Ako hodamo sporije nego pre šest meseci, to može da bude važan pokazatelj zdravlja i rizika od smrti

Ljudi koji hodaju brže mogu da imaju bolje opšte zdravstveno stanje. Ipak, istraživanje ne dokazuje da ćemo živeti duže ako jednostavno ubrzamo korak. Stručnjaci objašnjavaju zašto je važno da obratimo pažnju na promene u sopstvenom hodu.

Šta još pokazuje način na koji hodamo?

Brzina kojom hodamo može da pruži važne informacije o našem zdravlju. Istraživanje objavljeno u časopisu JAMA Network Open pokazalo je da su i brzina hoda izmerena u ordinaciji i broj koraka u minuti tokom svakodnevnih aktivnosti povezani sa rizikom od smrti od bilo kog uzroka.

Preporučujemo

To, međutim, ne znači da postoji jedna „idealna” brzina koju svi treba da dostignemo. Nalazi pre svega ukazuju na to da način na koji hodamo može da bude pokazatelj opšteg zdravlja i funkcionalnih sposobnosti.

Kako su istraživači merili brzinu i ritam hodanja

Istraživanje je sprovedeno u okviru britanske studije Whitehall II i obuhvatilo je 4.067 osoba, prosečne starosti oko 69 godina. Muškarci su činili približno tri četvrtine, a žene oko četvrtine učesnika. Rezultati su objavljeni 23. oktobra 2026. godine.

Istraživači su uporedili dva načina procene hodanja. U kliničkom testu učesnici su prelazili obeleženu deonicu dugu 2,44 metra svojim uobičajenim tempom. Test su ponovili tri puta, a za analizu je korišćena prosečna brzina. Osobe koje su inače koristile štap mogle su da ga koriste i tokom testiranja. Za praćenje svakodnevnog kretanja učesnici su devet uzastopnih dana nosili akcelerometar na ručnom zglobu. Ovaj uređaj beleži pokrete, a poseban softver prepoznaje periode hodanja i procenjuje broj koraka.

Na osnovu tih podataka izračunata je kadenca, odnosno broj koraka u minuti. Istraživači su posmatrali medijanu kadence, koja predstavlja srednju vrednost ritma hodanja, i 95. percentil, koji opisuje brže periode hodanja. Beležen je i prosečan dnevni broj koraka.

Važno je razlikovati ove mere: brzina hoda izražava se u metrima u sekundi, dok kadenca pokazuje koliko koraka napravimo za minut. One su povezane, ali nisu isto, jer na brzinu utiče i dužina koraka.

Brži hod bio je povezan sa manjim rizikom od smrti

Tokom praćenja čija je medijana iznosila 11,8 godina, preminulo je 739 učesnika.

Prosečna brzina hoda na kliničkom testu iznosila je oko 1,2 metra u sekundi. Medijana kadence tokom svakodnevnog života bila je približno 75 koraka u minuti, dok je vrednost koja opisuje brže periode hodanja iznosila oko 112 koraka u minuti. Nakon što su istraživači uzeli u obzir godine, pol, životne navike i zdravstveno stanje, veće vrednosti bile su povezane sa:

• 23 odsto manjim relativnim rizikom od smrti za brzinu hoda izmerenu kliničkim testom
• 17 odsto manjim relativnim rizikom za medijanu broja koraka u minuti
• 18 odsto manjim relativnim rizikom za broj koraka u minuti tokom bržih perioda hodanja.

Ovi procenti odnose se na povećanje svake mere za jednu standardnu devijaciju, statističku jedinicu koja opisuje raspon vrednosti među učesnicima. Ne znače da svaki dodatni korak u minuti smanjuje rizik za navedeni procenat, niti predstavljaju garantovanu korist koju bi pojedinac ostvario ubrzavanjem hoda.

Može li uređaj na ruci da zameni test u ordinaciji

Brzina hoda na kratkom kliničkom testu i ritam svakodnevnog hodanja bili su samo slabo povezani. To sugeriše da ova merenja beleže različite aspekte kretanja.

Obe vrste podataka bile su povezane sa smrtnošću, a modeli koji su ih uključivali imali su sličnu sposobnost procene rizika. Ipak, kada su u obzir uzeti svi analizirani faktori rizika, samo je dodavanje kliničke brzine hoda statistički značajno poboljšalo predviđanje. Kombinovanje kliničkog testa i podataka iz svakodnevnog života nije donelo značajno dodatno poboljšanje u tom modelu.

Izbor načina merenja zato može da zavisi od cilja procene i dostupnih uslova. Nijedno od ovih merenja samo za sebe ne može pouzdano da predvidi koliko će određena osoba živeti.

Zašto brzina hodanja govori o opštem zdravlju

Fizioterapeutkinja Neha Sabharval, koja se bavi pokretljivošću starijih osoba, objasnila je za da hodanje zahteva usklađen rad više sistema u organizmu.

Srce i pluća moraju da podrže napor, mišići da obezbede dovoljno snage, a mozak da koordinira korake i održava ravnotežu. Zbog toga promena brzine hoda može da bude znak promene zdravstvenog stanja. Usporavanje se lako pripisuje starenju, ali iza njega mogu da stoje slabost mišića, bol, smanjena izdržljivost, problemi sa ravnotežom ili neko oboljenje.

Sabharval naglašava da rezultate ne treba tumačiti kao dokaz da samo brže hodanje produžava život. Osobe koje prirodno hodaju brže možda već imaju bolje zdravlje. Korisnije je pratiti da li hodamo sporije nego pre šest meseci nego porediti svoj tempo sa tuđim.

Kada zbog sporijeg hoda treba razgovarati sa lekarom

Dr Teodor Strejndž iz bolnice Northwell Staten Island University Hospital, posebno je ukazao na promene u podnošenju napora.

Ako ste donedavno bez teškoća savladavali stepenice a sada se pri istom naporu zadišete, takvu promenu treba da proceni lekar. Razlog za pregled mogu da budu i novi bolovi koji otežavaju kretanje. Važno je i odgovarajuće lečenje hroničnih bolesti, kako bi fizička aktivnost bila prilagođena zdravstvenom stanju i mogućnostima osobe.

Kod problema sa ravnotežom, snagom ili načinom hoda može da pomogne fizikalna terapija. Posebno prilagođene vežbe mogu biti korisne i osobama koje se oporavljaju od moždanog udara.

Koliko brzo treba da hodamo i da li je neophodno 10.000 koraka

Ova studija nije utvrdila univerzalnu brzinu hodanja niti obavezan broj dnevnih koraka za duži život. Prosečne vrednosti zabeležene među učesnicima nisu preporučeni ciljevi za sve.

Dr Strejndž savetuje postepeno povećavanje aktivnosti, uz praćenje sopstvenih mogućnosti. Brojač koraka može da pomogne da pratimo koliko se krećemo, ali cilj treba prilagoditi početnom nivou aktivnosti i zdravstvenom stanju. U dostavljenom tekstu on navodi da i 7.000 do 8.000 koraka dnevno može biti dovoljno, ali to nije rezultat ovog istraživanja niti granica koja odgovara svakoj osobi.

Pored kretanja, ukazuje i na značaj odgovarajuće ishrane i dovoljnog unosa tečnosti. Najvažnija praktična poruka jeste da obratimo pažnju na promene: ako hod postaje primetno sporiji, naporniji ili nesigurniji, naročito uz nove tegobe, treba razgovarati sa lekarom.

(eKlinika.rs)