Šta se dešava kada jedemo previše belog luka: Ko treba da bude posebno oprezan?

Beli luk je jedna od namirnica kojoj se pripisuju brojna lekovita svojstva. Koristimo ga za jačanje ukusa hrane, ali i kao prirodnog saveznika zdravlja. Ipak, ono što je korisno u umerenim količinama ne mora biti bezazleno ako se pretera. Previše belog luka može da izazove neprijatne tegobe sa varenjem, a posebno je važno znati kako njegovi sastojci mogu da utiču na zgrušavanje krvi.

Beli luk (Allium sativum) vekovima se koristi u ishrani i tradicionalnoj medicini. Sadrži jedinjenja sumpora, među kojima je i alicin, koji nastaje kada se čen belog luka zgnječi ili isecka. Upravo se ova jedinjenja povezuju sa brojnim biološkim efektima belog luka.

Istraživanja ukazuju da preparati belog luka mogu imati manji povoljan uticaj na krvni pritisak i nivo holesterola kod pojedinih osoba. Međutim, to ne znači da beli luk može da zameni lekove, niti da će veće količine doneti veću korist.

Šta se događa u organizmu kada pojedemo previše belog luka?

Najčešće posledice preteranog konzumiranja belog luka odnose se na sistem za varenje. Kod osetljivih osoba mogu se javiti bol i nelagodnost u stomaku, nadimanje, gasovi, mučnina, a ponekad i dijareja.

Posebno je zanimljivo to što beli luk sadrži fruktane, vrstu ugljenih hidrata koji se slabo apsorbuju u tankom crevu. Kada dospeju u debelo crevo, bakterije ih razgrađuju, pri čemu nastaju gasovi. Zbog toga osobe sa sindromom iritabilnog creva često primećuju da im beli luk, naročito sirov, pojačava tegobe.

Kod osoba koje imaju gorušicu ili gastroezofagealnu refluksnu bolest, beli luk može da pogorša simptome. Ipak, reakcija nije ista kod svih ljudi, pa količina koja nekome ne smeta drugome može izazvati značajnu nelagodnost.

Može li beli luk da „razredi krv“?

Ovo je verovatno jedno od najzanimljivijih, ali i najčešće pogrešno tumačenih svojstava belog luka. Određena jedinjenja belog luka mogu da utiču na aktivnost trombocita, krvnih pločica koje učestvuju u stvaranju krvnog ugruška. Laboratorijska istraživanja i pojedine studije na ljudima pokazale su da sastojci belog luka mogu da smanje njihovo međusobno slepljivanje, odnosno agregaciju. Međutim, to ne znači da krv postaje ređa u doslovnom smislu, niti da će nakon obroka bogatog belim lukom početi brže da teče kroz krvne sudove.

Važno je napraviti razliku između belog luka koji koristimo u svakodnevnoj ishrani i koncentrovanih preparata, odnosno suplemenata koji mogu sadržati znatno veće količine aktivnih sastojaka. Upravo kod ovih preparata postoji veća zabrinutost zbog mogućeg povećanja rizika od krvarenja, naročito ako se koriste zajedno sa lekovima koji utiču na zgrušavanje krvi.

Ko treba posebno da vodi računa o količini belog luka?

Poseban oprez potreban je osobama koje uzimaju antikoagulantne ili antiagregacione lekove, kao što su varfarin, apiksaban, rivaroksaban, aspirin ili klopidogrel.

To ne znači da ove osobe moraju potpuno da izbace beli luk iz ishrane. Uobičajene kulinarske količine najčešće nisu razlog za zabrinutost, ali uzimanje suplemenata belog luka ili naglo povećavanje njegovog unosa trebalo bi prethodno razmotriti sa lekarom.

Oprez je potreban i pre planiranih hirurških intervencija, jer suplementi belog luka mogu povećati rizik od krvarenja. Zbog toga je važno da pacijent obavesti lekara o svim preparatima koje koristi, čak i kada su označeni kao prirodni.

Zašto se miris belog luka oseća i kroz kožu?

Neprijatan zadah nije jedina posledica konzumiranja većih količina belog luka. Nakon varenja, pojedina jedinjenja sumpora prelaze u krvotok, a zatim se iz organizma izlučuju i preko pluća i kože. Jedno od njih je alil-metil-sulfid, koji doprinosi karakterističnom mirisu daha i tela. Zato se miris belog luka može osećati satima nakon obroka, čak i kada operemo zube. Ova pojava nije znak trovanja niti dokaz da je krv promenila svoja fizička svojstva.

Koliko belog luka je previše?

Ne postoji univerzalna granica koja važi za sve ljude. Količina koju organizam dobro podnosi zavisi od individualne osetljivosti, zdravstvenog stanja, načina pripreme i lekova koje osoba koristi. U pojedinim istraživanjima ispitivane su količine od jednog do dva čena sirovog belog luka dnevno, ali to ne predstavlja zvaničnu preporučenu dnevnu dozu.

Nema potrebe da jedemo velike količine sirovog belog luka kako bismo iskoristili njegove potencijalne zdravstvene prednosti. Ako se nakon njegovog konzumiranja redovno javljaju bolovi u stomaku, nadimanje, gorušica ili mučnina, to je znak da treba smanjiti količinu ili promeniti način pripreme.

Beli luk može biti koristan deo raznovrsne ishrane, ali nije lek za sve bolesti. Njegova vrednost nije u tome da ga pojedemo što više, već da ga koristimo u količinama koje nam prijaju, uz poseban oprez kada postoje zdravstveni razlozi za to.

(eKlinika.rs)