Neutrofili u krvi su tip belih krvnih zrnaca čiji nivo govori o glavnom segmentu sposobnosti odbrane organizma od bakterijskih i gljivičnih infekcija. Zapravo, neurofili obezbeđuju naš adekvatan imunološki odgovor na napad određenih patogena.
Neutropenija može da se javi u dva oblika
Postoje dva tipa neutropenije. Može biti izolovana i tada je snižen nivo samo neutrofila. Kada se javi u obliku granulocitopenije, radi se i o sniženom nivou neutrofila, i ostalih tipova belih krvnih zrnaca.
Ako se razvio teži oblik neutropenije postojaće značajno viši rizik, ali će i intenzitet bakterijske ili gljivične infekcije biti jači. Neki klasični znaci infekcije mogu da budu prikriveni, ali će temperatura uglavnom biti povišena. Dijagnoza se postavlja iz broja leukocita, ali je za konačnu procenu i eventualnu terapiju važno utvrditi uzrok. Ako postoji temperatura, lekari uglavnom prepisuju antibiotike širokog spektra.
Koje vrednosti govore o tome da su sniženi neutrofili u krvi
Neutrofili predstavljaju glavni bedem odbrane organizma od bakterijskih i gljivičnih infekcija. Tako je, kada postoji neutropenija, upalni odgovor na takve infekcije slab ili potpuno izostaje. Donja granica normalnog broja neutrofila (ukupni L × procenat neutrofila i nesegmentiranih leukocita) je 1,5 × 109/L (1500/ μl).
Težina neutropenije srazmerna je riziku infekcije, pa u odnosu na to razlikujemo:
- blagu (1000– 1500/μl)
- umerenu (500–1000/μl)
- tešku (<500/μl).
Do kojih bolesti može da dođe kada je neutropenija prisutna i neutrofili u krvi padnu
Kada se broj neutrofila spusti na <500/μl, uglavnom dolazi do infekcija usne duplje ili creva, a kada padne ispod 200/μl gubi se i upalni odgovor. Akutna teška neutropenija, posebno ako postoji još neka teža bolest, dodatno oslabi imunski sistem. Tada čak može da dođe i do teških infekcija koje mogu da imaju fatalan ishod. Na veću mogućnost infekcije utiče i stanje sluzokože, prokrvljenost tkiva, opšte stanje bolesnika. Najčešće takve teške infekcije su celulitis, apsces jetre, furunkuloza, pneumonija i sepsa.
Rizik od infekcija kože povećava se zbog upotrebe katetera i u regijama mesta drugih uboda, a jedan od njihovih najčešćih uzročnika je bakterija stafilokoka. Često se javljaju i stomatitis, gingivitis, perirektalne upale, kolitis, sinuzitis, paronihija i upala srednjeg uha. Gljivičnim infekcijama su posebno skloni bolesnici sa produženom neutropenijom nakon transplantacije koštane srži i hemoterapije uz visoke doze kortikosteroida.
Vrste neutropenije
Akutna neutropenija razvija se u roku od nekoliko sati ili više dana dana i posledica je smanjenog stvaranja granulocita i njihovog uništavanja. Hronična neutropenija, koja traje mesecima i godinama, obično je posledica nedovoljnog stvaranja granulocita ili njihovog „zarobljavanja“ u slezini.
Neutropenija uzrokovana defektima mijeloidnih stanica je retka. Ciklična neutropenija je još jedan redak oblik granulocitopoeze, koji se nasleđuje. Karakterišu je amplitude u broju perifernih neutrofila. Teška urođena neutropenija (Kostmannov sindrom) je retka bolest koju odlikuje zastoj sazrevanja promijelocita sa apsolutnim brojem neutrofila nižim od 200/μl.
Hronična idiopatska neutropenija je grupa retkih, nejasnih poremećaja koji oštećuju primarne stanice mijeloidne loze. U ovom slučaju slezina nije uvećana. Hronična benigna neutropenija je podvrsta hroničnog idiopatskog tipa, pri kome je ostatak ćelija koje čine imunski sistem uredan čak i kada je broj granulocita niži od 200/μl. Međutim, ozbiljne infekcije se ne razvijaju jer se neutrofili ipak stvaraju u količinama dovoljnim za odbranu.
Kako se leči neutropenija
U lečenju ovog stanja najvažnije je ustanoviti uzrok niskog broja neutrofila, a zatim i isključiti lekove koji su možda doveli do bolesti ili pospešili njen razvoj. Pacijentu sa agranulocitozom potrebna je izolacija uz specifične higijenske uslove. Lekari će uključiti simptomatsku terapiju, a najčešće su to antibiotici i kortikosteroidi.
