Mikroplastika iz ambalaže mogla bi dodatno da ošteti masnu jetru: Otkriveno šta polietilen radi metabolizmu

Mikroplastika je praktično svuda oko nas, a jedan od njenih čestih izvora jeste ambalaža za hranu i piće. Novo istraživanje na životinjama pokazuje da polietilen, jedna od najrasprostranjenijih vrsta plastike, možda nije toliko biološki neaktivan kao što se ranije pretpostavljalo i da bi mogao da utiče na metabolizam jetre.

Mikroplastika može da dospe u organizam hranom i pićem

Posebnu pažnju privukao je nalaz da je izloženost polietilenu pogoršala oštećenje jetre kod životinja koje su dobijale hranu bogatu mastima, fruktozom i holesterolom. Ipak, naučnici naglašavaju da rezultati dobijeni na miševima ne dokazuju da polietilen izaziva bolest jetre kod ljudi.

Mikroplastikom se nazivaju veoma sitne čestice plastike, manje od pet milimetara. U ljudski organizam mogu da dospeju hranom i pićem usled zagađenja životne sredine, ali i oslobađanjem čestica iz plastične ambalaže. Upravo zbog sveprisutnosti ovih čestica naučnici sve intenzivnije istražuju njihove moguće posledice po zdravlje. Nova studija, objavljena u časopisu Science Advances, bavila se polietilenom i njegovim mogućim uticajem na jetru.

Polietilen je najviše proizvođena vrsta plastike na svetu i veoma često dolazimo u kontakt sa njim. Koristi se, između ostalog, za kese za zamrzavanje, plastične folije, premaze na kartonskoj ambalaži za mleko, jednokratne boce i čaše, kao i različita savitljiva pakovanja.

- Polietilen je jedna od najviše proizvođenih i korišćenih vrsta plastike, naročito u ambalaži za hranu, ali njegovi efekti još nisu dovoljno proučeni. Zbog toga smo želeli da istražimo kako može da utiče na metabolizam, jednu od ključnih funkcija jetre - objasnio je dr Adi Džoši (Adi Joshi), jedan od autora studije.

Polietilen je kod miševa povećao rizik od oštećenja jetre

Istraživači su miševe podelili u grupe koje su dobijale uobičajenu hranu ili poseban režim ishrane namenjen izazivanju metabolički povezane steatohepatitične bolesti jetre (MASH). Takva ishrana sadržala je mnogo masti, fruktoze i holesterola. Životinje su tokom osam nedelja svakodnevno oralno dobijale i polietilen. Nakon toga istraživači su različitim metodama analizirali promene u jetri, uključujući i aktivnost gena.

Rezultati su pokazali probleme sa jetrom povezane sa izlaganjem polietilenu u obe grupe životinja. Naučnici su posebno uočili promene u signalnom putu koji uključuje receptor PPAR-alfa (PPARα) i protein aneksin A2 (ANXA2).

ANXA2 učestvuje u procesima oporavka tkiva i odgovora organizma na oštećenje. Promene u regulaciji ovih procesa, prema autorima, mogle bi da poremete normalno funkcionisanje jetre.

Da li mikroplastika može da izazove masnu jetru kod ljudi?

Ovo je pitanje na koje novo istraživanje još ne može da pruži konačan odgovor. Studija je sprovedena na životinjama, pa se njeni rezultati ne mogu automatski preneti na ljude.

Doktorka Opel Bejker (Opel Baker), koja nije učestvovala u istraživanju, objašnjava da rezultati ukazuju na mogućnost da mikroplastika od polietilena utiče na metabolizam jetre i doprinese promenama karakterističnim za masnu jetru kod miševa. Međutim, kako naglašava, ne možemo da pretpostavimo da se isto događa i kod ljudi.

- Potrebno nam je više istraživanja na ljudima pre nego što možemo da kažemo da mikroplastika predstavlja uzrok masne bolesti jetre - istakla je Bejker.

