Žučna kesa je kruškoliki organ koji se nalazi na donjoj površini jetre i služi kao rezervoar žuči (tečnosti) čija je uloga varenje masti. Kada se unese masna hrana, ona ispušta višak žuči koju čuva da bi potpomogla varenje. S obzirom na to da ona nije vitalni organ, život bez nje ne predstavlja medicinski problem, međutim, pacijenti kojima je ona odstranjena, moraju da se prilagode novom načinu života, objašnjava za eKliniku dr Zlatko Bokun, specijalista opšte hirurgije u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara i instruktor laparoskopske hirurgije.
Najčešći problem koji nastaje sa žučnom kesom je pojava kamenja (kalkuloza žučne kese).
Problemi i indikacije za odstranjivanje
– Takođe, u njoj se mogu stvoriti polipi (polipoza) ili izrasline koje u nekim slučajevima mogu da pređu u kancerogeno oboljenje. Oba problema su indikacija za uklanjanje odnosno operativno odstranjivanje žučne kese, koje može da se obavi na dva načina: jedan je takozvani otvoreni način sa rezom na stomaku, koji se nalazi ispod desnog rebarnog luka a drugi je noviji, moderniji i već 20 godina se izvodi i kod nas – laparoskopski metod – objašnjava sagovornik eKlinike koji se upravo za tu metodu usavršavao u Italiji, kod poznatog svetskog hirurga i jednog od pionira laparoskopske hirurgije prof. dr Đusta Pinjate. Obe metode se svode na uklanjanje u celosti, budući da je žučna kesa, koja stvara kamenje, organ koji je bolestan i više ne obavlja svoju funkciju.
Operativne metode za uklanjanje žučne kese
– Laparoskopski metod je zbog svoje udobnosti i minimalne invanzivnosti sve popularniji, i preporučen je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), jednostavniji je, praktičniji, rasterećuje zdravstveni sistem, jer se pacijenti kraće zadržavaju u bolnici i oporavak im je neuporedivo brži. U laparoskopiji su i rezovi minimalni, intervencija se izvodi preko tri ili četiri ubodne tačkice. Kroz jednu od njih se izvlači žučna kesa, obično kroz pupak. Uz određene mere opreza, pacijent već posle nedelju dana može da se vrati lakšim fizičkim aktivnostima – pojašnjava prednosti ovog operativnog zahvata dr Bokun na bazi višegodišnjeg iskustva laparoskopskog hirurga i instruktora ove metode.
Za razliku od laparoskopije, otvorena operativna metoda zahteva veliki rez na stomaku, što samo po sebi podrazumeva traumu, nosi veći rizik od stvaranja infekcije, kao i stvaranja postoperativnih kila u regiji rane.
– U određenom broju slučajeva usled nekih prethodnih intervencija, gojaznosti ili drugih okolnosti o kojima odlučuje hirurg, operativni izbor mora da bude otvorena operacija – kaže dr Bokun.
Postoperativni period
– Ukoliko je pacijent laparoskopski operisan, ide kući već sutradan a ono što se preporučuje u tom neposrednom postoperativnom periodu u roku od prvih nedelju do dve dana je prvenstveno laganija prehrana, odnosno obavezni “higijensko dijetetski režim” dok se organizam “navikne” tj. “shvati” da žučne kese više nema – objašnjava sagovornik eKlinike.
Što se tiče fizičke aktivnosti, dr Bokun savetuje pauzu u trajanju do mesec dana. U tom periodu bi trebalo izbegavati bavljenje sportom, duže šetnje kao i duže vožnje automobilom, budući da naglo kočenje može da dovede do stvaranja kile na nekom od rezova.
Kod otvorene operacije, oporavak je znatno duži a preporučena pošteda od intenzivne fizičke aktivnosti je tri do četiri meseca. Mesto reza postaje slaba tačka tog dela trbušnog zida i uvek je rizično za eventualne komplikacije, dodaje.
Ishrana
Dr Bokun kaže da bi život bez žučne kese trebalo da bude sasvim normalan i bez tegoba, a njegov važan segment je balansirana ishrana.
– U prvih nedelju dana bez obzira na tip intervencije, pacijenti bi trebalo da jedu kuvanu ili pasiranu hranu: bareno povrće, kuvano belo meso, pečene jabuke, uz blage čajeve. Uvođenje drugih namirnica treba da bude postepeno i svakako treba obratiti pažnju na količinu hrane koja se unosi. Nakon operacije mogu da se jave učestale stolice, pa bi trebalo izbegavati i crveno meso, mleko i mlečne proizvode, ne unositi masne obroke, hranu iz pekare, prženu hranu i slatkiše. Trajno je potrebno izbegavati masna peciva, slaninu, kobasice i prženo meso, pržena jaja, masne sireve, pavlaku, poslastice sa puterom, čokoladom i orasima, jake začine, sirće i majonez – savetuje on.
Takođe, upozorava na pogrešno i opasno ponašanje, koje je u praksi često a to je da se pacijenti, bez obzira na preporuke, nakon uklanjanja žučne kese i nestankom tegoba koje su imali (mučnine, bolovi, grčevi, osećaj gađenja, povraćanje, nepodnošenje određene hrane, posebno jaja ) opuste, počnu da unose veće količine hrane, čak prekomerno i ugoje.
Život bez žučne kese – normalan i bez tegoba
– Život bez žučne kese ne predstavlja medicinski problem, pošto ona nije vitalni organ. Sama evolucija i način života učinili su je “organom viška”, tačnije, organom koji više ne koristimo u onoj meri u kojoj je korišćen kada smo bili na nižem evolucionom nivou. Osim manjih tegoba koje mogu da se pojave a koje nastaju uglavnom ukoliko se pacijenti ne pridržavaju saveta lekara o preporučenom režimu ishrane, život bez žučne kese je uglavnom savršeno normalan a onima koji su živeli sa bolesnom žučnom kesom nosi i benefit u smislu života bez neprijatnih tegoba sa kojima su morali da funkcionišu pre njenog uklanjanja – zaključuje naš sagovornik.
Postovanje, izvadjena mi je zucna kesa lapsroskopski pre tri godine. Super sam se osecala i imala oko 50kg, sada nakon operacije imam oko 80kg, nije klise kao ne jedem a gojim se, slabo jedem, jedan dr mi je rekao da sam puna vode, da su mi sitne kosti i tanke i da ne mogu da podnesu ovu kilazu. Molim Vas za savet sta ciniti?
Unapred hvala