Gojaznost je globalni javnozdravstveni problem. Više od polovine stanovništva Srbije pati od nekog oblika gojaznosti. Svetska zdravstvena organizacija smatra da je gojaznost jedan od najozbiljnijih globalnih zdravstvenih izazova 21. veka. Hrana puna aditiva, soli, šećera, preterani unos kalorija, smanjenja fizička aktivnost, najbitniji su faktori rizika koji dovode do povećanja telesne težine. Postoje, ipak, neka novija saznanja koja idu u prilog tvrdnji da na razvoj gojaznosti mogu uticati i razni hemijski spojevi koji se nalaze svuda oko nas. Ima ih u plastici, odeći koju nosimo, nameštaju, vodi, vazduhu…
Šta su obezogeni?
Spojevi hemijskih supstanci koji mogu negativno da utiču na naše hormone i na taj način na svaki deo tela, zovu se endokrini ometači, disruptori. Obezogeni su jedni od endokrinih ometača, supstanci iz životne sredine koji imaju sposobnost da utiču na normalan razvoj masnog tkiva i ravnotežu metabolizma lipida.
– Endokrini ometači deluju tako što povećavaju broj masnih ćelija, povećavaju veličinu masnih ćelija, oštećuju endokrinu regulaciju razvoja masnog tkiva, oštećuju hormone koji regulišu apetit i sitost. Menjanju i bazalni metabolizam, oštećuju energetski balans, favorizujući deponovanje kalorija, menjaju insulinsku senzitivnost i lipidni metabolizam u endokrinim tkivima. Sve ovo može da dovede do oštećenja tolerancije glukoze, gestacijskog dijabetesa, dijabetesa tipa 2, masne jetre – kaže za portal eKlinika, akademik prof. dr Dragan Micić, specijalista interne medicine i supspecijalista endokrinologije.
Gojaznost i hemijski toksini
Gojaznost je hronična bolest koja postepeno može da dovede i do visokog krvnog pritiska i povećanog rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Stručnjaci naglašavaju da je sve više osoba bolesnih od poremećaja endokrinog sistema, što sugeriše na mogući zaključak da postoji veza između ovih bolesti i nekih faktora spoljne sredine. Prof. dr Dragan Micić navodi da se o endokrinim ometačima prvi put govorilo u Sjedinjenim Američkim Državama 1991. godine, kao o hemikalijama iz spoljašnje sredine koje bi mogle da dovedu do poremećaja u funkcionisanju žlezda. Termin endokrini ometači prvi put je upotrebljen 2006. godine.
– Dve američke studije, prva iz 1998. i druga iz 2006. uvidele su da i pored postignute energetske ravnoteže, što bi značilo da koliko kalorija unesemo toliko i potrošimo, dolazi do progresije u telesnoj težini u iznosu od 2,6 odsto. Postavljeno je pitanje šta je mogući dodatni razlog za ovu pojavu? Godine 2002. naučnica Paula Hamilton postavila je hipotezu o hemijskim toksinima kao objašnjenju za epidemiju gojaznosti. Ova naučnica uočila je da postoji paralelna veza između porasta telesne težine i gojaznosti i razvoja proizvodnje sintetičkih hemikalija u SAD. Potvrđena je korelacija između produkcije sintetskih organskih hemikalija i procenta prekomerne telesne težine. Sada imamo skorije podatke, koji su doveli do ideje da bi produkcija hemijskih toksina, mogla da bude delimično odgovorna za povećanje telesne težine – kaže prof. Micić.
Zašto i pored svih napora nije zaustavljena epidemija gojaznosti?
Prof. dr Dragan Micić kaže da je ideja bila da se objasni razvoj epidemije gojaznosti. Profesor navodi podatak da danas u svetu oko 1,9 milijardi ljudi ima prekomernu telesnu težinu, dok je oko 600 miliona gojaznih. Profesor Micić dodaje da su predviđanja da će ta epidemija da se nastavi, zato što se i pored svih napora nije uspelo u zaustavljanju epidemije gojaznosti, a deo objašnjenja leži u obezogenima. Ljudi koji su predložili tu teoriju smatraju da bi trebalo da preispitamo dosadašnji stav o modelu „calories in / carories out“, koji podrazumeva da postoji jedan energetski, set point, jedna tačka u ravnoteži, oko koje se kreće naša celokupna telesna težina.
– Odnosno, da kada unesemo energiju, mi povećavamo i količinu energetskih supstanci u telu, pa se pokreću mehanizmi koji traže potrošnju energije. To je deo koji se zove homeostatska regulacija telesne težine, a tom delu sreću kvari naš hedonizam koji može u nekim momentima da nadvlada tu homeostazu (ravnotežu) i dovede do povećanja telesne težine. Postoji čitav niz mehanizama koji pokušavaju da vrate telesnu težinu na taj set point, tu ravnotežnu tačku. Misli se da bi obezogeni mogli da poremete, tu tačku i to tako što menjaju homeostatsku kontrolu nad lipogenezom i nad energetskom homeostazom. Pojednostavljena, poslednja definicija glasi da su obezogeni hemikalije koje dovode do povećanja bele masne mase tela, posle ekspozicije „in vivo“ – objašnjava nam prof. dr Dragan Micić.
