Ako štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, ove namirnice bi trebalo da izbegavate ili ograničite

Kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, ceo organizam usporava. Iako se hipotireoza najčešće drži pod kontrolom lekovima, ono što svakodnevno unosimo hranom može značajno da utiče na uspešnost terapije. Nije reč o strogoj dijeti, već o pametnom izboru namirnica i pravilnom tajmingu obroka.

Štitna žlezda, metabolizam i ishrana

Stručnjaci ističu da veliki broj ljudi tokom života ima neki poremećaj rada štitne žlezde, ali da ishrana često ostaje zanemaren faktor u lečenju. Određene namirnice mogu da otežaju apsorpciju sintetičkih hormona, dok neke druge dodatno opterećuju već usporen metabolizam. Štitna žlezda je direktno povezana sa metabolizmom, pa svako "usporavanje" pravi dodatni problem celom organizmu.

Preporučujemo

Nije potrebna rigorozna dijeta, ali oprez jeste

Osobe sa hipotireozom mogu da jedu raznovrsno, ali umerenost je ključ. Pržena, industrijski prerađena i izrazito slana hrana, kao i slatkiši i alkohol, mogu dodatno da pogoršaju simptome i otežaju regulaciju hormona. Jedna od posledica hipotireoze je i višak kilograma, pa je i zbog toga od ogromnog značaja pravilan izbor namirnica koje osobe sa hipotireozom treba da naprave.

Soja: Dozvoljena, ali ne uz terapiju

Soja i proizvodi od soje često se dovode u vezu sa poremećajem rada štitne žlezde. Iako istraživanja pokazuju da soja sama po sebi nema dramatičan uticaj na hormone, problem nastaje kada se konzumira u blizini vremena uzimanja terapije. Soja može da smanji apsorpciju leka, pa se savetuje razmak od nekoliko sati između obroka i terapije.

Krstasto povrće: Zdravo, ali ne preterivati

Brokoli, kupus, karfiol, kelj i slične vrste povrća bogate su hranljivim materijama, ali u velikim količinama mogu da ometaju apsorpciju joda, posebno ako ga u organizmu već nema dovoljno. Umeren unos je sasvim bezbedan i ne zahteva potpuno izbacivanje iz ishrane.

Gluten i štitna žlezda

Kod osoba koje uz hipotireozu imaju i celijakiju, gluten može dodatno da oteža apsorpciju lekova i iritira digestivni sistem. Iako bezglutenska ishrana nije univerzalno rešenje za sve, u nekim slučajevima može da donese olakšanje. Najbolje je odluku doneti uz konsultaciju sa lekarom.

Masna hrana usporava organizam više nego što mislite

Veće količine masti mogu da otežaju i proizvodnju hormona i njihovu apsorpciju iz lekova. Zbog toga se savetuje smanjen unos masnih mesnih prerađevina, putera, margarina i industrijskih sosova, kao i izbegavanje pržene hrane.

Usporeni metabolizam i višak kilograma

Hipotireoza često vodi ka lakšem dobijanju kilograma. Šećer i rafinisani ugljeni hidrati dodatno pogoršavaju taj problem, pa ih je najbolje svesti na minimum ili u potpunosti izbaciti.

Industrijski smrznuti proizvodi i so

Gotova i smrznuta hrana sadrži velike količine soli. Kod osoba sa hipotireozom to može da poveća rizik od povišenog krvnog pritiska, koji je već češći kod usporenog rada štitne žlezde.

Vlakna: Korisna, ali u pravoj meri

Iako su vlakna važna za varenje, njihov prekomeran unos može da ometa apsorpciju lekova za štitnu žlezdu. Posebno treba obratiti pažnju na mahunarke i integralne žitarice i pravilno rasporediti obroke u odnosu na terapiju.

Kafa i lekovi: Ne zajedno!

Kofein može značajno da smanji dejstvo terapije ako se uzima istovremeno. Lek za štitnu žlezdu najbolje je popiti sa vodom, a kafu ostaviti za najmanje pola sata kasnije.

Alkohol: Neprijatelj hormona

Alkohol negativno utiče i na proizvodnju i na korišćenje hormona štitne žlezde u organizmu. Kod osoba sa hipotireozom preporučuje se maksimalno ograničavanje, a idealno i potpuno izbacivanje alkohola.

(eKlinika.rs)