Leukociti (bela krvna zrnca) su deo našeg imunološkog sistema čija je uloga da telo štiti od infekcije. Cirkulišu kroz krvotok i tkiva, reaguju na uticaje kakvi su povrede ili bolesti, napadajući nepoznate organizme koji uđu u naše telo sa pretnjom da „sruše“ imunitet i razviju štetna stanja.
Šta su bela krvna zrnca (leukociti): Kako izgledaju i šta je suština njihove funkcije
Laički rečeno, bela krvna zrnca su prvi štit od infekcija. štite vaše telo od infekcije. On „putuju“ kroz krvotok i tkiva, lociraju mesto infekcije, obaveštavaju ostale leukocite da se mobilišu i dejstvuju. Kada vojska belih krvnih zrnaca stigne do kritičnog mesta, oni proizvode proteine antitela koji se vezuju za patogene supstance i uništavaju ih.
Formiranje belih krvnih zrnaca se dešava u mekom tkivu unutar naših kostiju (kostna srž). Dve vrste belih krvnih zrnaca (limfociti) nastaju u timusnoj žlezdi (T ćelije) i limfnim čvorovima i slezini (B ćelije).
Suprotno njihovom nazivu, bela krvna zrnca su zapravo bezbojna, ali pod mikroskopom mogu da izgledaju svetlo ljubičasto ili ružičasto, kada se preboje. Ove izuzetno sitne ćelije su okruglog oblika sa jasnom izdvojenom središnjom membranom (nukleusom).
Kako se dele leukociti
Leukociti čine 1 odsto naše krvi. Postoji pet vrsta belih krvnih zrnaca. To su:
- neutrofili (pomažu u zaštiti od infekcija ubijanjem bakterija, gljivica i sličnih mikroorganizama)
- limfociti (sastoje se od T ćelija, prirodnih ćelija „ubica“ patogena i B ćelija za zaštitu od virusnih infekcija i proizvodnju antitela)
- eozinofili (identifikuju i uništavaju parazite, bore se protiv malignih ćelija i pomažu bazofilima kod alergijskog odgovora)
- bazofili (izazivaju alergijsku reakciju kao što je kašalj, kijanje ili curenje iz nosa)
- monociti (brane nas od infekcija eliminacijom oštećenih ćelija).
Poremećaji do kojih može da dovede promena nivoa leukocita
Ako je u krvi nizak broj belih krvnih zrnaca, verovatno ćemo dobiti infekciju (leukopenija). Ako je broj belih krvnih zrnaca previsok (leukocitoza), možda imamo infekciju ili neko ozbiljnije zdravstveno stanje kao što su leukemija, limfom ili neka autoimuna bolest. Simptomi koji mogu da ukažu na neki problem sa leukocitima mogu da budu:
- groznica
- neobjašnjivi bolovi u telu
- rane koje ne zarastaju
- česte infekcije
- uporni kašalj ili otežano disanje.
Optimalan nivo belih krvnih zrnaca
Normalno je da telo proizvodi gotovo 100 milijardi belih krvnih zrnaca svakog dana. Nakon vađenja krvi, vrši se merenje nivoa, odnosno broj ćelija po mikrolitru krvi. Normalan broj leukocita kreće se između 4.000 i 11.000 ćelija po mikrolitru.
Test kompletne krvne slike (CBC/KKS) identifikuje informacije o svim ćelijama u našoj krvi. Analiza nivoa leukocita je test za otkrivanje infekcije, apscesa ili drugih abnormalnih procesa u mekim tkivima našeg tela. Ovaj test uključuje vađenje krvi, odvajanje belih krvnih zrnaca iz uzorka, te merenje količine.
Mogući uzroci niskog nivoa leukocita
Ima ih više, a to mogu biti:
- otkazivanje funkcije kostne srži (aplastična anemija)
- kostana srž napadnuta ćelijama raka (leukemija)
- izlaganje lekovima i invazivnim terapijama (hemoterapija)
- nedostatak vitamina (B12, na primer)
- HIV/AIDS.
Test krvi sa manje od 4.000 ovih ćelija po mikrolitru krvi dijagnostikuje nizak nivo leukocita.
Šta može biti uzrok kada su leukociti povišeni
Uzroci visokog nivoa belih krvnih zrnaca uključuju:
- autoimune poremećaje (lupus, reumatoidni artritis…)
- virusne infekcije (tuberkuloza, mononukleoza…)
- bakterijske infekcije (sepsa)
- fizičke povrede ili traume
- leukemiju ili Hodgkinsov limfom
- alergije.
Test krvi sa više od 11.000 ćelija po mikrolitru krvi dijagnostikuje visok nivo belih krvnih zrnaca.
Koji su uobičajeni tretmani za poremećaje belih krvnih zrnaca?
Lečenje poremećaja belih krvnih zrnaca varira u zavisnosti od dijagnoze i težine stanja. Uobičajeni tretmani su:
- propisivanje određenih vitamina
- propisivanje antibiotika isključivo od strane lekara
- transplantacija kostne srži
- transfuzija
- transplantacija matičnih ćelija.
