Kortikosteroidi (glukokortikoidi), predstavljaju steroidne hormone koji se fiziološki luče u kori nadbubrežne žlezde pod uticajem hipotalamusa i hipofize. Ovaj proces najvećim delom se odvija ujutro, a u manjoj meri popodne. Farmakoterapija kortikosteroidima obuhvata fiziološku supstituciju primenom nižih doza. Daleko češće, primenom supraterapijskih doza ovi lekovi se primenjuju u cilju postizanja imunosupresivnog i antiinflamatornog delovanja.
Kako deluju kortikosteroidi
– Kortikosteroidi deluju na metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti, tako što povećavaju glukoneogenezu i glikogenolizu u jetri, a smanjuju iskorišćavanje glukoze u perifernim tkivima (antagonizuju efekte insulina u perifernim tkivima i dovode do insulinske rezistencije i jatrogenog, lekovima izazvanog dijabetesa). Potom, potenciraju razgradnju proteina, dovodeći do negativnog bilansa azota, što dovodi do smanjenja mišićne i koštane mase, smanjenje količine albumina i proteina uključenih u proces zarastanja rana, kao i faktore koagulacije. Izazivaju razgradnju masti i preraspodelu masnog tkiva. Otuda i specifičan izgled pacijenata koji su na dužoj terapiji ovim lekovima – objašnjava profesor dr Aleksandar Rašković, redovni profesor na katedri za farmakologiju, toksikologiju i kliničku farmakologiju Univerziteta u Novom Sadu.
Koji efekti kortikosteroida su najizraženiji
Najčešći razlog korišćenja kortikosteroida u terapiji su, navodi profesor Rašković, antiinflamatorne i imunosupresivne osobine ovih hormona. Antiinflamatorno delovanja kortikosteroida je posledica smanjenja sinteze prostaglandina i leukotrijena (medijatora zapaljenja), i inhibicije proliferacije fibroblasta, stvaranja kolagena i zarastanja rana. Dovodeći do smanjenja sinteze antitela, oni, naime, smanjuju alergijsku reakciju. Smanjuju i aktivnost limfnog tkiva, što sve zajedno za posledicu ima antizapaljenski i imunosupresivni efekat ovih lekova.
Najčešće indikacije za propisivanje svih vrsta kortikosteroida
Profesor dr Aleksandar Raković navodi da postoje brojne indikacije za propisivanje kortikosteroida, a neke od njih su:
- fiziološka supstitucija kod pacijenata kod kojih se ovaj hormon ne luči u kori nadbubrežne žlezde (Adisonova bolest)
- imunosupresivna terapija – kod autoimunih, zapaljenskih bolesti (artritis, sistemski lupus, bronhijalna astma, ulcerozni kolitis…)
- antialergijska terapija – osip, urtikarija, anafilaktički šok
- s obzirom da suprimiraju proliferaciju T-limfocita, primenjuju se kao efikasni lekovi u lečenju leukemija i limfoma.
Poznato je i da je antiinflamatorno i imunosupresivno delovanje kortikosteroida iskorišćeno i u terapiji pacijenata zaraženih SARS-CoV-2 virusom. Pokazalo se, ističe profesor Rašković, da imuni sistem samog pacijenta u odgovoru na virus može da dovede do većih posledica po zdravlje, nego sam virus.
Koja su neželjena dejstva koja mogu da izazovu kortikosteroidi i ko ne sme da ih prima
Sagovornik eKlinika portala ističe da se dugotrajne primene glukokortikoida javljaju efekti hiperplazije kore nadbubrežne žlezde. Među prvim pokazateljima su telesne manifestacije metaboličkog poremećaja u vidu nagomilavanja masnog tkiva na licu (facies lunata), povećanje abdominalnog masnog tkiva, pojave strija i hirzutizma (pojačan rast dlaka). Zbog kataboličkog delovanja, dolazi do smanjenja mišićne mase (izduženi i tanki ekstremiteti u odnosu na trup). S obzirom na to da kortikosteroidi dovode do hipokalcijemije, dolazi i do smanjenja koštane gustine i osteoporoze.
