Kardiogeni šok je hitno medicinsko stanje u kojem srce ne može da pumpa dovoljno krvi do vitalnih organa. Najčešće se javlja kao komplikacija akutnog infarkta miokarda i praćen je visokom stopom smrtnosti u bolničkim uslovima koja iznosi 30 do 40 odsto. Stručnjaci naglašavaju da neće svaki pacijent sa infarktom doživeti kardiogeni šok. Lekari klinike Mayo objašnjavaju da je reč o retkoj komplikaciji koja mora da se brzo leči. Uz pravovremenu i odgovarajuću terapiju, kardiogeni šok preživi polovina bolesnika.
Uzroci kardiogenog šoka
Težak (masivan) srčani udar je najčešći uzrok kardiogenog šoka, ali može da se javi i posle operacije srca. Može da nastane i kao komplikacija akutne srčane insuficijencije, kao posledica drugih stanja osim srčanog udara. Javlja se i kod pacijenata sa upalom srčanog mišića (miokarditis), kod infekcije srčanih zalistaka (endokarditis), kao akutno pogoršanje hronične srčane slabosti. Komplikacija je i kod teških aritmija, plućne embolije, tamponade perikarda, javlja se i posle teških trovanja koja mogu da ugroze rad srca, kao i posle upotrebe narkotika.
Kardiogeni šok se javlja kada dođe do zatajenja srčanog mišića, što ima za posledicu smanjenje minutnog volumena, to jest količine krvi koju srce ispumpa svakog minuta. Sve to ima za posledicu smanjenu perfuziju (protok krvi) do organa. U ovom stanju dolazi do akutnog smanjenja perfuzije i hipoksije (smanjena količina kiseonika) tkiva i organa.
Simptomi kardiogenog šoka
Kardiogenom šoku prethode i simptomi kao što su:
- Ubrzano disanje
- Nedostatak/kratak dah
- Iznenadni, ubrzani otkucaji srca (tahikardija)
- Bol u grudima
- Gubitak svesti
- Slab puls
- Nizak krvni pritisak (hipotenzija)
- Znojenje
- Bleda koža
- Hladne ruke ili stopala
- Slabo mokrenje ili njegov potpuni izostanak
- Mučnina, povraćanje
- Konfuzija
Bitno je prepoznati i simptome srčanog udara
Pošto se kardiogeni šok obično javlja kod osoba koje imaju težak infarkt, bitno je na vreme prepoznati simptome srčanog udara.
Pacijenti često opisuju simptome kao izuzetno jak pritisak u grudima, bol u grudnom košu koji traje duže od nekoliko minuta, a bol može da se širi na rame, jednu ili obe ruke, leđa, pa čak i zube i vilicu. Prisutan je i nedostatak daha, znojenje, omaglica ili iznenadna vrtoglavica, mučnina, povraćanje.
Pojačane epizode bola u grudima, kratkoća daha, znojenje, omaglica ili iznenadna vrtoglavica, mučnina i povraćanje takođe su uobičajeni simptomi.
Kardiolozi upozoravaju i da neće svi pacijenti sa infarktom imati tipičan simptom – bol u grudima. Oko 1/3 bolesnika, posebno starijih osoba, žena i dijabetičara, nemaju tipični bol u akutnom infarktu, te zbog nespecifičnih simptoma često traže pomoć lekara sa zakašnjenjem.
U slučaju da primetimo neki od navedenih simptoma, bitno je da brzo potražimo medicinsku pomoć kako bismo smanjili rizik od komplikacija i razvoja kardiogenog šoka.
Lekari navode da je prvih 15 minuta infarkta, od pojave bola u grudima najopasnije, jer se u tom periodu stvara svež tromb, koji organizam nastoji da razloži. Često se dešava da se krvni sud u početnim minutima spontano otvara i zatvara, što dovodi do poremećaja srčanog ritma koji mogu usloviti smrtni ishod.
Faktori rizika
Faktori rizika za nastanak kardiogenog šoka su starije životno doba, dijabetes, visok krvni pritisak. Rizik je i već pretrpljeni srčani udar, srčana slabost. Ukoliko se brzo ne leči, kardiogeni šok može da se završi smrtnim ishodom. Moguće su i komplikacije u vidu oštećenja jetre, bubrega ili drugih organa zbog nedostatka kiseonika, što može biti trajno.
Lečenje
Potrebno je pre svega utvrditi da je reč o kardiogenom šoku. Lekar mora da pronađe uzrok šoka i da na osnovu toga planira lečenje.
U slučaju infarkta, lečenje se radi po protokolu za lečenje akutnog infarkta miokarda, moguće je i primena lekova koji deluju na optimizaciju volumena u cirkulaciji i regulaciju krvnog pritiska.
Lekari naglašavaju da je ključ uspešnog lečenja dobro organizovan pristup, brza dijagnoza i terapija za održavanje arterijskog krvnog pritiska i minutnog volumena. Zapaža se da je smrtnost manja kada se uradi hitna srčana kateterizacija i revaskularizacija sa angioplastikom ili koronarnom operacijom.
Pre svega, bitno je da ne dođe do kardiogenog šoka ili teže bolesti srca, zato je, kako naglašavaju lekari, najbitnija prevencija. Dobra kontrola krvnog pritiska i holesterola, izbegavanje pušenja, zdrava telesna težina i redovna fizička aktivnost mogu da nam pomognu da naše srce i krvni sudovi dugo i dobro rade.
