutacija u specifičnim onkogenima i tumor-supresorskim genima. Najveći broj tumora nastaje usled mutacija u genu APC (adenomatous polyposis coli), što omogućava progresiju benignih lezija u maligne. Mutacije koje ometaju normalnu kontrolu ćelijske proliferacije, diferencijacije i apoptoze takođe igraju ključnu ulogu u razvoju ovog karcinoma. U kasnijim fazama, tumor može invadirati okolna tkiva i metastazirati na udaljene organe, pretežno jetru i pluća.
Kako prepoznati simptome?
Prema rečima dr Stojakovića, simptomi kolorektalnog karcinoma variraju u zavisnosti od stadijuma bolesti, veličine tumora i njegove lokacije.
– U ranim fazama, simptomi mogu biti minimalni ili potpuno odsutni, što čini ranu dijagnozu izazovnom. Međutim, kako tumor raste, simptomi postaju izraženiji i mogu uključivati promene u ritmu pražnjenja creva, uključujući proliv ili konstipaciju, kao i krv u stolici, koja može biti crvena ili tamna. Kod pacijenata je prisutan nizak nivo energije, gubitak težine i apetita. Moguć je bol u stomaku, nadutost i osećaj nepotpunog pražnjenja creva – detaljno navodi stručnjak, koji je i član Udruženja endoskopskih hirurga Srbije.
Dijagnostičke metode za otkrivanje bolesti
Za dijagnostiku se, objašnjava hirurg, koriste različite metode. To su:
- 1. Kolonoskopija, kao „zlatni standard“ za otkrivanje kolorektalnog karcinoma, jer omogućava direktan vizuelni pregled unutrašnjosti debelog crijeva, kao i uzimanje uzoraka za biopsiju.
- 2. Kompjuterska tomografija (CT), koja se koristi za određivanje stadijuma bolesti, dok magnetna rezonanca (MRI) može pomoći u evaluaciji zahvaćenosti limfnih čvorova i okolnih struktura.
- 3. Fekalni test na okultno krvarenje (FOBT) koristi se za detekciju nevidljive krvi u stolici, što može biti rani znak karcinoma.
Lečenje kolorektalnog karcinoma: Od čega zavisi izbor adekvatnog terapijskog protokola
Lečenje kolorektalnog karcinoma zavisi od stadijuma bolesti i individualnih karakteristika pacijenta. O osnovnim terapijskim pristupima dr Nebojša T. Stojaković kaže:
– Hirurški zahvat je metoda izbora, naročito u ranim fazama. Tokom operacije, tumor i okolna zdrava tkiva se uklanjaju. Kod uznapredovalih tumora može biti potrebno napraviti stomu. Hemoterapija se primenjuje pre (neoadjuvantna) i post (adjuvantna) operacije kako bi se smanjio rizik od metastaza. Takođe, može biti korišćena kao primarni tretman za uznapredovali rak. Radioterapija je često upotrebljavana kod karcinoma rektuma, naročito pre operacije, kako bi se smanjila veličina tumora. Kod metastatskog karcinoma, može se koristiti za ublažavanje simptoma. Targeted terapija i imunoterapija predstavljaju novije pristupe lečenju koji se baziraju na ciljanju specifičnih molekularnih promena koje omogućavaju rast tumora. Ovi tretmani se obično koriste u uznapredovalim slučajevima raka.
ZC Valjevo: Jedan od vodećih centara minimalno invazivne hirurgije u Srbiji
ZC Valjevo, tj. odeljenje abdominalne hirurgije, jedan je od pionira laparoskopske hirurgije u Srbiji još od 1997. godine, kada je urađena prva laporoskopska operacija (laparoskopska holecistektomija), preko prve laparoskopske operacije kolorektalnog carcinoma u Srbiji, 2004. godine (dr Jordan Lazarević, leva hemikolektomija).
– Sa ponosom ističem da uvođenjem standardizacije od 2018. godine za kolorektalni karcinom preko Lapserb projekta urađeno više od 400 operacija iz ove oblasti. Istakao bih najpre 6 obučenih hirurga za samostalni rad u ovoj tehnici, kao i rad našeg odeljenja, koji je predstavljen na evropskom kongresu EAES (European Association for Endoscopic Surgery) juna ove godine u Beogradu, ispred UEHS (Udruženje endoskopskih hirurga Srbije). Danas se na našem odeljenju hirurgije ZC Valjevo rade gotove svi operativni zahvati u abdomenu MI (minimalno invazivnom) tehnikom (želudac, jetra, žučna kesa i žučni putevi, slezina, pankreas, tanko i debelo crevo, retroperitonealni tumori, defekti prednjeg trbušnog zida i mnoga hitna stanja) – ponosan je sa razlogom dr Stojaković, načelnik operativnog bloka sa sterilizacijom.
Dr Nebojša T. Stojaković sa svojim timom na nedavno održanoj Nedelji minimalno invazivne hirurgije (UEHS) u Valjevu i Divčibarama, u odličnoj organizaciji ZC Valjevo Foto: Miroslav Milovanović/AS media
Prevencija: Šta možemo da uradimo sami u pokušaju da izbegnemo opasnu bolest
Sagovornik našeg portala apeluje na širenje svesti o tome da prevencija kolorektalnog karcinoma uključuje nekoliko ključnih strategija.
