Rak debelog creva sve češće pogađa mlađe: Zašto godine nisu razlog da se simptomi zanemare

Krv u stolici, upornu promenu ritma pražnjenja creva ili neobjašnjivu anemiju ne bi trebalo pripisivati hemoroidima, stresu ili lošoj ishrani samo zato što osoba nema 50 godina. Rak debelog creva među mlađim odraslim osobama postaje sve češći, a deo obolelih još nije dostigao godine predviđene za redovan skrining.

Kada se pomene rak debelog creva, mnogi i dalje pomisle na bolest starijih ljudi. Godine zaista jesu važan faktor rizika, ali više nisu dovoljan razlog da se kod mlađe osobe isključi mogućnost oboljenja.

Upravo je porast broja slučajeva među ljudima mlađim od 50 godina naveo američke stručne organizacije da preporučenu početnu granicu za skrining osoba prosečnog rizika pomere sa 50 na 45 godina. Međutim, ta preporuka ne važi jednako u svim državama.

U Srbiji su organizovanim skriningom obuhvaćeni muškarci i žene od 50 do 74 godine, a osnovni pregled je imunološki test na okultno krvarenje u stolici, koji se radi na dve godine. Pozitivan rezultat zahteva kolonoskopiju. To, međutim, ne znači da osoba mlađa od 50 godina treba da čeka skrining ako ima simptome ili povećan rizik.

Zašto sve više mlađih oboleva od raka debelog creva

Velika stručna analiza objavljena u časopisu Nature Reviews Cancer potvrđuje da učestalost ranog kolorektalnog karcinoma, koji se dijagnostikuje pre 50. godine, raste širom sveta. Trend se razlikuje među državama, generacijama, polovima i prema delu creva u kojem tumor nastaje, ali osnovna poruka je ista: rak debelog creva više se ne može posmatrati isključivo kao bolest starijih.

Tačan razlog porasta još nije otkriven. Gojaznost, metabolički poremećaji, dijabetes tipa 2, nekvalitetna ishrana i nedovoljno kretanja povezani su sa većim rizikom. Istražuje se i moguća uloga crevnog mikrobioma, izloženosti u detinjstvu i promena koje tokom života utiču na metabolizam i imunski sistem.

Važno je, ipak, napraviti jasnu razliku između povezanosti i dokazanog uzroka. Za sada se ne može tvrditi da je jedna namirnica, promena mikrobioma ili izloženost mikroplastici objašnjenje za porast bolesti među mladima. Verovatnije je da na rizik zajednički deluje više činilaca, od nasledne sklonosti do životnih navika i uticaja iz okruženja.

Simptomi ne treba da čekaju 45. ili 50. rođendan

Skrining se radi kod ljudi koji nemaju tegobe, dok simptomi zahtevaju dijagnostiku bez obzira na godine. Među promenama koje bi trebalo proveriti su:

• krv u stolici ili krvarenje iz završnog dela creva
• uporna dijareja, zatvor ili promena u izgledu i učestalosti stolice
• osećaj da se creva nisu potpuno ispraznila
• bolovi, grčevi ili nadimanje koji ne prolaze
• neobjašnjiv gubitak telesne mase
• umor, malaksalost ili anemija zbog nedostatka gvožđa.

Ovi simptomi mnogo češće imaju dobroćudan uzrok, kao što su hemoroidi, infekcije ili funkcionalni poremećaji creva. Ipak, bez pregleda se ne može znati šta ih izaziva. Poseban problem nastaje kada se krvarenje kod mlade osobe automatski pripiše hemoroidima ili se promena pražnjenja objasni stresom, pa dijagnostika kasni mesecima.

Ko bi trebalo da počne kontrole ranije

Preporučena starost za populacioni skrining odnosi se na osobe prosečnog rizika. Pregledi mogu početi ranije i sprovoditi se češće kod ljudi koji imaju:

• roditelja, brata, sestru ili dete sa rakom debelog creva ili uznapredovalim polipima
• više obolelih članova porodice
• nasledne sindrome, kao što su Linčev sindrom ili porodična adenomatozna polipoza
• Kronovu bolest ili ulcerozni kolitis
• ranije otkrivene polipe ili prethodno lečen kolorektalni karcinom.

Vreme početka i vrstu pregleda u ovim slučajevima određuje lekar na osnovu porodične istorije, godina u kojima se rođak razboleo i drugih faktora rizika.

Test stolice ili kolonoskopija

Test na skriveno krvarenje u stolici jednostavan je, neinvazivan i može da se uradi kod kuće. Njime se otkrivaju veoma male količine krvi koje nisu vidljive golim okom. Pozitivan nalaz ne znači automatski da osoba ima rak, ali mora da se ispita kolonoskopijom.

Kolonoskopija omogućava lekaru da pregleda unutrašnjost debelog creva, uzme uzorak sumnjivog tkiva i tokom istog postupka ukloni pojedine polipe. Upravo zato ona nije samo metoda otkrivanja raka. Uklanjanjem prekanceroznih polipa može se sprečiti da se iz njih vremenom razvije maligni tumor.

Pregled se najčešće obavlja uz sedaciju, a njegova dužina zavisi od nalaza i eventualnog uklanjanja polipa. Priprema creva prethodnog dana mnogima je najneprijatniji deo, ali je neophodna jer nedovoljno očišćeno crevo može sakriti male promene i umanjiti pouzdanost pregleda.

Porast raka debelog creva među mlađima ne znači da svaka stomačna tegoba ukazuje na malignu bolest. Znači nešto jednostavnije i važnije: godine više ne smeju da budu razlog da se uporan simptom zanemari. Skrining je namenjen ljudima bez tegoba, ali krv u stolici, neobjašnjiva anemija ili trajna promena pražnjenja zahtevaju razgovor sa lekarom odmah, a ne tek po dostizanju propisane starosne granice.

(eKlinika.rs)