Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Plastika sadrži hemikalije koje utiču na DNK i menjaju gene, a kako to utiče na plodnost, priča nam dr Kristina Pogrmić-Majkić

Piše: Danijela Tadić
8:49 - 29. 12. 2021.

Štetne hemikalije iz plastike, kao sto su bisfenol A i ftalati pronađeni su u urinu, krvi, majčinom mleku… broj spermatozoida smanjio se za 59 odsto, a do 2045. godine većina parova će za potomstvo morati da koristi biomedicinski potpomognutu oplodnju

plastika i plodnost Prof. dr Kristina Pogrmić Majkić: Proizvodima od plastike se dodaju hemikalije kao što su ftalati i bisfenol A, koje su se pokazale kao kao veoma štetne Foto: Lična arhiva/ Shutterstock

Plastika kojom je savremeni čovek opkoljen sa svih strana mogla bi da bude, ako sledimo najgore teorije katastrofe, jedan od razloga nestanaka čovečanstva. Ftalati i bisfenol A su hemikalije koje se dodaju proizvodima od plastike. Stručnjaci na osnovu velikog broja istraživanja tvrde da ftalati uzrokuju promene u tkivima testisa i dovode do neplodnosti kod muškaraca. Zbog uticaja plastike muškarci postaju feminizirani, devojčice ranije ulaze u pubertet, slabi i imuni sistem, sve više je gojaznih, smatraju stručnjaci. 

Plastika je i u vodi koju pijemo

U poslednjih 65 godina proizvodnja plastike uvećala se i do 200 puta i 2015. dostigla broj od 381 miliona tona godišnje. I najudaljenijim predelima Amazonije sigurno se može pronaći neki plastični predmet. Sićušna vlakna plastike su pronađena i vodi koju koriste ljudi. Smatra se da na nedeljnom nivou čovek pojede jednu kreditnu karticu. U organizam plastika dospeva najčešće oralnim putem, udisanjem ili preko kože. Problem su sitni komadići plastike koji nisu vidljivi ljudskom oku.

Proizvodima od plastike se dodaju hemikalije kao što su ftalati i bisfenol A, koje su se pokazale kao kao veoma štetne. Ove hemikalije pripadaju grupi endokrinih ometača. To su hemikalije koje u niskim koncentracijama ometaju sintezu, lučenje, transport, metabolizam, vezivanje ili eliminaciju prirodnih hormona, koji su prisutni u telu i odgovorni su za homeostazu, reprodukciju i razvojne procese – kaže za portal eKlinika prof. dr Kristina Pogrmić Majkić, sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerzitet u Novom Sadu.

Dr Pogrmić Majkić objašnjava da postoji primarna mikroplastika, koja se namenski dodaje proizvodima i sekundarna mikroplastika, koja nastaje degradacijom, razgradnjom velikih delova plastike usled uticaja spoljašnje sredine.

Mikroplastika i u opušku cigarete i kesici čaja

Dr Pogrmić Majkić kaže da mikroplastika predstavlja čvrste plastične čestice manje od pet milimetara, nerastvorive u vodi i nerazgradive, ona dodaje da se mikroplastika koristi u vidu mikrogranula u pastama za zube kao i kozmetičkim proizvodima za piling, mada sve ređe, tako da često možemo na tim proizvodima videti oznaku microplastics free.

– U mikroplastiku se ubrajaju i mikrovlakna. To su vlakna iz opušaka cigareta, vlažnih maramica, kesica čaja i sintetičke odeće. Jedan od glavnih zagađivača voda mikroplastikom jesu automobilske gume. Tu spada i sva plastika na smetlištima, uključuju flaše vode i sokova, ribarske mreže, plastične kese, koja se pod uticajem sunca i atmosferskih prilika postepeno raspada na sitnije delove stvarajući mikroplastiku. Te plastične čestice koje nastaju degradacijom plastike lako dospevaju u životnu sredinu, naročito u mora i okeane, a potom putem lanaca ishrane i u organizam čoveka – objašnjava ona.

