Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Vaskularna starost dolazi s godinama, ali postoje načini da „podmladimo“ krvne sudove, poručuje dr Miodrag Ilić

Piše: Marijana M.Rajić
8:44 - 11. 11. 2021.

Kod osoba koje imaju problem sa kardiovaskularnim sistemom najvažnije je definisati koji krvni sudovi su ugroženi

šta je vaskularna starost Dr Miodrag Ilić: Foto: Privatna arhiva/ Shutterstock

Svako od nas ima dve vrste starosti – hronološku i biološku. Broj godina koji obeležavamo svake godine, istog datuma, jeste naša hronološka starost. S druge strane je biološka starost, koja je individualna i zavisi od genetike, životnih navika poput ishrane, fizičke aktivnosti i demografije. To znači da biološka starost označava stanje naših ćelija, a hronološka – broj godina. O hronološkoj starosti uglavnom razmišljamo kao o našem stavrnom dobu, broju godina koje imamo, ali retko ko uzima u obzir i činjenicu koliko smo stari iznutra. Naše arterije, na primer, mogu da stare manje ili više brže, u zavisnosti od našeg načina života i tada je reč o vaskularnoj starosti.

Kardiovaskularni sistem ima svoj vek trajanja

Naš kardiovaskularni sistem je jedan savršeni, zatvoreni krug između srca i krvnih sudova, koji kao i sve u našem telu, ima svoj vek trajanja. Stoga se i njegovo zdravlje, starenje, a i bolesti odnose na samo srce i krvne sudove, koji krv sprovode od njega prema našim tkivima i organima uz pomoć arterijskog sistema. Zbog načina života, spoljnih faktora, genetske predispozicije ili drugih bolesti, krvni sudovi gube svoju funkciju vremenom, pa su brojni poremećaji u telu logična posledica.

– Jednostavno poređenje bi, iako je to u ljudskom telu sve neuporedivo složenije, moglo da se napravi sa nekim sistemom mehanike fluida u, na primer, vodovodnom sistemu. Njegovi činioci, a u našem telu su to prvenstveno arterije kroz koje prolazi krv, imaju svoju elastičnost, širinu, debljinu, a srce kao centralna pumpa mora da funkcioniše što „ispravnije“. Njihovo stanje može biti odgovarajuće godinama života, međutim, realno je očekivati da se, kako i mi starimo, posle 50. godine, kod velikog broja ljudi pojavi problem. Postoje brojne okolnosti – na neke možemo da utičemo, na neke i ne, koje krvne sudove mogu da „podmlade“, ali i da preuranjeno potroše – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Miodrag Ilić, vaskularni hirurg iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

Glavni faktori koji utiču na starost i kvalitet krvnih sudova

Kada se govori o činiocima koji su važni za određivanje funkcionalnosti i starosti krvnih sudova, uvek bi trebalo krenuti od krvnog pritiska, kaže dr Ilić, i dodaje:

Sa starošću i propadanjem krvnih sudova, krvni pritisak raste. Slede masnoće, odnosno nivo masnoća u krvi, koji značajno utiče na sužavanje i skupljanje krvnih sudova. Poremećajem metabolizma šećera u krvi, dijabetes direktno formira naslage na arterijskim krvnim sudovima i oštećuje ih. Najbitniji spoljni faktor koji utiče na starost i stanje krvnih sudova jeste duvan. Hronični ili akutni stres je nešto na šta bi trebalo svi najozbiljnije da obratimo pažnju, uz psihički momenat uopšteno, jer on pravi spazme na krvnim sudovima i time ih takođe sužava, troši i onesposobljava – opisuje proces oštećenja krvih sudova dr Miodrag Ilić.

Bolesti kardiovaskularnog sistema vodeći uzrok smrti

Doktor Ilić dodaje da su, uz sklonost ka kardiovaskularnim oboljenjima zbog genetske predodređenosti, sve ovo činioci koji doprinose nimalo optimističnoj statistici, a ona kaže da su bolesti kardiovaskularnog sistema na prvom mestu po stopi oboljevanja i smrtnosti i u svetu i kod nas. Procenjuje se da od srčanih oboljenja u Srbiji boluje oko dva miliona ljudi, a da godišnje život izgubi više od 50.000 obolelih, navodi dr Miodrag Ilić.

Ateroskleroza najčešće oboljenje

Krv prolazi kroz naše arterije, a ako je nema dovoljno dolazi do oštećenja tkiva, i to je ono što se zove infarkt. Bilo da je u pitanju infarkt srca ili infarkt mozga (šlog), razlog je, pojašnjava vaskularni hirurg dr Miodrag Ilić, nedovoljna količina krvi koja je potrebna. Takav je slučaj i sa nogama, kada u donje ekstremitete jednostavno ne stigne potrebna količina krvi za njihovu ishranjenost, što može da dovede do bolova usled ishemije, pa i do nekroze tkiva, čija je posledica gangrena.

