Hemoroidi se leče na više od 25 načina, a jedna operacija ima najmanje recidiva, kaže dr Milena Šćepanović

Uvećani šuljevi, odnosno hemoroidi, jedan su od najčešćih zdravstvenih problema savremenog čoveka, ali i tegoba o kojoj se i dalje nerado govori. Osećaj neprijatnosti, verovanje da će da prođe samo od sebe, primena raznih masti prema savetu komšije ili rođaka, često umeju da iskomplikuju stanje. Operacija je u nekim okolnostima jedini način lečenja, ali kako kažu iskusni hirurzi ni najbolje urađena operacija nije trajna garancija da se tegobe neće ponovo javiti. Bitno je da uvek dođemo na pregled jer, iako ređe, simptomi koji liče na hemoroide mogu da ukažu i na druge, pa maligne bolesti. Šta je hemoroidalna bolest, zašto se simptomi vraćaju, koja operacija je najbolji izbor za portal eKlinka, govori dr sci. med. Milena Šćepanović, hirurg proktolog.

Svi imamo hemoroide, ali nemamo svi hemoroidalne bolesti

Hemoroidi, ili šuljevi, su venski krvni sudovi, tačnije arteriovenske anastomoze, koje predstavljaju normalnu anatomsku strukturu analnog kanala. Imaju svoju funkciju u očuvanju kontinencije (zadržavanju gasova i tečne stolice), a tokom napinjanja pri pražnjenju, pune se krvlju i tako štite analni kanal od mehaničkih povreda.

- Važno je, ipak da pravimo razliku u terminologiji, to jest između hemoroida koje svi imaju i hemoroidalne bolesti koju nemaju svi. Tek kada hemoroidi počnu da stvaraju tegobe, kažemo da neko ima hemoroidalnu bolest. Hemoroide ne lečimo, ali hemoroidalnu bolest lečimo - objašnjava nam dr Šćepanović.

Zbog kojih tegoba se najčešće javljaju pacijenti?

Dr Šćepanović napominje da pacijenti uglavnom potraže stručnu pomoć tek kada dođe do krvarenja, uvećanja ili ispadanja hemoroida. Ređi simptomi su svrab i bol.

-  Pacijenti se često javljaju tek kada tegobe postanu česte i izražene i kada ne prolaze posle krema i lekova koje su samoinicijativno koristili. Naravno, ima i onih koji se lekaru javljaju pri prvoj pojavi tegoba, što je naravno ispravno. Zašto? Zato što u ovoj regiji postoji više različitih bolesti koje daju iste ili slične simptome kao i hemoroidi, ali se drugačije leče - kaže dr Šćepanović.

Šta je glavni uzrok?

Doktorka objašnjava da je hemoroidalna bolest skoro uvek hronična. Akutna je samo kada se radi o trombozi hemoroida ili uklještenju.

- I akutna i hronična hemoroidalna bolest najčešće su posledica loših životnih navika i loše ishrane. Nasleđe, takođe, ima značaja. Glavni uzrok pojave simptoma su neredovne i tvrde stolice (do tegoba mogu dovesti i česte, kašaste ili prolivaste stolice), zatim dugo sedenje, fizički napor, povećana telesna težina. Ishrana siromašna biljnim vlaknima i nedovoljan unos vode takođe su značajni, bilo direktno bilo indirektno, jer utiču na konzistenciju stolice. Začinjena i ljuta hrana, kao i alkohol i gazirana pića mogu hemoroidalne tegobe isprovocirati ili pogoršati. Ukoliko se način života i ishrane ne promeni, tegobe se i pored lečenja mogu ponovo da jave. Zbog toga je važno da se posle bilo kakvog lečenja pacijent pridržava navedenih smernica. Ukoliko se tegobe ipak jave, ponavlja se i lečenje, isto ili drugačije, u zavisnosti od simptoma, lokalnog nalaza i starosti pacijenta - precizira dr Šćepanović.

Koja operacija ima najmanju stopu recidiva?

