Ako više volite da stojite za radnim stolom, trebalo bi da razmislite o tome koliko vremena provodite na nogama. Povod može da vam bude nova studija objavljena u časopisu Medicine & Science in Sports & Exercise koja je otkrila da dugo stajanje na poslu može biti loše za vaš krvni pritisak.
Zaključci nove studije
Istraživači su analizirali podatke 156 radnika srednje starosti 62,4 godine iz studije Finnish Retirement and Aging. Učesnici su nosili uređaje za praćenje dužine stajanja, sedenja i obavljanje lagane i umerene do intenzivne fizičke aktivnosti. Takođe im je meren i krvni pritisak.
Ljudi koji su na poslu više sedeli imali su tokom noći niži dijastolni krvni pritisak (donji broj u očitavanju i meri pritisak u arterijama kada se srce odmara i puni krvlju). Oni koji su duže stajali na poslu imali su tokom dana viši dijastolni krvni pritisak i manje oscilacija krvnog pritiska.
Naučnici su zaključili da je sedenje na poslu povezano sa boljim dijastolnim krvnim pritiskom kod starijih odraslih nego stajanje i obavljanje fizičke aktivnosti.
Međutim, dugo sedenje na poslu takođe je povezano sa 34 odsto većim rizikom od smrti od srčanih bolesti i 16 procenata većim rizikom od smrti od svih uzroka, navodi se u istraživanju objavljenom u JAMA Network Open.
Da li je stajanje zaista loše za krvni pritisak
Stajanje nije loše samo po sebi, ali ako stojimo duže vreme to može izazvati promene u telu koje mogu uticati na krvni pritisak, kaže dr Jooa Norha, glavni autor studije i istraživač na Univerzitetu Turku u Finskoj.
– Zbog dejstva gravitacije, krv počinje da se skuplja u nogama i stopalima, zbog čega u gornjem delu tela ostaje manje krvi – kaže dr Norha. Kao odgovor, krvni sudovi se kontrahuju, a srce jače pumpa da bi održalo protok krvi u gornjem delu tela. – Ovi mehanizmi povećavaju krvni pritisak,” dodao je on.
Tokom vremena, to može uticati na krvni pritisak.
– Preterano stajanje takođe može sprečiti normalan pad krvnog pritiska noću, zbog čega je krvni pritisak blago povišen i danju i noću. Vremenom, to bi moglo dovesti do otvrdnjavanja krvnih sudova, što dodatno povećava ukupni krvni pritisak – napominje dr Norha.
Ovo čak može povećati rizik od srčanih bolesti.
– Dodatni rad srca uzrok je zadebljanja i stvrdnjavanja srčanog mišića, što na kraju može dovesti do srčanih bolesti, kao što je srčana insuficijencija – upozorio je on.
Niži krvni pritisak kod sedentarnih radnika može biti odraz njihove brže „biološke starosti”, što nije slučaj sa njihovim aktivnijim kolegama, kaže dr James A. S. Muldowney III, docent medicine na Vanderbilt Heart and Vascular Institute.
– Kod starijih osoba, krvni sudovi postaju čvršći, a dijastolni krvni pritisak opada. Ovo objašnjenje uklopilo bi se u tradicionalna učenja i značajnu količinu medicinskih dokaza o tome da umereno vežbanje štiti od kardiovaskularnih događaja – dodao je on.
Ipak, ovo nije prva studija koja povezuje stajanje na poslu sa većim rizikom od srčanih oboljenja. Podaci više od 7.000 radnika različitih zanimanja u Kanadi pokazali su da ljudi koji uglavnom stoje na poslu imaju dvostruko veće šanse da obole od srčanih oboljenja od onih koji uglavnom sede.
Koliko bi trebalo da sedimo, a koliko da stojimo na poslu
Ovi nalazi ne znače da treba izbegavati stajanje na poslu, kaže dr Italo Biaggioni, direktor Vanderbilt Autonomic Dysfunction Center.
– Stajanje je za nas dobro, ali ni previše dobrih stvari možda nam neće valjati. Odgovor je da ceo dan ne treba ni sedeti ni stajati – kaže on.
Umesto toga, dr Neel Chokshi, direktor Centra za digitalnu kardiologiju u Penn Medicine, savetuje:
– Uključite stajanje, hodanje ili čak rigoroznije vežbe u svoj radni dan, posebno ako imate posao koji zahteva dugotrajno sedenje, jer to utiče na vaš ukupni rizik od srčanih bolesti.
