Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Koliko joda je potrebno za pravilnu funkciju štitne žlezde

Piše: Marijana M.Rajić
9:00 - 15. 08. 2022.

Unos joda u organizam mora da bude stabilan: nije dobro previše, ali ni nedovoljno joda, jer to remeti funkciju štitaste žlezde, kaže profesor dr Miloš Žarković, endokrinolog

Štitna žlezda, prod. dr Miloš Žarković Profesor dr Miloš Žarković: Ni u situacijama nukleranih incidenata ne smemo da uzimamo jod u nekontrolisanim količinama, može da se blokira rad štitne žlezde Foto: Privatna arhiva / eKlinika / Shutterstock

Štitna žlezda i njena funkcija u velikom delu zavisi od unosa joda koji mora da bude stabilan. Srbija, srećom, spada u zemlje koje su uspele da postignu suficijenciju joda procesom jodiranja soli. Problem postoji kod određenih kategorija stanovništva kod kojih jod, jedan od glavnih sastojaka hormona naše tiroidne žlezde, mora da se nadoknadi.

Koliko joda je potrebno da štitna žlezda radi normalno

– Prosečnoj odrasloj osobi je prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, dnevno potrebno 150 jedinica (mikrograma) joda. Međutim, nemoguće je, čak i ako se cela populacija „pokrije“ kroz jonizaciju, rešiti potrebe trudnica. Njima je potrebno 250 mikrograma joda, a neke zemlje koje su pokušale globalno da nadoknade tu količnu, zapravo su sa unosom joda preterale. To je dovelo do viška joda, što takođe nije dobro za pravilnu funkciju koju bi trebalo da ima štitasta žlezda. Kod nas se so jodira, ali se trudnicama prvenstveno, kao i još nekim pacijentima, savetuje redukovanje unosa soli. To je i najveći potencijalni problem – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Miloš Žarković, endokrinolog iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Štitna žlezda „skuplja“ jod, kada i zašto prestaje da radi

Uloga ovog važnog organa našeg tela je da „skuplja“ jod, ističe profesor Žarković, i dodaje da je prva stvar koju štitna žlezda radi kada nema dovoljno joda, pokušaj da ga nekako skupi što više. Reakcija je pojava strume i čvorova, jer se u tom procesu muči.

– Tada štitasta žlezda i dalje radi, ali otežano. Takođe je važno znati da kada se nađe u okruženju previše joda, štitna žlezda će prestati da radi. Kod zdravih ljudi, to se obično dešava u periodu od oko dve nedelje. Kod osoba koje već imaju neki poremećaj funkcije ili bolest (strumu), višak joda može da izazove različite probleme, recimo, hipertireozu (pojačanu funkciju). Pacijenti sa Hašimotom u riziku su da se štitna žlezda jednostavno blokira, stane sa radom i da se više ne oporavi. Jod je inače bio prvi lek za lečenje hipertireoze, a i sada ga dajemo u nekim situacijama, kao što je preoperativna priprema – objašnjava profesor Žarković.

Optimalan unos joda i normalna funkcija štitne žlezde postiže se prvenstveno ishranom

Sva so koju unosimo mora da bude jodirana. Pravilan unos joda, jednostavnim jezikom rečeno, znači da nije potrebno praviti bilo kakve „egzibicije“ u ishrani, navodi sagovornik našeg portala i pojašnjava:

– Hrana treba da se soli normalno, a izuzetak su pacijenti kojima se zbog srčanih problema, edema, i slično, savetuje izbegavanje. Uz trudnice, oni bi morali da nadoknade unos joda kroz suplementaciju. Suština je ne preterivati ni u čemu. U praksi sam, recimo, sreo i pacijente koji su preterali sa unosom algi za koje je poznato da sadrže jod, pa su došli u problem. Ali, ako se konzumiraju umereno, jednom nedeljno, problema ne bi trebalo da bude. 

Kako se ustanovljava da nam fali jod

Na populacionom nivou se to, kaže profesor Žarković, ustanovljava lako: analizama i globalnim studijama koje pokazuju prosek. Međutim, u slučaju pojedinca, nije tako jednostavno.

– Najvažnije je pratiti opšte stanje, jer mi, barem na opštem nivou, kao i većina zemalja u Evropi, takav problem nemamo. Jonizacijom soli, on se prevenira. Kod trudnica mora da se reaguje preventivno. Drugi ljudi, ako primete promene u smeru pojave strume, uz one uobičajene simptome tipične za poremećaj rada štitne žlezde (umor, gojenje…) odmah treba da urade analize hormona funkcije štitne žlezde. Treba reći i da suplementi joda nisu registrovani kao lekovi, već kao dodaci. Svakako, nemojte to raditi na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom – podseća sagovornik našeg portala.

Zašto je dovoljan unos joda značajan za trudnice, fetus i dojilje

– U svim vitaminima za trudnice nalazi se još 150 mikrograma joda. To je neophodno, jer njegov težak deficit može da dovede do anomalija u razvoju ploda, hipo ili hipertireoze. Blag nedostatak joda se povezuje i sa određenim neuro-psihološkim problemima kod beba. Važno je da unos bude optimalan, da se sa njim ne pretera, ali da ga ima dovoljno. Tiroida nerođenog deteta ne može da prevaziđe ni nedostatak, ni višak joda kod majke (trudnice), ako štitna žlezda prestane da joj radi. U slučaju previše joda, javlja se struma novorođenčeta, jer žlezda raste. Povišen unos joda preporučuje se i dojiljama – naglašava profesor Žarković.

Jod i okolnosti pojačanog zračenja

U situacijama nuklearnih incidenata, mora se dati jod. Međutim, ističe profesor Žarković, ni tada to ne sme da bude u neograničenim, već kontrolisanim količinama i pravom „tajmingu“.

– Postoji „prozor“ u kome tako dati jod deluje. Dakle, u takvim slučajevima, jod se uzima isključivo kada to propišu nadležne institucije. I nije stvar samo u optimalnim količinama, već i u pravom trenutku. Ako unesemo manje ili više joda – nije dobro, ako ga unesemo kada za to nema potrebe ili prekasno – opet nismo uradili ništa dobro za štitnu žlezdu i čitav organizam, jer njena funkcija može da se blokira – objasnio je u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Miloš Žarković, endokrinolog.

TEME:
Zorica
13:55, 15. 08. 2022. Odgovori

Odstranjena mi je stitna zlezda 2011 god.i od tada sam na redovnoj terapiji.Pijem eutiroks i na svakih 4 do 6 meseci kontrolisem hormone zbog terapije.Da lu smem da koristim suplemente koji u sebi sadrze neku kolicinu joda,da npr.pijem mineralnu vodu koja u sebi sadrzi jod i sl.Do sada nisam korisrila nista od takvih stvari.Pozdrav i hvala!

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend