Jedna vrsta gastritisa može da izazove anemiju, uzrok je nedostatak važnog vitamina

Autoimuni atrofični gastritis predstavlja hronično progresivno zapaljenje želuca, koje dovodi do postepenog propadanja parijetalnih ćelija odgovornih za lučenje želudačne kiseline. Kako bolest napreduje, zdrava sluznica želuca zamenjuje se atrofičnim i metaplastičnim tkivom, što remeti varenje i apsorpciju važnih hranljivih materija i prouzrokuje brojne posledice.

Na koji način gastritis može da uslovi da se razvije anemija?

Upravo zbog toga gastritis može da bude direktno povezan sa razvojem anemije, posebno perniciozne anemije izazvane nedostatkom vitamina B12.

Kod autoimunog gastritisa, imunski sistem stvara antitela koja napadaju parijetalne ćelije želuca i unutrašnji faktor, protein neophodan za apsorpciju vitamina B12. Posledica je smanjeno lučenje želudačne kiseline i otežano usvajanje kobalamina, što vremenom dovodi do megaloblastne, odnosno perniciozne anemije.

Nedostatak vitamina B12 može da izazove umor, malaksalost, vrtoglavicu, bledilo, ubrzan rad srca, ali i neurološke simptome poput trnjenja ruku i nogu, problema sa koncentracijom i osećaja nestabilnosti.

Simptomi koji mogu da ukažu na gastritis i anemiju

Simptomi autoimunog gastritisa često podsećaju na druge bolesti digestivnog sistema, zbog čega dijagnoza može da kasni. Najčešće tegobe uključuju:

• opštu slabost i umor
• pospanost i vrtoglavicu
• nadutost i podrigivanje
• gorušicu i bol u predelu želuca
• osećaj sitosti nakon male količine hrane
• krhke nokte i kosu
• bledilo i ubrzano zamaranje.

U težim slučajevima mogu da se jave gubitak apetita i telesne mase, što zahteva dodatnu gastroenterološku obradu.

Autoimuni gastritis često prati druge bolesti

Ovo hronično progresivno inflamatorno stanje često je povezano sa drugim autoimunim bolestima, naročito sa tiroiditisom, dijabetesom tipa 1 i vitiligom. Zbog povezanosti sa poremećajima imunskog sistema, autoimuni gastritis može godinama da napreduje bez jasno izraženih simptoma.

Tokom bolesti dolazi do postepenog smanjenja proizvodnje želudačne kiseline, dok povećan nivo gastrina dodatno podstiče promene na sluznici želuca.

Helicobacter pylori i atrofični gastritis

Atrofični gastritis može da bude povezan i sa dugotrajnom infekcijom bakterijom Helicobacter pylori, koja izaziva hronično zapaljenje želuca. Dugotrajno oštećenje sluznice povećava rizik od poremećaja apsorpcije vitamina i razvoja anemije. Stručnjaci upozoravaju da su oba oblika atrofičnog gastritisa često nedovoljno dijagnostikovana, jer simptomi mogu dugo da budu blagi i nespecifični.

Kako se postavlja dijagnoza autoimunog atrofičnog gastritisa?

Dijagnoza se postavlja kombinacijom laboratorijskih analiza i pregleda želuca. Pored određivanja nivoa vitamina B12, značajne su i analize antitela na unutrašnji faktor i parijetalne ćelije.

Definitivna potvrda bolesti dobija se gastroskopijom i biopsijom želuca, uz patohistološki pregled uzorka sluznice.

Lečenje: Nadoknada vitamina B12 i promena navika

Lečenje autoimunog gastritisa usmereno je na sprečavanje komplikacija i nadoknadu vitamina B12, najčešće intramuskularnim putem, kako bi se zaobišla otežana apsorpcija u želucu.

Važan deo terapije predstavlja i korekcija ishrane. Preporučuje se izbegavanje alkohola, previše začinjene hrane, veoma toplih ili hladnih obroka, kao i smanjenje stresa i fizičkog iscrpljivanja.

(eKlinika.rs)