Da li beli luk zaista „bustuje“ imunitet: Velika zabluda ili naučno potkovani dokazi?

Beli luk je deo svakodnevne ishrane, ali ga mnogi smatraju i prirodnom zaštitom od prehlade. Za takvo uverenje postoje laboratorijski nalazi i nekoliko istraživanja na ljudima. Ipak, laboratorijski efekat ne znači automatski da će osoba koja jede beli luk ređe obolevati.

Zašto beli luk povezujemo sa imunitetom?

Imunitet nije jedna funkcija koju namirnica može jednostavno da „pojača“. U odbrani organizma učestvuju različite ćelije i procesi, a njihov rad zavisi od mnogo činilaca. Zato istraživači odvojeno posmatraju promene u imunskim ćelijama i ono što je ljudima najvažnije: da li imaju manje infekcija ili blaže simptome.

Preporučujemo

Beli luk može da bude ukusan deo raznovrsne ishrane. Pitanje njegovog mogućeg uticaja na imunitet, međutim, traži pažljivo čitanje rezultata studija. Posebno je važno razlikovati svež beli luk od preparata koji sadrže njegove izdvojene sastojke ili odležali ekstrakt.

Šta se dešava kada zgnječimo čen belog luka?

Kada se čen belog luka isecka ili zgnječi, enzim alinaza dolazi u dodir sa jedinjenjem koje se zove aliin. U toj reakciji nastaje alicin, jedno od jedinjenja povezanih sa karakterističnim mirisom svežeg belog luka. Njegovo nastajanje objašnjava zašto način pripreme menja sastav belog luka.

Laboratorijska ispitivanja tragaju za odgovorom kako pojedina jedinjenja belog luka deluju na mikroorganizme i imunske ćelije. Takvi eksperimenti pomažu naučnicima da razumeju moguće mehanizme delovanja. Oni sami po sebi ne dokazuju da beli luk sprečava virusnu infekciju kod ljudi.

Sastav svežeg čena, kuvanog belog luka i različitih suplemenata nije isti. Zbog toga rezultat ispitivanja jednog preparata ne može jednostavno da se prenese na svaki način upotrebe belog luka. Naročito ne može da posluži kao preporuka da se uzima određena količina sirovog belog luka svakog dana.

Šta je pokazala klinička studija?

U jednoj randomizovanoj kliničkoj studiji sa ekstraktom belog luka učestvovalo je 120 zdravih odraslih osoba. Tokom 90 dana jedna grupa uzimala je ekstrakt, a druga placebo. Istraživači su pratili određene imunske ćelije i beležili prijavljene simptome prehlade i gripa. Kod učesnika koji su uzimali ekstrakt zabeležene su promene u radu pojedinih imunskih ćelija. Broj prijavljenih oboljenja, međutim, nije se statistički značajno razlikovao između dve grupe. Grupa koja je uzimala ekstrakt prijavila je manje simptoma i manje dana tokom kojih je zbog bolesti funkcionisala slabije.

Rezultat je zanimljiv, ali ne znači da beli luk pouzdano sprečava grip ili prehladu. Studija je ispitivala određeni ekstrakt kod ograničenog broja zdravih odraslih ljudi, a podaci o tegobama poticali su iz njihovih dnevnika. Nalaz zato ne govori kakav bi efekat imalo povremeno dodavanje belog luka u obrok.

Da li beli luk može da spreči prehladu

Jedno ranije ispitivanje preparata sa alicinom prijavilo je manje epizoda prehlade u grupi koja ga je uzimala nego u grupi koja je dobijala placebo. Ipak, pojedinačna studija nije dovoljna da potvrdi pouzdan zaštitni efekat. Pregled istraživanja koji je objavila organizacija Cochrane zaključio je da nema dovoljno kliničkih dokaza za tvrdnju da beli luk sprečava ili leči prehladu.

Američki Nacionalni centar za komplementarno i integrativno zdravlje takođe ocenjuje da je istraživanja o belom luku i imunitetu malo. Prema njihovom pregledu, studije koje ukazuju na moguću korist obuhvatile su mali broj ljudi i imaju metodološka ograničenja. Zbog toga naučnici još ne mogu pouzdano da odgovore kome bi preparati belog luka pomogli i u kojoj meri.

Dosadašnji nalazi daju razlog za dalja istraživanja, ali ne i za velika obećanja. Beli luk ne treba predstavljati kao zamenu za vakcinaciju, preporučeno lečenje ili pregled kada se simptomi pogoršavaju. Njegovo mesto u ishrani i dokazana zaštita od infekcija dva su različita pitanja.

Hrana i suplement nisu isto

Dodavanje belog luka obroku razlikuje se od uzimanja koncentrovanog preparata. Suplementi se razlikuju po sastavu, načinu proizvodnje i količini aktivnih jedinjenja. Zato ni studije različitih preparata ne daju uvek rezultate koji mogu direktno da se porede.

Neko voli svež beli luk, dok ga neko lakše podnosi kao sastojak kuvanog jela. Nema potrebe da se jede sirov ili u velikim količinama samo radi „jačanja imuniteta“. Ako izaziva neprijatnost u stomaku, nadimanje ili mučninu, nema razloga da osoba zanemari te tegobe.

Važno je i da rezultat studije o suplementu ne postane savet za samostalno određivanje doze. Ispitivana količina ekstrakta odnosi se na konkretan proizvod i uslove istraživanja. Ona ne predstavlja uputstvo koliko čenova belog luka treba pojesti.

Kada je potreban oprez?

Beli luk koji pojedemo u čenima može da izazove zadah, telesni miris i stomačne tegobe, a kod nekih ljudi i alergijsku reakciju. Svež sirov beli luk ne treba stavljati na kožu kao kućni lek, jer može da izazove jaku iritaciju i opekotine. Oprez je naročito važan kada se razmatraju suplementi, a ne uobičajena količina belog luka u jelu.

Suplementi belog luka mogu da povećaju rizik od krvarenja. Osobe koje uzimaju lekove protiv zgrušavanja krvi ili aspirin treba da razgovaraju sa lekarom pre upotrebe takvih preparata. Isto važi i za ljude koji se pripremaju za operaciju, jer zdravstveni tim treba da zna koje suplemente uzimaju.

Beli luk ostaje vredan sastojak obroka za one kojima prija njegov ukus. Klinička istraživanja nagoveštavaju moguće efekte pojedinih preparata na imunske ćelije i tok respiratornih tegoba, ali zasad ne potvrđuju pouzdanu zaštitu od infekcija. Najtačniji odgovor glasi: beli luk može da bude deo ishrane, ali tvrdnju da „jača imunitet“ treba izgovarati sa merom.

(eKlinika.rs)