Uvećana slezina ili splenomegalija može da bude uzrokovana prolaznom infekcijom ili nekim ozbiljnijim stanjem koje izaziva oticanje organa. Slezina je organ veličine šake, koji se nalazi na gornjoj levoj strani stomaka, ispod levog rebra. Pripada limfnom i imunološkom sistemu jer filtrira krv, uklanja otpadne proizvode i proizvodi bela krvna zrnca neophodna u borbi protiv infekcija. Stanja koja utiču na samu slezinu ili krv koja prolazi kroz nju mogu da dovedu do toga da postane otečena i uvećana.
Zašto slezina postaje uvećana i da li je to ozbiljno stanje?
Normalna, zdrava slezina je duga oko 12 cm i teška 70 g. A kada je uvećana, slezina dostiže dužinu i do 20 cm i postaje skoro 15 puta teža – nekad i više od jednog kilograma. Nekoliko stvari može da prouzrokuje uvećanje slezine – upala, nakupljanje masti, nakupljena krv, benigne ili maligne izrasline i prekomerna proizvodnja ćelija. Neki uzroci su privremeni, a drugi mogu da ukazuju na hronično ili progresivno stanje.
Uvećana slezina je simptom mnogih različitih stanja, od kojih su neka ozbiljnija od drugih. Ako se uvećana slezina ne leči duže vreme, ona bi na kraju mogla da počne da kvari. U retkim slučajevima, ozbiljno uvećana slezina može da pukne, što može da izazove unutrašnje krvarenje.
Koji su simptomi uvećane slezine?
Ljudi obično ne znaju da imaju uvećanu slezinu, a neki od simptoma mogu da ukažu da je došlo do oticanja ovog organa. Najčešći znaci su:
- Bol u gornjem levom delu stomaka, koji može da se proširi i na levo rame ili leđa
- Slezina opipljiva pod rukom jer organ obično ne može da se osetiti, osim ako nije uvećan
- Gubitak apetita ili stalan osećaj sitosti.
Koji su najčešći uzroci uvećane slezine?
Uobičajeni uzroci uvećane slezine su:
1. Infekcije. Virusne infekcije kao što su mononukleoza i HIV, bakterijske infekcije poput tuberkuloze i endokarditisa i infekcije parazitima – malarija i toksoplazmoza, naglašavaju imunološku funkciju slezine. Oni mogu da izazovu prekomernu proizvodnju antitela i imunih ćelija (hiperplazija).
2. Oboljenje jetre. Stanja koja utiču na jetru, kao što su hronični hepatitis ili ciroza, mogu da izazovu povećanje pritiska u krvnim sudovima koji prolaze kroz jetru i slezinu (portalna hipertenzija). Vaskularni pritisak, takođe, može da izazove nakupljanje krvi i povećanje slezine.
3. Rak. Karcinomi krvi, kao što su leukemija ili mijeloproliferativne neoplazme (MPN) i limfomi mogu da infiltriraju slezinu stranim ćelijama koje nastavljaju da se množe.
4. Fokalne lezije. Benigne izrasline kao što su cista ili apsces, kao i metastatski rak, koji se širi sa nekog drugog mesta, mogu da izazovu uvećanje slezine.
5. Autoimune bolesti. Hronična inflamatorna stanja kao što su lupus, sarkoidoza i reumatoidni artritis mogu izazvati preaktivan imuni odgovor i hiperplaziju slezine.
6. Poremećaji krvi. Stanja kao što su hemolitička anemija i neutropenija, koja izazivaju rano uništavanje crvenih krvnih zrnaca, mogu da preopterete slezinu, čiji je zadatak da ih ukloni.
7. Nasledni metabolički poremećaji. Stanja koja uzrokuju nakupljanje različitih supstanci u krvi i skladištenje u organima, kao što su Niemann–Pickova bolest, Gaucherova bolest i bolest srpastih ćelija, mogu infiltrirati slezinu.
8. Tromboza. Krvni ugrušak, koji blokira jedan od sudova u jetri ili slezini može da izazove pritisak i nakupljanje krvi u slezini.
Koje su moguće komplikacije koje može da izazove uvećana slezina?
Uvećana slezina može da uzorokuje brojne komplikacije, posebno u slučajevima ako se stanje ne leči, a najčešći su:
1. Smrt tkiva. Jako uvećana slezina dovodi do stadijuma kada organ više ne može sam da se snabdeva krvlju. Kada krv ne može da stigne do tkiva, ona će prestati da funkcionišu ili će umreti.
2. Hipersplenizam. Uvećana slezina može da postane preaktivna, zarobi ili ukloni previše krvnih zrnaca iz cirkulacije. To može da dovede do anemije, niskog broja belih krvnih zrnaca ili niskog broja trombocita.
3. Ruptura. Uvećana slezina može u retkim slučajevima spontano da pukne ili može da pukne usled direktnog udara ili pada. A kada pukne slezina, to je stanje koje može da bude opasno po život.
Kako se dijagnostikuje uvećana slezina?
Lekari najčešće slučajno konstatuju da je slezina uvećana i to tokom rutinskog pregleda ili dok istražuju neki drugi zdravstveni problem. U tom slučaju se pristupa fizičkom pregledu kada lekar može da opipa organ s obzirom na uvećanje. Takođe, potvrdu uvećane slezine može da dobije i preko ultrazvučnog snimka ili drugih testova snimanja:
Testovi slikanja. Ultrazvuk abdomena ili CT skeniranje mogu da pomognu u potvrđivanju uvećane slezine i mogu dati dodatne informacije, kao što su: koliko je ozbiljna, da li ima leziju ili zadire u bilo koji drugi organ. Magnetna rezonanca može da prati protok krvi kroz slezinu.
Testovi krvi. Ako lekar nije siguran u uzrok uvećanja slezine, potvrdu može da traži uz pomoć krvnih testova na određene bolesti, rak, poremećaje krvi i probleme sa funkcijom jetre.
Analiza koštane srži. Lekar može da uradi biopsiju koštane srži kako bi testirao sadržaj krvnih zrnaca u tkivima koštane srži. Ta analiza može da obezbedi informacije o tome kako slezina funkcioniše i može da ukaže na određene poremećaje.
Kako se leči uvećana slezina?
U većini slučajeva slezina će se vratiti u normalnu veličinu kako se osnovno stanje poboljša. Neka stanja, kao što su prolazne infekcije, mogu nestati sama od sebe. Ta stanja leče se lekovima, tretmanima krvi ili operacijom, za neka ne postoji lek, i u tim slučajevima, lekari leče uvećanu slezinu niskim dozama zračenja kako bi je smanjili ili je uklanjanju operacijom.
Koji su neželjeni efekti uklanjanja slezine?
Ljudi mogu dobro da žive bez slezine, ali će imati smanjen imunitet na infekcije. Lekari obično znog toga preporučuju određene vakcine kako bi se ljudi zaštitili od nekih infekcija na koje su možda ranjiviji. Takođe, za ljude bez slezine propisuju se jači antibiotici kada se razbole. Preporuka je i da osobe kojima je izvađena slezina nose narukvicu za medicinsku identifikaciju koja će upozoriti medicinske stručnjake na nedostatak organa.