Sve počinje u majčinom stomaku, i ti se plastika nalazi

Ta nevidljiva mikroplastika, nešto je sa čime se čovek suočava još u majčinom stomaku. Mikroplastika je, kako kaže dr Pogrmić Majkić, nedavno otkriveni problem.

– Tek pokoja studija postoji na temu uticaja mikroplastike na zdravlje, a izdvojila bih rad našeg poznatog genetičara prof. dr Miodraga Stojkovića, koji je zajedno sa timom naučnika iz Srbije, Španije i Velike Britanije među prvima u svetu istražio štetnost mikroplastike po ljudski embrion. Pokazao je negativan uticaj čestica nanoplastike i mikroplastike na usađivanje embriona, ali i da plastika utiče na DNK menjajući ekspresiju gena koji deluju na rani razvoj pluća, srca, srčanih zalistaka – kaže dr Pogrmić Majkić.

Plastika i veza s drugim bolestima

Ftalati i bisfenol A pronađeni su u urinu, krvi, majčinom mleku. Ftalati i za bisfenol A, skraćeno BPA, su se pokazali kao veoma moćni endokrini ometači, utvrđen je njihov negativan uticaj na ljudsko zdravlje.

– Tako na primer, biološki efekti di-(2-etilheksil)-ftalata, skraćeno DEHP, koji je jedan od najviše korišćenih ftalata, uključuju efekte na sintezu, regulaciju i delovanje tiroidnih hormona kao i smanjenje nivoa testosterona. Mnoge naučne studije, pokazale su da bisfenol A deluje kao ksenoestrogen, oponašajući delovanje estradiola, ženskog polnog hormona. Osim toga izloženost ovoj hemikaliji povezana je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, oštećenja jetre, slabljenja imunog sistema i ranog puberteta – upozorava dr Pogrmić Majkić.

Upotreba bisfenola A i ftalata

Ftalati su hemikalije koje se široko koriste radi povećanja fleksibilnosti u proizvodima od PVC plastike. Sagovornica portala eKlinika dr Kristina Pogrmić Majkić kaže da je jedan od nejčešće korišćenih ftalata je DEHP, koji se koristi u proizvodnji pribora za domaćinstvo, medicinskih sredstava, proizvodnji kablova, PVC podnim oblogama, opremi za bebe, igračkama za decu, odeći.

Ona objašnjava i da se bisfenol A zbog povećanja čvrstine upotrebljava u proizvodnji polikarbonatne plastike, epoksidnih smola, koriste se kao unutrašnji zaštitni sloj konzervi za hranu i piće, uključujući i mleko za bebe u prahu. Bisfenol A, upotrebljava se i u proizvodnji termalnog papira za štampanje fiskalnih računa.

Enokrini omotači

Plastifikator kao što je bisfenol A i ftalati su još pre jedne decenije u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije istaknuti kao endokrini ometači, koji snažno utiču na hormone i remete rad endokrinog sistema.

– U jednoj Američkoj studiji, dobijeni su alarmantni podaci tokom analize sadržaja bisfenola A u urinu 42 prevremeno rođene bebe. Srednja koncentracija bisfenola A bila je 10 puta viša od koncentracija zabeleženih u urinu opšte populacije SAD. Pokazano je  da bi novorođene bebe na intenzivnoj nezi mogle biti u rizičnoj grupi zbog visoke izloženosti DEHP-u koji ulazi u sastav medicinske opreme. Postoje procene  da su ova deca koja su podvrgnuta medicinskim intervencijama u okviru intenzivne nege bila izložena značajno većim većim koncentracijama DEHP-a u odnosu na opštu populaciju – kaže dr Pogrmić Majkić.

Broj spermatozoida opao za 59 odsto od 1973. do 2011.