Okružemi smo obezeogenima, mogu li se oni izbeći?
Dosadašnja istraživanja upućuju naučnike na to da postoji mnogo načina na koje obezogeni utiču na razvoj gojaznosti. Čovek je još u majčinoj utrobi izložen delovanju spoljne sredine, pa i obezogenima koji mogu uticati na razvoj gojaznosti. Prof. dr Micić nam objašnjava da postoji znatan broj dokaza koji govore o tome da izloženost obezogenima tokom ranog razvoja čoveka može uticati na razvoj istog fenotipa u sledećim generacijama. Nauka objašnjava da ove fenotipske promene nemaju genetsku osnovu jer ne oštećuju DNK, već dolazi do promene epigenetskog profila koji se može preneti na potomstvo, što bi značilo da bi se ovakav oblik gojaznosti mogao preneti na neke sledeće generacije.
– Postoji i izloženost u odraslom dobu, ali ona je manje značajna u odnosu na prenatalnu izloženost, kada se formira organizam. Bitno je da pokušamo da izbegnemo delovanje obezogena. Problem u celoj priči je što su obezogeni svuda prisutni, u tlu, vazduhu, vodi koju pijemo. Postojala je ideja da ljudi sami pokušaju da prepoznaju prisustvo endokrinih ometača i da ih eliminišu i smanje izloženost na najmanju moguću meru – navodi dr Micić.
Projekti na nacionalnim nivoima
Najnoviji zaključci glase da je neracionalno očekivati da možemo sami da izbegnemo ovu izloženost. Postoji i priča o lekovima koji bi mogli da se suprotstave negativnom delovanju obezogena, ali nije ih relano očekivati u skorije vreme. Zaključak je da je potrebno da se podrže projekti na nacionalnim nivoima pojedinih zemalja, koji treba da pokušaju da svedu izloženost endokrinim ometačima na najmanju moguću meru, što znači kontrola produkcije endokrinih ometača i razmena informacija između bazičnih naučnika i naučnika koji se bave gojaznošću, a sve u cilju da se smanji izloženost ovim ometačima – objašnjava prof. dr Dragan Micić.
Lista endokrinih ometača se stalno dopunjava
Prof. dr Dragan Mićić kaže za portal eKlinika da endokrinih ometača ima u industriji, plastici, konzervansima, farmaceutskoj industriji, u proizvodima za agrikulturu, fitoestrogenima.
– Kada pokušate da vidite gde se sve to može da nađe, uočava se da endokrinih ometača ima u omotima konzervi, u produktima za ličnu higijenu, kozmetici, u podovima koji sadrže deo plastike, u proizvodima za poljoprivredu, u rastvaračima, u farmaciji, konzervansima za hranu, u elektronici, odeći, premazima u industriji nameštaja. Svuda su oko nas, a postoji i lista koja se stalno dopunjava – kaže prof. dr Micić.
Kada je gojaznost posledica delovanja obezogena?
Suština je da se nastoji da se smanji produkcija obezogena i da se eventualno oni koji su najopasniji, zamene drugim manje opasnim, navodi prof. dr Dragan Micić. Pitali smo prof. Micića i da li se ovaj oblik gojaznosti može lečiti kao i svi drugi vidovi gojaznosti?
– Odgovarajuća dijeta i fizička aktivnost sastavni su deo terapije svake gojaznosti. Ne možemo selektivno da kažemo da je ova gojaznost nastala usled delovanja obezogena, a ova usled nečeg drugog. Gojaznost postoji kao bolest, a mi razmatramo različite mogućnosti i hipoteze i pokušavamo da odgovorimo na pitanje: “Zašto dolazi do dalje progresije gojaznosti i zašto ona nije zaustavljena?” – napominje prof. dr Dragan Micić.
Naučnici tvrde da su dosadašnja saznanja o endokrinim disruptorima samo „vrh ledenog brega“. Napominje se da ima još dosta pitanja na koje se odgovori očekuju u budućnosti, kako bi se problem epidemije gojaznosti mogao celovito sagledati.
Prof. dr Dragan Micić je jedan od naših najpriznatijih stručnjaka, predsednik je Odbora za endokrinologiju i faktore spoljašnje sredine u SANU, sekretar Odeljenja medicinskih nauka u SANU, član Srpskog lekarskog društva, Evropske asocijacije za proučavanje dijabetesa, Internacionalne dijabetske federacije, Američke asocijacije za dijabetes, Evropskog društva za endokrinologiju, Evropskog udruženja za proučavanje gojaznosti i Svetske federacije za gojaznosti.
Svojevremeno je jedan naš divni profesor rekao da u Aušvicu nije bilo gojaznih.
Poštovanje za našeg akademika, sjajnog profesora Dragana Micića!