Kad srce radi ubrzano, možda je problem štitna žlezda: Kako prepoznati o čemu je reč?

Normalno je da srce ubrzano kuca tokom fizičke aktivnosti, ali kada ritam prelazi 100 otkucaja u minuti i u stanju mirovanja, reč je o poremećaju koji zahteva pažnju

Štitna žlezda ima ključnu ulogu u funkcionisanju čitavog organizma, jer reguliše metabolizam i utiče na rad gotovo svakog organa. Kada dođe do poremećaja u njenom radu, neki organi ipak to prvi signaliziraju.

Štitna žlezda i hormoni: Koji simptomi ukazuju na ovu povezanost

Preporučujemo

Kada počne da luči previše hormona, dolazi do stanja poznatog kao hipertireoza, situacije u kojoj telo ubrzava svoje funkcije, kao da je stalno u stanju pojačane aktivnosti.

Povećan nivo tiroidnih hormona može nastati zbog autoimunih procesa, prisustva čvorova ili upalnih promena žlezde. U tim slučajevima, hormoni se oslobađaju u krvotok u većim količinama nego što je potrebno, što dovodi do niza prepoznatljivih simptoma: ubrzanog rada srca, pojačanog znojenja, gubitka težine, anksioznosti i ubrzanog varenja.

Zašto srce posebno burno reaguje na to kako radi štitna žlezda

Srce posebno reaguje na višak hormona štitaste žlezde. Normalno je da ubrzano kuca tokom fizičke aktivnosti, ali kada ritam prelazi 100 otkucaja u minuti i u stanju mirovanja, reč je o poremećaju koji zahteva pažnju. Takvo stanje može trajati danima i noćima, uz osećaj nemira, preskakanja srca ili čak aritmija. Dugotrajno zapuštanje ovakvih simptoma može povećati rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija.

Šta je najvažnije u prepoznavanju hroničnih problema

Važno je razlikovati prolazne, kratkotrajne epizode poremećaja od hroničnih stanja. Kada se hormoni samo privremeno oslobode, simptomi obično nestaju sami. Međutim, ako je uzrok u autoimunoj bolesti, tegobe ne prolaze bez terapije. Neophodno je lečenje kojim se hormoni vraćaju na normalan nivo.

Da li se hipertireoza leči?

Hipertireoza se često vraća i može trajati doživotno. Iako se pravilnom terapijom uspostavlja stabilno stanje, bolest može ponovo da se aktivira, pa je kontrola hormona i funkcije srca neophodna tokom celog života. Ponekad lečenje, naročito hirurško, može dovesti do suprotnog poremećaja - hipotireoze, kada štitna žlezda radi usporeno.

Redovno praćenje hormona, pravovremeno reagovanje na simptome poput ubrzanog rada srca, nesanice ili prekomernog znojenja, kao i smanjenje stresa i zdrava ishrana, mogu značajno pomoći u očuvanju zdravlja i sprečavanju ozbiljnijih posledica.

Kontola osećaja unutrašnje ubrzanosti organizma

Iako mnoge bolesti štitaste žlezde zahtevaju dugotrajno lečenje, uz disciplinu, strpljenje i praćenje preporuka lekara, moguće je voditi stabilan i kvalitetan život. Tako ćete se lišiti stalnog osećaja „unutrašnje ubrzanosti“ koju stvara poremećeni rad ove male, ali izuzetno važne žlezde.