Svetski poznata naučnica, Šana Svan, epidemiolog sa Medicinskog centra Mount Sinai u Njujorku, predviđa da će do 2045. godine većina parova koji žele potomstvo, verovatno morati da koristi biomedicinski potpomognutu oplodnju.

– Kako se bavi istraživanjima muškog reproduktivnog sistema, ona ističe da će muškarci možda izgubiti reproduktivnu sposobnost zbog uticaja hemikalija koje ometaju rad hormona takozvanih endokrinih ometača. Pre četiri godine ona je izračunala da je broj spermatozoida prosečnog muškarca u zapadnim zemljama opao za 59 procenata od 1973. do 2011. godine. To je dovelo do medijskih naslova koji su to opisali kao „spermagedon“, a ukazuju na to da ni prognoze za žene nisu dobre – kaže prof. dr Kristina Pogrmić Majkić. Ona nam iznosi i procene, prema kojima je, 72,4 miliona žena neplodno i najmanje 30,6 miliona muškaraca (ne uključujući područje Latinske Amerike i Azije).

– Činioci koji su odgovorni za ovaj nagli pad fertiliteta do nisu do sada precizno identifikovani, no, pored pušenja i starosne dobi, sve se više pažnje poklanja takozvanim hemikalijama koje remete rad endokrinih organa, endokrinim ometačima, uključujući i Bisfenol i DEHP- kaže dr Pogrmić Majkić.

Žene izložene riziku od pobačaja i endometriozi

Jedan od najkorišćenijih ftalata DEHP može da utiče na manjenje nivoa testosterona, da izaziva morfološke promene testisa, oštećenje sperme i genotoksičnost. Prema rečima Pogrmić Majkić, epidemiološke studije ukazale su na povezanost između izloženosti DEHP-u i poremećaja u proizvodnji i pokretljivosti spermatozoida, smanjenja nivoa testosterona kao i povećanja neplodnosti.

– Kod žena, profesionalna hronična izloženost ftalatima povezana je sa povećanim rizikom od pobačaja, smanjenom stopom trudnoće i endometriozom. Na primer, kod radnica u fabrikama koje su izložene u velikoj meri ovim hemikalijama. Štaviše, povezanost između nivoa metabolita ftalata u urinu parova, pokazuje da izloženost ftalatima negativno utiče na sam ishod vantelesne oplodnje – objašnjava ona.

Izlaganje bisfenolu A tokom ranog razvoja dovodi se u moguću vezu sa poremećajima u reproduktivnom sistemu kao i povećanom incidencom neplodnosti i kancerima reproduktivnog sistema.

Povećan nivo bisfenola A u krvi može se povezati sa različitim poremećajima kod žena kao što je endometrijalna hiperplazija i policistični ovarijalni sindrom. U jednoj studiji sprovedenoj na humanoj populaciji u SAD u kojoj je učestvovalo 2.838 dece i adolescenata, zabeležena je značajna veza između koncentracije bisfenola A u urinu i gojaznosti – kaže dr Pogrmić Majkić.

Nije jasan mehanizam delovanja na ćelijskom nivou

Sagovornica portala eKlinika, objašnjava da je veliki napredak u razumevanju odnosa između ftalata i reproduktivnog zdravlja ostvaren zahvaljujući korišćenju animalnih modela. Pogrmić Majkić navodi da je ipak, relativno mali broj studija o uticaju ftalata, u humanoj populaciji.

Ostaje nejasno da li DEHP dovodi do neplodnosti kod žena, koje doze su sigurne, nije jasan ni mehanizam delovanja ovog endokrinog ometača na ćelijskom nivou. Svim ovim pitanjima baviće se projekat DETOX, koji je finansiran je od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru PROMIS poziva za izuzetne mlade istraživače – navodi dr Pogrmić Majkić.