– Najpre, to su redovni pregledi. Kolonoskopija bi trebalo da se primenjuje u starijoj dobi (oko 50. godine) i predstavlja ključnu meru za rano otkrivanje. Ona omogućava eliminaciju prekanceroznih lezija pre nego što postanu maligne. Kada govorimo o promenama u ishrani i životnom stilu, pre svega mislimo na smanjenje unosa crvenog mesa, povećanje konzumacije vlakana i voća, prestanak pušenja, smanjenje unosa alkohola i redovno vežbanje. Sve to značajno smanjuje rizik. Postoji i farmakološka prevencija. Naime, neki lekovi, poput aspirina, pokazuju efikasnost u smanjenju rizika kod osoba sa visokim rizikom od KRK, ali je njihova upotreba kontroverzna i zahteva dodatna istraživanja – upozorava
Skrining za kolorektalni karcinom: Kada treba raditi kolonoskopiju?
Skrining kolorektalnog karcinoma, uključujući kolonoskopiju, preporučuje se uopšteno za osobe starije od 50 godina sa prosečnim rizikom. Međutim, kod osoba sa povišenim rizikom zbog porodične anamneze, genetskih faktora ili prethodnih bolesti, skrining treba početi ranije, u zavisnosti od specifičnih okolnosti.
Poznato je da je kolonoskopija jedan od najpouzdanijih metoda za skrining kolorektalnog karcinoma, jer omogućava direktnu vizualizaciju debelog creva i rektuma, kao i otkrivanje abnormalnosti poput polipa, koji mogu biti prekancerozni. Preporuke za početak skrininga, kao i učestalost pregleda, zavise od nekoliko faktora, uključujući starost, porodičnu anamnezu i druge rizične faktore, navodi dr Stojaković.
U tom kontekstu, prenosi nam preporučene smernice za skrining kolorektalnog karcinoma prema opštim smernicama (Američkog udruženja za rak i drugih stručnih organizacija):
1. Osobe sa prosečnim rizikom:
Preporučuje se da svi ljudi sa prosečnim rizikom za kolorektalni karcinom započnu skrining sa 50 godina. Ako je osoba u dobrom zdravlju i očekuje da će živeti još 10 ili više godina, skrining može nastaviti do 75. godine. Nakon 75. godine, preporuka o daljem skriningu zavisi od opšteg zdravlja osobe, uz konsultacijom sa lekarom. Što se tiče učestalosti pregleda, preporučuje se da se kolonoskopija radi svakih 10 godina kod osoba sa prosečnim rizikom. Alternativne metode, kao što su testovi na okultnu krv u stolici, mogući su svake 1-2 godine.
2. Osobe sa povećanim rizikom
Povećan rizik uključuje porodičnu istoriju, genetske faktore, istoriju inflamatornih bolesti creva ili druge faktore, kakvi su:
- Porodična anamneza: Ako osoba ima prvi stepen rođaka (roditelj, brat, sestra) koji je imalo kolorektalni karcinom pre 60. godine, ili dva rođaka koji su oboleli, skrining bi trebalo početi pre 40. godine, ili 10 godina ranije nego što je bio prvi dijagnostikovan karcinom kod rođaka.
- Genetski faktori: Osobe sa određenim genetskim sindromima, kao što su porodična adenomatozna polipoza (FAP) ili Lynch sindrom, treba da započnu skrining sa pretežno 20-30 godina ili prema preporukama genetičara. Kolonoskopiju bi trebalo obavljati češće, obično svake 1-2 godine, kako bi se pratilo razvoj polipa ili drugih abnormalnosti.
- Zapaljenske bolesti creva (kao što je ulcerozni kolitis ili Kronova bolest): Osobe sa ovim bolestima, naročito ako su bolovale više od 8 godina, treba da počnu sa kolonoskopijom oko 8 godina nakon dijagnoze bolesti i to obavljaju svake 1-2 godine.
Skrining kod osoba sa simptomima
– Ako osoba pokazuje simptome kao što su krv u stolici, hronični bol u stomaku, neobjašnjiv gubitak težine, promene u navikama pražnjenja creva (proliv ili konstipacija), slabost ili anemija, to ukazuje na potrebu za dijagnostičkom kolonoskopijom bez obzira na starost, jer mogu biti znakovi kolorektalnog karcinoma ili drugih bolesti probavnog sistema. U tom slučaju, ne čeka se na rutinski skrining, već se preporučuje hitno medicinsko ispitivanje – naglašava dr Nebojša T. Stojaković.
Umesto zaključka: Kolorektalni karcinom može biti uspešno lečen ukoliko se otkrije u ranima fazama
Statistika preživljavanja može se analizirati na osnovu petogodišnjeg preživljavanja, što, kako navodi naš sagovornik, predstavlja procenat pacijenata koji prežive barem 5 godina nakon dijagnoze.
– Kolorektalni karcinom je ozbiljan zdravstveni izazov koji, međutim, može biti uspešno lečen ukoliko se otkrije u ranim fazama. Razumevanje faktora rizika, korišćenje naprednih dijagnostičkih metoda, kao i sprovođenje odgovarajuće terapije i preventivnih strategija, ključni su za smanjenje mortaliteta od ovog raka. Edukacija javnosti i primena preventivnih mera, naročito u visokorizičnim grupama, mogu značajno smanjiti broj obolelih i povećati kvalitet života pacijenata – rekao je za eKlinika portal dr Nebojša T. Stojaković, stručnjak koji će za čitaoce eKlinika portala uskoro pojasniti sve o stadijumima kolorektalnog karcinoma, kao i o detaljima hirurškog pristupa u lečenju.
