Upala, nadutost i opstipacija, mogu da se pobede na svima dostupan način, podseća nas dr Sead Malićević

Nadutost i neredovno pražnjenje creva uglavnom posmatramo kao posledicu lošeg načina ishrane i otežanog varenja. U nadi da ćemo što pre rešiti tegobe posežemo za laksativima i često dodatno produbljujemo problem. Lekari nas upozoravaju da se ove neprijatne tegobe kod zdravih osoba mogu izbeći na jedan svima dostupan i najjeftiniji mogući način. Šetnja od 30 minuta može da natera creva da "prorade", a prva poboljšanja da se osete već nakon dve do tri nedelje redovnog vežbanja.

Čak i kada se zdravo hranimo moguće su tegobe

Stomačne tegobe i problemi sa varenjem predstavljaju jedan od najčešćih zdravstvenih izazova savremenog čoveka. Stručnjaci preciziraju da je njihov nastanak gotovo uvek posledica kombinacije više faktora: neadekvatne ishrane, hroničnog stresa i ubrzanog načina života, faktora okoline, ali i fizičke neaktivnosti, koja ima znatno veći uticaj na zdravlje digestivnog sistema nego što se ranije pretpostavljalo.

- Fizička aktivnost, danas se to zna, ima izuzetno važnu ulogu u očuvanju zdravlja digestivnih organa i pravilnog varenja. Često se s pravom ističe da sedentarni način života dovodi do usporene peristaltike (talasaste kontrakcije crevne muskulature koje omogućavaju normalno kretanje sadržaja kroz digestivni trakt). Čak i osobe koje se zdravo hrane i unose dovoljno dijetnih vlakana mogu imati probleme sa varenjem ukoliko se malo kreću. Dugotrajno sedenje usporava rad creva i smanjuje prirodne stimuluse koji su potrebni za normalno pražnjenje - kaže za portal eKlinika dr sc. med. Sead Malićević, specijalista medicine sporta.

Aktivnost smanjuje upale i podstiče rast korisnih mikroorganizama

Redovno kretanje podstiče rad autonomnog nervnog sistema, naročito parasimpatičkog dela, koji je direktno odgovoran za varenje. Takođe, pokreti tela, posebno trupa i donjih ekstremiteta, mehanički stimulišu crevnu peristaltiku. Na taj način se smanjuje rizik od nadimanja, gasova, usporenog varenja i opstipacije, objašnjava nam dr Malićević.

- Na kraju, tokom fizičke aktivnosti dolazi do boljeg protoka krvi kroz trbušne organe, što poboljšava snabdevanje creva kiseonikom i hranljivim materijama. Savremena istraživanja sve više ukazuju na značaj crevne mikrobiote za celokupno zdravlje organizma. Dokazano je da osobe koje su fizički aktivne imaju raznovrsniju i stabilniju populaciju "dobrih" bakterija u crevima. Fizička aktivnost utiče na smanjenje zapaljenskih procesa u organizmu i stvara povoljnije uslove za rast korisnih mikroorganizama. Takva mikrobiota doprinosi boljem varenju, jačem imunom odgovoru, ali i povoljnom uticaju na metabolizam i mentalno zdravlje - naglašava dr Malićević.

Značaj dijetnih vlakana i vode

Stomačne tegobe mogu da budu veoma neprijatne, kada u bitnoj meri počnu da utiču i na kvalitet života mnoge osobe posežu za laksativima. Doktor Malićević objašnjava da ova sredstva mogu dovesti do navikavanja i dodatnog pogoršanja problema.

- Kod inače zdravih osoba, neredovno pražnjenje creva se u velikom broju slučajeva može regulisati prvenstveno uvođenjem redovne fizičke aktivnosti. Prva poboljšanja se često mogu primetiti već nakon dve do tri nedelje redovnog vežbanja. Međutim, fizička aktivnost treba da bude praćena pravilnom ishranom i dovoljnim unosom tečnosti. Posebno se preporučuju namirnice bogate dijetnim vlaknima poput integralnih žitarica, povrća, voća (jabuke, kruške, šljive), mahunarki, kao i fermentisani mlečni proizvodi poput jogurta i kefira - kaže dr Sead Malićević.

Koji oblik fizičke aktivnosti se savetuje?

- Kada govorimo o preporučenim oblicima fizičke aktivnosti kod problema sa varenjem, najčešće se savetuju umerene aktivnosti poput šetnje, plivanja i vožnje bicikla. Šetnja je naročito pogodna jer je pristupačna gotovo svima. Preporučuje se svakodnevna šetnja u trajanju od najmanje 25-30 minuta. Lagana šetnja posle obroka može dodatno pomoći varenju, dok intenzivnije aktivnosti ne treba praktikovati neposredno nakon obroka. I kod starijih osoba fizička aktivnost ima veliki značaj za regulaciju probave. Čak i jednostavne vežbe u kućnim uslovima, poput blagog istezanja, laganog hodanja ili vežbe disanja, mogu pozitivno uticati na rad organa za varenje - ističe dr Malićević.

Mogu li da vežbaju pacijenti sa zapaljenskim bolestima creva?

Sagovornik portala eKlinika nas podseća i da redovno kretanje doprinosi očuvanju mišićnog tonusa, boljoj cirkulaciji i smanjenju rizika od hronične opstipacije.

- Kod pacijenata sa hroničnim zapaljenskim bolestima creva, poput ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti, fizička aktivnost može biti korisna, ali mora biti pažljivo prilagođena zdravstvenom stanju. Intenzitet i vrsta vežbanja treba da budu u skladu sa stadijumom bolesti, uz obaveznu konsultaciju sa lekarom. U periodima remisije (odsustva simptoma) preporučuju se blage do umerene aktivnosti, dok se tokom pogoršanja simptoma savetuje oprez i odmor. Na kraju, kod osoba koje pate od sindroma nervoznih creva, fizička aktivnost ima posebnu vrednost jer doprinosi smanjenju stresa i napetosti. Poznato je da je veza između mozga i creva izuzetno jaka, te da psihički stres može pogoršati simptome iritabilnog kolona. Redovno kretanje, naročito aktivnosti poput šetnje, joge ili plivanja, mogu značajno ublažiti simptome i poboljšati kvalitet života ovih pacijenata - zaključuje dr Sead Malićević.

Dr Sead Malićević je profesor u Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi strukovnih studija u Beogradu, gde od 2010. predaje na predmetima Sportska medicina i Ishrana sa dijetetikom. Predavač je na kursevima i seminarima koje organizuju Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Fitnes akademija.

Iskustvo je sticao tokom mnogo godina rada u FK Partizan, najpre kao lekar u Omladinskoj školi, a kasnije kao lekar prvog tima i šef medicinske službe. Doktorsku disertaciju o uticaju bavljenja sportom na gojaznost dece odbranio je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

(eKlinika)