Ovaj program se realizuje u saradnji Prirodnomatematičkog i Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, s ciljem da pokaže da li izlaganje DEHP-u dovodi do poremećaja u funkciji ženskog reproduktivnog sistema koje bi dovele do povećanja neplodnosti, objašnjava Pogrmić Majkić.

Promene koje mogu delovati na nervni i imuni sistem

Pojedini stručnjaci smatraju da plastika utiče na DNK i neke gene koji deluju na rani razvoj pluća, srca, srčanih zalizaka i genetski materijal. Dr Pogrmić Majkić dodaje da delovanje različitih spoljašnjih agenasa, uključujući hemikalije i endokrine omotače nije ograničeno samo na vreme izlaganja. Efekti se mogu videti i dugo nakon prestanka kontakta sa štetnim materijama. Rani razvoj, pogotovo fetalni, izuzetno je osetljiv na delovanje nepovoljnih faktora spoljašne sredine, što sve rezultira pojavom različitih poremećaja i bolesti u odrasloj dobi.

– Epigenetske promene su reverzibilne, ali mogu opstati dugo nakon prestanka delovanja hemikalija. Pod epigenetskim modifikacijama smatraju se promene na DNK molekulu, pri čemu ne uključuju promenu sekvence DNK. Hemikalije iz plastike kao što su bisfenol A i ftalati mogu imati veoma važnu ulogu u etiologiji mnogih bolesti kod ljudi. In utero i neonatalno izlaganje malim dozama bisfenola A i/ili ftalata može izazvati hipermetilaciju/ hipometilaciju DNK, modifikaciju histona  i ekspresiju nekodirajućih RNK, uključujući mikro RNK. Ovakve promene mogu dovesti do štetnih efekata po zdravlje, delujući na nervni i imuni sistem, usloviti neplodnost, ali i razvoj drugih poremećaja kao što su različiti kanceri i dijabetes – precizira dr Pogrmić Majkić.

Ftalatni sindrom, dovodi do feminizacije muškaraca

Grupa poremećaja koju izazivaju ftalati poznata je kao „ftalatni sindrom“. Usled ovog, kako se smatra, dolazi do oštećenja na muškom reproduktivnom sistemu koji mogu dovesti do trajnih promenama u vidu feminizacije muškaraca

Ftalat, DEHP dovodi do oštećenja Sertolijevih ćelija (koje nose spermatozoide, daju potporu spermatozoidima, ishranjuju ih, vrše fagocitozu), što za posledicu može imati smanjen broj spermatozoida – objašnjava dr Pogrmić Majkić.

Tokom embrionalnog razvoja, in utero izlaganje DEHP-u može ometati metabolizam estrogena kroz supresiju aktivnosti enzima aromataze.
– Ovaj enzim katalizuje konverziju testosterona u estradiol i igra ključnu ulogu u seksualnoj diferencijaciji mozga. Pokazano je i smanjenje funkcije fetalnih Lejdigovih ćelija, što za posledicu ima niži nivo testosterona. Takođe, DEHP dovodi se u vezu sa pojavom preranog puberteta kod devojčica – navodi prof. dr Kristina Pogrmić Majkić.

Kako se zaštiti?

Dobra vest jeste da postoje razne vrste plastike i nije svaka, kako objašnjava Pogrmić Majkić, podjednako štetana za zdravlje. Na dnu plastične ambalaže nalaze se oznake za reciklažu, brojevi od jedan do sedam. Plastika sa oznakom broja 1 je dobra za jednokratnu upotrebu  i može da se reciklira. Plastika sa oznakom brojeva 2, 4 i 5, je kako objašnjava naša sagovornica, isto dobar izbor, jer uglavnom može da se reciklira i ne otpušta štetne hemikalije.