Kombinacija nezdrave ishrane i polietilena posebno privukla pažnju

Jedan od važnijih nalaza studije jeste to što je polietilen pogoršao oštećenje jetre kod miševa koji su bili na režimu ishrane namenjenom izazivanju MASH-a. To je otvorilo pitanje da li bi određene životne navike i izloženost mikroplastici zajedno mogle da povećaju rizik.

- Ljudi čija ishrana više odgovara zapadnjačkom obrascu, sa namirnicama poput hamburgera i gaziranih napitaka, možda bi mogli da imaju veće šanse za napredovanje masne bolesti jetre ako su istovremeno izloženi polietilenu - naveo je Džoši.

Ovaj nalaz ipak ne predstavlja dokaz da takva kombinacija izaziva bolest kod ljudi. Potrebna su istraživanja na ljudima koja bi pokazala da li mikroplastika zaista ima klinički značajnu ulogu u nastanku ili napredovanju bolesti jetre.

Naučnici žele da otkriju može li mikroplastika da utiče i na fibrozu jetre

Sledeći korak istraživača jeste ispitivanje mogućeg uticaja polietilena na kasnije faze bolesti jetre, među kojima je i fibroza. Naučnici žele detaljnije da razumeju molekularne mehanizme kojima organizam reaguje na izloženost mikroplastici.

Dr Džoši navodi da će biti važno i utvrditi da li bi delovanje na određene biološke puteve moglo da ublaži potencijalno štetne efekte polietilena. Jedno od najvažnijih pitanja ipak ostaje utvrđivanje direktne uzročno-posledične veze između mikroplastike i bolesti jetre kod ljudi.

Kako možemo da smanjimo izloženost mikroplastici iz ambalaže

Potpuno izbegavanje mikroplastike praktično nije moguće, pa stručnjaci ne savetuju stvaranje straha zbog svakodnevne izloženosti. Umesto toga, smisla imaju jednostavne promene kojima možemo da smanjimo nepotreban kontakt hrane sa plastikom.

Jedna od najvažnijih preporuka jeste da ne zagrevamo hranu u plastičnim posudama, naročito kada ambalaža nije predviđena za takvu upotrebu. Kada je moguće, za čuvanje hrane mogu da se koriste staklene posude ili posude od nerđajućeg čelika, a korisno je i smanjiti upotrebu jednokratne plastike.

Veoma vruću hranu i napitke takođe ne bi trebalo nepotrebno držati u plastičnim posudama. Ove mere mogu da smanje izloženost, ali ne znače da je mikroplastiku moguće potpuno ukloniti iz svakodnevnog života.

Da li nam je potreban „detoks“ od mikroplastike?

Uprkos brojnim tvrdnjama koje mogu da se pronađu na internetu, trenutno nema potrebe za posebnim „detoksom“ niti za tretmanima čiji je cilj navodno uklanjanje mikroplastike iz organizma. Bejker naglašava da naučni dokazi u ovom trenutku ne opravdavaju takav pristup.

Mnogo više dokaza postoji za poznate načine zaštite jetre. Održavanje odgovarajuće telesne mase, uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, dobra kontrola dijabetesa i ograničavanje alkohola ostaju među najvažnijim merama za smanjenje rizika od bolesti jetre.

Šta nova studija zapravo govori o mikroplastici i jetri

Novo istraživanje pruža važan trag da polietilen možda nije potpuno bezazlen kada dospe u organizam i da bi mogao da utiče na metaboličke procese u jetri. Posebno je značajno to što je kod životinja sa već postojećim faktorima rizika izloženost polietilenu bila povezana sa težim oštećenjem jetre.

Ipak, između ovih rezultata i zaključka da mikroplastika iz ambalaže izaziva masnu jetru kod ljudi postoji velika razlika. Dok naučnici ne dobiju kvalitetne podatke iz studija na ljudima, razumno je smanjiti nepotrebnu izloženost plastici, ali bez panike i bez zanemarivanja dokazanih faktora rizika za zdravlje jetre.

(eKlinika.rs)