Hemoroidalna bolest je jedno od najčešćih anorektalnih oboljenja. Studije pokazuju da hemoroidi podjednako pogađaju i žene i muškarce. Kod žena, trudnoća i vaginalni porođaj predstavljaju značajne faktore rizika zbog povećanog intraabdominalnog pritiska i hormonalnih promena koje utiču na vensku cirkulaciju. Kod muškaraca, veća učestalost faktora kao što su težak fizički rad, hronični zatvor i loše prehrambene navike mogu doprineti razvoju hemoroida.
Hemoroidalna bolest može da se prevenira promenama životnih navika
Prevencija hemoroidalne bolesti zasniva se na promenama životnih navika koje smanjuju pritisak u venama anorektalne regije i poboljšavaju funkciju creva. Ključni faktor u prevenciji je regulacija stolice uz adekvatan unos vlakana i tečnosti, jer hronični zatvor i naprezanje tokom defekacije predstavljaju osnovne predisponirajuće faktore.
– Preporučuje se unos od najmanje 25 do 30 grama vlakana dnevno kroz voće, povrće, integralne žitarice i mahunarke, uz istovremeni unos dovoljne količine vode (minimum 1,5 do 2 litra dnevno), što doprinosi omekšavanju stolice i olakšava defekaciju. Topla sedeća kupka (15 minuta, 2 do 3 puta dnevno) može da smanji bol i inflamaciju kod akutnih simptoma – savetuje čitaoce eKlinika portala dr Mladen Maksić sa Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju UKC Kragujevac.
Izbegavati dugotrajno sedenje na WC šolji
Fizička aktivnost takođe igra važnu ulogu, podseća dr Maksić, jer redovno vežbanje poboljšava crevnu peristaltiku i smanjuje rizik od opstipacije. Sedenje tokom dugih vremenskih perioda, kaže, treba izbegavati, a osobama sa sedentarnim načinom života savetuje se da prave česte pauze i praktikuju lagane vežbe kako bi poboljšale cirkulaciju u karličnom predelu.
– Higijena analne regije još jedan je bitan aspekt prevencije. Preporučuje se izbegavanje agresivnih sapuna i vlažnih maramica sa alkoholom ili parfemima, dok je upotreba mlake vode najbezbedniji način održavanja higijene. Još jedan važan faktor je izbegavanje prekomernog naprezanja tokom defekacije, kao i dugotrajnog sedenja na WC šolji, što može da doprinese razvoju hemoroida. Takođe, pacijentima koji imaju predispozicije za hemoroidalnu bolest savetuje se da izbegavaju konzumaciju prezačinjene hrane, alkohola i prekomernih količina kofeina, jer ovi faktori mogu da izazovu iritaciju sluzokože rektuma i pogoršaju simptome. Implementacija ovih mera može značajno da smanji učestalost hemoroidalne bolesti i poboljša kvalitet života kod osoba koje su sklone ovom problemu – ističe dr Maksić.
Kada je potrebno potražiti pomoć lekara?
Iako se blaži oblici hemoroidalne bolesti mogu uspešno kontrolisati promenom navika, postoje simptomi kod kojih je neophodno potražiti stručnu pomoć. To su:
- stalno ili povremeno krvarenje iz anusa, naročito tokom ili nakon pražnjenja creva
- intenzivan svrab, peckanje ili osećaj nelagodnosti u analnoj regiji
- bolna i otečena masa oko anusa
- curenje sluzi ili osećaj nepotpunog pražnjenja creva
U ovim slučajevima, lekar će na osnovu pregleda i dodatne dijagnostike (anoskopija, rektoskopija) utvrditi stepen bolesti i preporučiti terapiju – od lokalnih preparata i lekova do hirurških procedura kod uznapredovalih slučajeva.
Saveti za svakodnevnu rutinu
Kako bi se smanjila verovatnoća nastanka ili pogoršanja hemoroida, savetuje se:
- redovno pražnjenje creva bez odlaganja nagona
- izbegavanje naprezanja i dugotrajnog sedenja tokom defekacije
- umerena fizička aktivnost (brzo hodanje, plivanje, joga)
- smanjenje telesne mase kod gojaznih osoba
- vođenje dnevnika ishrane i unošenje vlakana prirodnim putem
Ukoliko se ovi saveti dosledno primenjuju, moguće je ne samo sprečiti pojavu hemoroidalne bolesti, već i značajno umanjiti učestalost recidiva kod pacijenata sa hroničnim problemima.