- Ne postoji operacija koja može da garantuje da se hemoroidalne tegobe nikada neće vratiti. Danas imamo više od 25 načina lečenja hemoroida, od toga skoro desetak operativnih metoda, na primer klasična operacija sa nekoliko svojih modaliteta, THD operacija (transanalna hemoroidalna dearterijalizacija), operacija staplerom, laserska operacija i nekoliko drugih koje se ređe koriste. Iako je klasična operacija jedna od najstarijih ona i dan danas predstavlja, mi kažemo "zlatni standard" u lečenju hemoroidalne bolesti i kao takva ima najmanju stopu recidiva. Koju operaciju će hirurg izabrati zavisi od tegoba pacijenta, lokalnog nalaza, prethodnog lečenja, starosti pa čak i pola. Nije svaka operacija za svakog pacijenta, zbog čega se u stručnim krugovima ističe da svaki hirurg koji se bavi ovom problematikom treba da vlada sa nekoliko operativnih tehnika da bi izbor operacije prilagodio svakom pacijentu posebno - naglašava dr Šćepanović.

Za uspešno lečenje neophodan je timski rad

Sagovornica portala eKlinika napominje da se hemoroidalne tegobe mogu vratiti i kada je operacija bila indikovana i dobro urađena, ukoliko pacijent i dalje ima na primer neredovne stolice.

- Pacijenti najčešće misle da će sve probleme trajno rešiti operacijom. Najčešće i jeste tako. Ipak, ako je ishrana i dalje suva, brza, sa malim unosom vode, ukoliko pacijenti i dalje sede tokom većeg dela dana, tegobe se mogu ponovo javiti. Na početku, tokom i posle lečenja važno je da se pacijent pridržava odgovarajućeg načina ishrane koji smo pomenuli. Unositi dosta vode, oko 1.5 do 2 litra dnevno, izbegavati duga sedenja (na stolici kao i u toaletu), kretati se i baviti bilo kakvom fizičkom aktivnošću, ali izbegavati vožnju bicikla i intenzivan trening, izbegavati upotrebu toalet papira, a tuširati se posle pražnjenja. Ja volim da kažem da je za uspešno lečenje neophodan timski rad, lekar i pacijent zajedno - kaže dr Milena Šćepanović.

Moramo da mislimo i na maligne bolesti ove regije

Na kraju, dr Šćepanović upozorava da simptomi koji liče na hemoroide mogu ukazivati i na druge bolesti, uključujući i maligne.

- U svim Vodičima dobre prakse (evropskom, američkom, italijanskom, ruskom i japanskom - mi naš nemamo) piše da svaki pacijent pre svega treba da promeni svoje loše navike koje su i dovele do tegoba.Ukoliko i pored toga i dalje postoje tegobe potrebno je lečenje, operacija dolazi na kraju. Lekaru se treba javiti kad god i svaki put kada se jave simptomi. U ovoj regiji hemoroidalne tegobe jesu česte, ali ima i drugih bolesti koje daju iste ili slične tegobe, ali se drugačije leče. Moguće je da u jednom trenutku problemi mogu da budu uzrokovani hemoroidima, ali u drugom taj isti pacijent može da ima fisuru ili apsces, ili kožni problem. Takođe moramo misliti i na maligne bolesti ove regije, posebno kod starije populacije - naglašava dr Milena Šćepanović.

Dr Sci. Med. Milena Šćepanović je doktor medicinskih nauka, opšti hirurg i proktolog, specijalizirala za bolesti završnog dela debelog creva. Usavršavala se u zemlji i inostranstvu, a poslednjih petnaest godina iz proktologije; u više navrata u Italiji kod prof dr Pescatorija i prof dr Ratto-a, Ljubljani kod prof dr Košoroka, Budmipešti kod dr Eve Csatar i Švajcarskoj gde je završila napredni kurs iz proktologije i bolesti poda karlice u organizaciji SFITS u Ženevi. Godine 2013. radila je kao Nacionlni koordinator za rano otkrivanje raka debelog creva u okviru projekta EU i MZ, „Podrška uvođenju Nacionalnog programa za rano otkrivanje raka u Srbiji”.

Dr Milena Šćepanović je član mnogih strukovnih tela i organizacija - Upravnog odbora Mediteranskog udruženja koloproktologa od 2010. godine a bila je i lekar ženske vaterpolo reprezentacije od 2014. godine. Aktivno je učestvovala na većem broju kongresa u zemlji i inostranstvu i bila predavač i predavač po pozivu. Autor je i koautor desetak stručnih radova iz proktologije i hirurgije.