Plastiku sa oznakama 3, 6 i 7 treba izbegavati. Plastika sa oznakom 3 sadrži ftalate, a plastika sa brojem 7 može da sadrži bisfenol A . Možemo smanjiti izloženost ograničenom upotrebom plastike, kozmetike i toaletnih proizvoda, izbegavajući preterano prerađenu i upakovanu hranu i nakupljanje prašine kod kuće, jer na primer ftalati prisutni u proizvodima za domaćinstvo mogu završiti u kućnoj prašini – kaže dr Pogrmić Majkić.

DEHP ne isparava lako i obično se nalazi u malim količinama u vazduhu. Međutim, u vazduhu se veže za čestice prašine, koje onda mogu dospeti u organizam udisanjem,  pa eto jednog dobrog razloga zašto treba često brisati prašinu u kući, dodaje ona.

Pranje plastike

Savet je da koristimo papirne kese umesto plastičnih, da ne kupujemo deci plastične igračke, niti hranu upakovanu u plastičnu ambalažu. Umesto plastičnih možemo da koristimo staklene flaše i da povedemo računa o načinu pripreme i skladištenja hrane i izboru garderobe koja bi trebalo da bude od prirodnih materijala. Plastična ambalaža, se kako kaže dr Pogrmić Majkić, koristi samo jednokratno.

Zbog specifičnih svojstava i ftalati i bisfenol A lako se oslobađaju iz ambalaže i migriraju u okolinu. Zagrevanje, ali i pranje sa deterdžentima ubrzavaju proces otpuštanja ovih hemikalija iz plastike i prelaska u hranu, piće i spoljašnju sredinu – objašnjava dr Pogrmić Majkić

Srbija i Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu

Rok za primenu Direktive o plastici za jednokratnu upotrebu u zemljama članicama Evropske unije (EU), bio je 3. jul ove godine, ali svega nekoliko država je ispoštovalo u celosti propis. Dr Pogrmić Majkić kaže da Srbija prati zakonske regulative koje polako usklađuje sa evropskim normama.

-Cilj pomenute Direktive je da se u EU prestane sa upotrebom proizvoda od plastike za jednokratnu upotrebu. To se odnosi na proizvode kao što su slamčice, plastične šolje, pribor za jelo, kese i kutije za pakovanje hrane od ekspandiranog polistirena, koji prema podacima Evropske komisije čine 70 odsto otpada u morima i na plažama u EU. Međutim, neki drugi jednokratni proizvodi od plastike, uključujući i flaše za vodu (PET ambalaža) neće biti zabranjeni, a EU će se usredsrediti na ograničavanje njihovog korišćenja kroz različite mere – navodi ona.

Dodaje i da postoje propisi i regulative koje se odnose i na upotrebu ftalata i bisfenola A u proizvodima od plastike kako u EU tako i u Srbiji.  Od jula 2020, EU je ograničila upotrebu četiri ftalata: bis(2-etilheksil) ftalat (DEHP), dibutil ftalat (DBP), benzil butil ftalat (BBP) i diizobutil ftalat (DIBP) u koncentracijama iznad 0,1 odsto u svim potrošačkim proizvodima.

– Međutim, ova zabrana još uvek nije preuzeta u naše zakonodavstvo i proizvodi koji sadrže ove supstance se legalno nalaze na tržištu Srbije – kaže dr Pogrmić Majkić.

Bisfenol A zabranjen u flašicama za bebe

Evropska unija je 2011. godine zabranila upotrebu bisfenola A u proizvodnji flašica za bebe, a u Francuskoj je od 2015. stupila na snagu zabrana njegove upotrebe u proizvodnji limenki za hranu za unutrašnje tržište, ali ne i za izvoz.

Kako kaže Pogrmić Majkić, Evropska komisija je donela odluku o zabrani, odnosno ograničenju  upotrebe bisfenola A u termalnom papiru, ukoliko je njegova koncentracija veća od ili jednaka 0,02 odsto. Ova odluka usvojena je i u Srbiji, a primena je počela 30. juna 2020. godine, šest meseci kasnije u odnosu na EU, kaže dr Kristina Pogrmić Majkić.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend