Muči vas nadutost uz bolove u stomaku? Možda imate poremećenu ravnotežu žučnih kiselina

Žučne kiseline imaju važnu ulogu u varenju naročito kada je reč o mastima, ali njihova funkcija nije ograničena samo na proces varenja. Jetra ih neprekidno stvara, a organizam dnevno izluči oko jednog litra žuči. Adekvatno lučenje važno je za normalnu apsorpciju hranljivih materija, ali i za eliminaciju određenih štetnih materija iz organizma.

Zašto su žučne kiseline neophodne organizmu

Kada se količina žučnih kiselina ili njihovo prisustvo u crevima poremeti, mogu da se pojave učestale stolice, nadutost i bolovi u trbuhu. Jedan od najvažnijih faktora koji podstiču lučenje žuči jeste unos masti, dok određena oboljenja i operacije mogu da poremete normalan ciklus žučnih kiselina.

Žučne kiseline stvaraju se u jetri i predstavljaju jedan od ključnih činilaca u varenju i apsorpciji masti. Zahvaljujući njima organizam može efikasnije da iskoristi masne kiseline iz hrane, ali i vitamine rastvorljive u mastima, odnosno vitamine A, D, E i K. Žuč ima još jednu značajnu funkciju. Preko nje se iz organizma izlučuju bilirubin, pojedini lekovi, njihovi metaboliti i druge materije koje jetra obrađuje.

Zbog toga odgovarajuće stvaranje, lučenje i kruženje žučnih kiselina predstavljaju važan deo normalnog funkcionisanja sistema za varenje.

Šta može da dovede do problema sa žučnim kiselinama

Obilan unos masne hrane predstavlja snažan stimulus za lučenje žuči. Tegobe povezane sa žučnim kiselinama mogu da se jave i kod osoba kojima je odstranjena žučna kesa, kod inflamatornih bolesti creva, nakon pojedinih operacija na crevima, kao i kod malapsorpcije žučnih kiselina.

Malapsorpcija znači da se žučne kiseline ne apsorbuju ponovo na odgovarajući način u tankom crevu. Tada veća količina dospeva u debelo crevo, gde može da podstakne lučenje vode i elektrolita i ubrza prolazak crevnog sadržaja. Posledica mogu da budu česte, vodene stolice i druge digestivne tegobe.

Česte stolice, nadutost i bol mogu da ukažu na poremećaj

Kada veća količina žučnih kiselina dospe u debelo crevo mogu da se jave učestale stolice, nadutost, nelagodnost i bolovi u trbuhu. Zbog toga nije važna samo količina žuči koju jetra stvara već i način na koji žučne kiseline cirkulišu između jetre i creva i ponovo se apsorbuju.

Ovi simptomi nisu karakteristični isključivo za poremećaje povezane sa žučnim kiselinama. Slične tegobe prate brojna oboljenja gastrointestinalnog sistema, pa dugotrajne ili izražene simptome ne treba pripisivati samo ishrani bez odgovarajućeg pregleda.

Ishrana ima važnu ulogu

Kod osoba kod kojih masna hrana izaziva ili pogoršava tegobe, smanjenje količine koncentrovanih masti može da ublaži simptome. Prednost treba dati uravnoteženoj ishrani sa dovoljno voća, povrća i drugih izvora vlakana, uz ograničen unos veoma masne, pržene i visokokalorične hrane.

U pojedinim slučajevima lekar može da preporuči lekove koji vezuju žučne kiseline u crevima, među kojima su holestiramin i holestipol. Terapiju treba prilagoditi svakom pacijentu jer i ovi lekovi mogu da izazovu ili pogoršaju određene gastrointestinalne tegobe.

Žučna kesa čuva i koncentriše žuč

Žučna kesa ne proizvodi žuč. Njena uloga je da skladišti i koncentriše žuč koju stvara jetra i da je oslobađa u dvanaestopalačno crevo, naročito nakon obroka koji sadrži masti.

U žučnoj kesi mogu da nastanu i žučni kamenci, najčešće sastavljeni pretežno od holesterola, dok postoje i pigmentni kamenci povezani sa bilirubinom. Mnogi ljudi nemaju nikakve simptome, ali kada kamen blokira žučne puteve, može da nastane jak bol ispod desnog rebarnog luka.

Blokada izlaznog kanala žučne kese može da izazove nakupljanje žuči, povećanje pritiska i zapaljenje, odnosno akutni holecistitis. Zato intenzivan ili dugotrajan bol ispod desnog rebarnog luka, naročito kada ga prate temperatura, mučnina, povraćanje ili žutica, zahteva lekarsku procenu.

Zašto je ravnoteža žučnih kiselina važna

Žučne kiseline nisu samo „tečnost za varenje masti“. One omogućavaju apsorpciju važnih hranljivih materija i učestvuju u eliminaciji bilirubina, lekova i drugih jedinjenja iz organizma. Istovremeno, poremećaj njihovog normalnog kruženja kroz jetru i creva može da izazove izražene gastrointestinalne simptome.

Zato cilj nije da se lučenje žuči jednostavno „smanji“ ili „poveća“, već da stvaranje, oslobađanje i ponovna apsorpcija žučnih kiselina budu usklađeni sa potrebama organizma. Uravnotežena ishrana, umeren unos masti, održavanje odgovarajuće telesne težine i pravovremeno obraćanje lekaru kada se pojave uporne tegobe predstavljaju važne korake u očuvanju zdravlja bilijarnog i digestivnog sistema.

(eKlinika.rs)