Hormonski ometači u hrani i piću izazivaju veći strah od hemikalija u kozmetici, tvrdi nova studija

Kada su u pitanju hemikalije koje remete rad hormona, ljudi najviše brinu o onome što jedu i piju, dok se najmanje plaše onoga što nanose na svoju kožu, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Risk Analysis.

Šta su endokrini disruptori ili hormonski ometači?

Anketa koja je obuhvatila odrasle osobe u Danskoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama otkrila je da ljudi ne procenjuju rizik od ovih endokrinih disruptora (EDC) na osnovu same hemikalije, već prevashodno na osnovu načina na koji ona ulazi u telo. Zanimljivo je i to da su ispitanici koji su izjavili da znaju više o ovim supstancama istovremeno verovali da su ranjiviji na njih - što je signal da samo pružanje dodatnih informacija javnosti ne mora nužno da smiri strahove.

Preporučujemo

Endokrini disruptori (EDC) su supstance koje ometaju hormonsku signalizaciju u organizmu i dovode se u vezu sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući štetan uticaj na reproduktivno zdravlje i metabolizam, kao i povećan rizik od raka. Ljudi su im izloženi na više načina - preko pesticida u hrani i vodi, kozmetičkih proizvoda na koži, ali i preko kućne prašine, koja nosi hemikalije sa nameštaja i elektronike.

Način unosa je presudan, a ne sama hemikalija

Kako bi saznali kako javnost doživljava ove rizike, istraživači sa Aarhus University i Swedish University of Agricultural Sciences ispitali su 1.966 odraslih osoba (po oko 650 iz Danske, Velike Britanije i SAD). Učesnici su ocenjivali 18 svakodnevnih scenarija, poput pijenja iz plastičnih flaša koje sadrže BPA, nanošenja kreme za sunčanje sa parabenima ili udisanja ftalata iz osveživača vazduha u zatvorenom prostoru.

Ključni nalazi studije su:

- Način unosa je presudan, a ne sama hemikalija. U sve tri države, ljudi su jelo i piće ocenili kao najrizičnije, zatim udisanje, a na kraju proizvode za negu kože

- Spora, ali neizbežna opasnost. Učesnici su smatrali da se šteta od ovih hemikalija ne pokazuje odmah, već se taloži vremenom. Udisanje hemikalija doživljeno je kao nesvesno i teško za kontrolisanje, dok su proizvodi za kožu viđeni kao poznati i nešto što se lako može kontrolisati

- Veće znanje donosi veću brigu. U svim zemljama, osobe koje su navele da znaju više o endokrinim disruptorima, znatno su više strahovale da će se zbog njih razboleti. Žene u SAD i velikoj Britaniji prijavile su veću zabrinutost i višu percepciju opšteg zdravstvenog rizika u poređenju sa muškarcima

- Emocije naspram činjenica.Danci su rizicima pristupali više na osnovu promišljanja i činjenica (gde je veće poverenje u institucije značilo manji strah). Sa druge strane, Amerikanci i Britanci reagovali su znatno emotivnije - kod njih je veće poverenje u institucije paradoksalno imalo veze sa većim strahom od obolevanja.

Akcenat staviti na načine na koje su ljudi izloženi hemikalijama

- Naši nalazi pokazuju da bi zdravstvene agencije trebalo manje da komuniciraju o pojedinačnim hemikalijama, a više o načinima na koje su ljudi zapravo izloženi. Ljudi shvataju ove rizike kroz svakodnevne aktivnosti poput jela, pića, disanja u zatvorenom prostoru i korišćenja kozmetike. Ako bismo informacije uokvirili oko tih konkretnih iskustava, uz jasne korake koje građani mogu da preduzmu  kako bi smanjili rizike, zdravstvene poruke bi postale daleko relevantnije i primenljivije u praksi - navodi Nick Simonsen, glavni autor i istraživač sa Aarhus University.

Takođe, autori preporučuju nadležnima da buduće kampanje prilagođavaju nivou znanja i poverenja publike, umesto da koriste univerzalne demografske poruke, napominjući da se istraživanje ipak oslanjalo na lične procene ispitanika i ne meri njihovu stvarnu izloženost hemikalijama.

(eKlinika.rs)