– Kortikosteroidi usporavaju zarastanje rana i povećavaju sklonost za razvoj teških oblika infekcija posredovanih T-limfocitima (gljivične, virisne infekcije i tuberkuloza). Zbog smanjene sinteze proteina, može doći do poremećaja koagulacije i povećana je sklonost ka krvarenju. Pri dugotrajnoj sistemskoj primeni, dovode do poremećaja glikoregulacije i dijabetesa. Mogu izazvati i teške oblike poremećaja centralnog nervnog sistema poput depresije, euforije, psihotične reakcije i epileptičnih napada. I pored velikog broja potencijalnih neželjenih dejstava kortikosteroida, apsolutne kontraindikacije za njihovu primenu ne postoje. Neophodan je oprez kod pacijenata kod kojih već postoji neko stanje koje može biti pogoršano primenom ovih lekova, kada je neophodna procena odnosa rizika i koristi njihove primene – odgovara na jedno od najčešće postavljanih pitanja prof.dr Aleksandar Rašković.
Možemo li da dobijemo alergiju na kortikosteroide, a šta je sa rezistentnošću
Takođe, prema rečima prof.dr Raškovića, iako se kortikosteroidi koriste u lečenju simptoma alergijskih reakcija, to ne znači da se najčešće usled genetske predispozicije, nepodnošenje koje liči na alergijsku reakciju ne može videti i posle primene ovih lekova.
Budući da, laički rečeno, dejstvo kortikosteroida donosi gotovo trenutno olakšanje (prestanak bola, lakše disanje…), pitali smo i možemo li postati rezistentni na njihovo dejstvo. Profesor Aleksandar Rašković kaže da se primena kortikosteroida ne dovodi u vezu sa razvojem rezistencije na njihovo delovanje. Takođe, kortikosteroidi sprečavaju rezistenciju i toleranciju na lekove kojima su ovo karakteristični neželjeni efekti. Recimo, objašnjava profesor, kortikosteroidi sprečavaju toleranciju na klasične bronhodilatatore, kakav je, na primer, salbutamol.
Kod kojih bolesti može da dođe do pogoršanja usled korišćenja ovih lekova
Postoje jasna uputstva o vremenskim periodima u kojima se mogu koristiti ovi lekovi, a važno je u svakoj prilici naglašavati da se ne smeju uzimati na svoju ruku, čak ni lokalno.
– Neka stanja se mogu značajno pogoršati hroničnom sistemskom upotrebom ovih lekova (peptički ulkus, dijabetes, infekcije, osteoporoza i većina kardiovaskularnih oboljenja – arterijska hipetenzija i srčana insuficijencija). Čak i kada se primenjuju lokalno, mogu izazvati ozbiljne neželjene reakcije. Zbog toga, ove lekove ne treba uzimati samoinicijativno, bez recepta propisanog od strane lekara kada se radi o sistemskim preparatima, ili bez saveta farmaceuta, za preparate koji se primenjuju lokalno. Poseban oprez je potreban kada se kortikosteroidi primenjuju u najosetljivijim populacionim grupama (trudnice, deca). Kod dece, njihova duža sistemska primena može izazvati zastoj rasta i razvoja. U trudnoći, ovi lekovi se primenjuju samo kad postoje jasne indikacije, što kraće i u najnižim terapijskim dozama. Takođe, izbor preparata utiče na bezbednost primene – bezbedniji su predstavnici kortikosteroida koji u manjoj meri prolaze placentu – naglašava sagovornik našeg portala.
Pravilno doziranje važno u svakoj fazi lečenja, posebno pri prekidu
Bezbednost primene kortikosteroida je u velikoj meri povezana sa prestankom terapije ovim preparatima. Profesor Rašković ističe da prekid njihovog uzimanja mora biti postepen, kako se ne bi izazvao poremećaj funkcije hipotalamusa i hipofize. To bi za posledicu imalo atrofiju i poremećaj lučenja hormona kore nadbubrežne žlezde. Takođe je važno izbegavati primenu kortikosteroida na lice zbog mogućih atrofičnih promena. Na kraju, preparati kortikosteroida se ne primenjuju lokalno kod povreda oka, povreda rožnjače naročito, jer sprečavaju proces zarastanja, detaljno je objasnio u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Aleksandar Rašković, specijalista kliničke farmakologije.
