Feltijev sindrom neuobičajena je komplikacija reumatoidnog artritisa koja utiče na imunitet. Definiše se smanjenjem neutrofila (belih krvnih zrnaca koji pomažu u borbi protiv infekcija) i uvećanom slezinom.
Šta je Feltijev sindrom
Feltijev sindrom je trijada tri stanja koja se javljaju zajedno:
- reumatoidni artritis
- neutropenija
- splenomegalija
Obično počinje reumatoidnim artritisom (RA), a druga dva stanja se javljaju kao komplikacije RA. Lekari ih nazivaju vanzglobne manifestacije, što znači da su to manifestacije artritisa koje se javljaju izvan zglobova. Izazivaju ih inflamatorni i autoimuni procesi. Vanzglobne manifestacije česte su kod RA, ali Feltijev sindrom je relativno redak.
Feltijev sindrom počinje reumatoidnim artritisom, bolnom upalom u oblogama zglobova. Kada se jave neutropenija i splenomegalija, one utiču na imunitet. Neutropenija je nizak nivo određene vrste belih krvnih zrnaca, neutrofila, koji igraju važnu ulogu u zaštiti od infekcija.
Oko 2 odsto osoba sa reumatoidnim artritisom razvija Feltijev sindrom. Kao i RA, Feltijev sindrom je tri puta češći kod žena nego kod muškaraca. Oni koji razviju Feltijev sindrom sa RA skoro su uvek seropozitivni, što znači da su pozitivni na antitela na reumatoidni faktor. Oni koji su seronegativni retko razvijaju Feltijev sindrom.
Koji su simptomi ovog sindroma
Većinom, simptomi reumatoidnog artritisa pojavljuju se pre drugih simptoma:
- bol u zglobovima
- oticanje zglobova
- ukočenost zglobova.
Kod nekih osoba javljaju se vanzglobne manifestacije RA, sa dodatnim simptomima, uključujući:
- reumatoidne čvoriće, čvrste kvržice ispod kože u blizini zglobova
- otečene limfne čvorove na vratu ili u pazuhu
- otečenu jetru, koja može biti bolna ili opipljiva na dodir
- suve oči i usta (Sjogrenov sindrom)
- otok i crvenilo u očima (episkleritis)
- čireve na koži, posebno na nogama
- znake krvarenja ispod kože
- oticanje u plućima, što izaziva kratak dah
- otok oko srca, što uzrokuje bol u grudima
- groznicu
- umor i malaksalost
- gubitak apetita ili neobjašnjivi gubitak težine
Feltijev sindrom pojavljuje se sa dodatnim simptomima – povremeno, pre simptoma RA – uključujući:
- česte, uporne infekcije, poput prehlade, stomačnih virusa i kožnih infekcija
- otečenu slezinu, koja može biti bolna ili opipljiva na dodir
- abnormalne promene boje kože (fleke)
Ponekad se Feltijev sindrom dijagnostikuje bez ikakvih simptoma. Testovi krvi i snimanja mogu pokazati znake reumatoidnog artritisa, neutropenije i splenomegalije pre nego što se primete simptomi.
Feltijev sindrom obično se razvija kasnije u životu, između 50 i 70 godina. Većina ljudi ima simptome progresivnog reumatoidnog artritisa 10 do 15 godina pre nego što se pojavi Feltijev sindrom.
Šta je uzrok ovog sindroma
Reumatoidni artritis je autoimuna bolest, a većina naučnika Feltijev sindrom smatra teškom komplikacijom RA. Kod autoimunih bolesti, imuni sistem pogrešno smatra neke delove tela stranim i napada ih upalom. Ponekad proizvodi antitela koja se vezuju za određene proteine u telu i označava ih za uklanjanje. Na ovaj način, antitela mogu da ubrzaju upalu.
Autoimuna antitela nisu uvek prisutna kod RA, ali su uvek prisutna kod Feltijevog sindroma. Takođe su povezana sa težim RA i više vanzglobnih manifestacija uopšte. RA koji uključuje antitela naziva se seropozitivni RA. Dokazi ukazuju na to da su i seropozitivni RA i Feltijev sindrom povezani sa određenim genetskim faktorima, što znači da mogu biti delimično nasledni.
Kako reumatoidni artritis dovodi do neutropenije i splenomegalije
Neutropenija se obično dešava na jedan od dva načina: ili koštana srž ne proizvodi dovoljno neutrofila ili vaše telo uklanja neutrofile koje imate. Kod Feltijevog sindroma mogu se javiti i jedno i drugo. Autoimuni procesi mogu ometati proizvodnju neutrofila u koštanoj srži i uništiti neke od neutrofila koje imamo. Uvećana slezina takođe može ukloniti neke od neutrofila.
Slezina ima zadatak da filtrira i uklanja krvna zrnca koja su istekla iz krvi. Kada se previše uveća, može postati hiperaktivna i ukloniti previše krvnih zrnaca. Splenomegalija se ponekad javlja kod reumatoidnog artritisa, iz razloga koji nisu uvek jasni. Može se javiti bez neutropenije i Feltijevog sindroma, a Feltijev sindrom se može javiti i bez splenomegalije, iako je to retko.
Ozbiljne komplikacije
Pošto Feltijev sindrom utiče na imunitet, osoba može da bude osetljiva na uporne i teške infekcije. Uobičajene bolesti sa kojima bi inače mogli da se izbore sada mogu postati hronične i u nekim slučajevima opasne po život. Bakterijske infekcije koje se nekontrolisano šire mogu dovesti do sepse. Ljudi sa Feltijevim sindromom takođe su izloženi većem od prosečnog rizika od razvoja određenih karcinoma, poput limfoma.
Dijagnostikovanje sindroma
Lekari dijagnostikuju Feltijev sindrom kada analize pokažu prisustvo reumatoidnog artritisa, neutropenije i splenomegalije. (Povremeno ga dijagnostikuju bez splenomegalije.)
Testovi obično uključuju:
- testove krvi, uključujući kompletnu krvnu sliku za merenje neutrofila
- rendgenske snimke zglobova radi pronalaženja dokaza o artritisu
- snimanje slezine, kao što su ultrazvuk ili CT skener
- biopsiju koštane srži kako bi se isključile druge bolesti
Lečenje Feltijevog sindroma
Lečenje Feltijevog sindroma uključuje:
- lečenje osnovnog reumatoidnog artritisa
- direktno lečenje neutropenije kada je suviše ozbiljna
- prevenciju i lečenje infekcija
Feltijev sindrom može biti posledica nelečenog ili neefikasno lečenog reumatoidnog artritisa. Kod mnogih sa Feltijevim sindromom neutropenija se poboljšava kada se poboljša RA. Lekari seza RA fokusiraju na odabir efikasnih antireumatskih lekova koji modifikuju bolest (DMARD), dok izbegavaju imunosupresive, lekove koji suzbijaju imuni sistem, koliko god je to moguće.