Najčešća bolest, koja izaziva ubrzano starenje krvnih sudova, i koja zahvata arterije, a koja je, prema statistikama, uzročnik čak 80 odsto svih infarkta srca i mozga jeste ateroskleroza. Naziv potiče od grčkih reči atera (kašasto, plak) i sclerosa (tvrdo). U zidovima krvnih sudova se formiraju naslage prvenstveno masnog tkiva, ali i nekih drugih jedinjenja kakva su ugljeni hidrati, lipidi, razni drugi krvni produkti, fibrozna tkiva i tkivne ćelije, naslage kalcijuma, a sve to ih sužava, ometa u normalnom radu i utiče na preuranjeno trošenje – objašnjava za čitaoce eKlinika portala dr Miodrag Ilić, koji je bio šef Odseka vaskularne hirurgije u Valjevskoj bolnici, kao i načelnik Odeljenja hirurgije do 2009. godine.

Simptomi na koje moramo da obratimo pažnju

Osobe koje nemaju nikakve simptome, poručuje dr Ilić, treba da razmišljaju o tome da su krvni sudovi, neodvojivi deo kardiovaskularnog sistema, od vitalnog značaja za kompletno zdravlje. Kod onih koji već imaju dijagnostikovane bolesti ili predispozicije, važno je najpre definisati koji krvni sudovi su ugroženi.

– Ako je reč o krvnim sudovima koji su zaduženi za rad srca, odnosno ishranu srčanog mišića, što je čest slučaj, upozorenja stižu sa tegobama u smislu gubitka snage, bolova, pečenja i stezanja u grudima, naročito pri naporu, stresu ili pri izlasku na hladnoću. Takođe, simptomi mogu da budu vrtoglavice koje ne prolaze, slabost jedne ruke ili jedne noge, problem sa govorom, gubitak vida, padanje usne, dakle, neki neurološki problemi koji takođe mogu da ukažu da postoji suženje krvnih sudova koji ishranjuju mozak – naglašava dr Ilić.

Problemi sa krvnim sudovima nogu, kako kaže, obično počinju bolovima u listovima nakon hodanja, odnosno prelaska određene distance (kod nekoga je to 50, kod nekoga 100 ili 200 metara). Taj bol je izazvan nedostatkom dovoljne količine krvi koja treba da ishrani nožne mišiće, i na to naš organizam reaguje, upozorava bolom da nešto nije u redu sa stanjem određenih krvnih sudova. Postojanje suženja, ističe dr Ilić, dokazuje se ozbiljnom dijagnostikom koju sprovodi kardiolog i ako je potrebno, vaskularni hirurg.

Kako sami da sačuvamo naš kardiovaskularni sistem

Dr Miodrag Ilić konstatuje da starosni vek krvnih sudova može da se produži, jer se i naš životni vek, bez obzira na brzinu i način kako, produžio – bolje su dijagnostičke metode, medicina napreduje, na raspolaganju su i nove tehnološke mogućnosti koje mogu da pomognu u kontroli i prevenciji, pa samim tim kardiovaskularne bolesti mogu u dobrom procentu da se preduprede i kontrolišu.

– Kod nas, a ni u svetu ne postoje preporuke za skrining, u smislu da neko ko nema simptome ipak ide povremeno da se pregleda. Ako uzmemo u obzir da su skoro svi navedeni faktori rizika za kardiovaskularne bolesti okolnosti kojima je najveći deo populacije sklon i predisponiran (visok pritisak, povišen nivo masnoća – holesterol i trigliceridi, dijabetes, stres…), ostaje prevencija, prvenstveno u smislu promene životnih navika – promene ishrane i prestanka pušenja – naglašava dr Ilić.

Može li vaskularna starost da se meri?

Na osnovu stanja naših arterija određuje se vaskularna starost – zdravstveni biomarker koji obezbeđuje merenje starosti naših arterija kako bismo dobili jasniju sliku o našem kardiovaskularnom sistemu. Vaskularna starost se može i izmeriti, jer je zasnovana na brzini pulsnog talasa (PVV), inovativnoj metrici koju medicina koristi kako bi procenila elastičnost arterija. Body Cardio na primer meri vreme od trenutka kada srce istiskuje krve u aortu do dolaska krvi u stopala. Upravo to vreme koje je potrebno za potiskivanje i putovanje krvi duž arterijskog stabla Body Cardio koristi za izračunavanje brzine pulsnog talasa, dnosno vaskularne starosti.

I kod nas je dostupna Body Cardio – prva digitalna pametna vaga koja, osim što nudi precizno merenje telesne mase i analizu telesne strukture, kao što su procenat učešća masti, vode, mišićne i koštane mase u telesnom sastavu… pruža i uvid u kardiovaskularno zdravlje i to za manje od 30 sekundi, automatski prikazujući podatke svakog merenja u Healthmate aplikaciji, putem Wi-Fi mreže ili Bluetooth – a sve u udobnosti vašeg doma.

TEME:
Milena
15:02, 16. 11. 2021. Odgovori

Koliko košta ovaj aparat i da li ga odlično preporučuje Dr.Ilic?

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend