Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Čvor (nodus) u štitnoj žlezdi ne mora uvek da znači malignitet, kako otkloniti sumnju

Piše: Marijana M.Rajić
9:00 - 26. 04. 2022.

Koraci procene čvorova (nodusa) u štitnoj žlezdi sumnjivih na malignitet su definisani i jasni, ali se i pored toga, nažalost, značajan broj i pacijenata i lekara olako odlučuje na odstranjivanje ovog veoma bitnog organa, čak i kada to nije neophodno, upozorava profesor dr Bojan Kovačević

Čvor (nodus), prof.dr Bojan Kovačević Profesor dr Bojan Kovačević: Postoje hirurške metode koje mogu da sačuvaju i samu štitnu žlezdu i njenu funkciju Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Čvor (nodus) je promena koja se gotovo kod 60 odsto osoba koje se požale na problem sa štitnom žlezdom identifikuje ultrazvučnim pregledom. Kao nodus, odnosno čvor, inače se tretira svaka promena u ovoj žlezdi koja se razlikuje od okolnog tkiva, a vidljiva je UZ pregledom.

Svaki čvor treba ispitati zbog sumnje na karcinom

– Ako vam je nakon ultrazvučnog pregleda saopšteno da imate čvor u štitnoj žlezdi, najvažnije je isključiti karcinom. On je prisutan kod 10 do 15 odsto ovakvih pacijenata, a glavni cilj dalje dijagnostike novootkrivenih čvorova u štitastoj žlezdi je upravo isključivanje karcinoma. Kako bi se izbegla nepotrebna operacija, a da se istovremeno ne previdi karcinom, neohodno je ispoštovati relativno jednostavnu proceduru. To je i prvi korak važne mogućnosti da sačuvate svoju žlezdu – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Bojan Kovačević, hirurg.

Šta kada je čvor (nodus) sumnjiv, koji su sledeći koraci

U cilju donošenja ispravne odluke i daljeg postupka sa novootkrivenim čvorom u štitastoj žlezdi, potrebne su, prema rečima profesora Kovačevića, sledeće informacije:

– Tireostimulišući hormon (TSH) je hormon prednjeg režnja hipofize koji stimuliše rad štitaste žlezde. Njegove povišene vrednosti su nešto češće prisutne kod maligniteta, ali ovaj nalaz ne ukazuje sa sigurnošću na zloćudnu prirodu čvora. Niske vrednosti prisutne su kod pojačane funkcije štitaste žlezde, a ukoliko postoji i čvor, potrebno je uraditi scintigrafiju. Toksični adenom, odnosno hiperfunkcionalni čvor na scintigrafiji, gotovo uvek je dobroćudan i biopsija je veoma retko potrebna. Što se tiče nivoa kalcitonina, ako su vrednosti normalne, nema potrebe za ponovnim određivanjem – navodi sagovornik našeg portala.

Šta nam govore dimenzije nodusa i kakvi čvorovi mogu da ukažu na malignitet

Veličina čvora je jedan od najznačajnijih parametara u određivanju dalje dijagnostičke procedure, pa tako nodusi manji od 1 cm u većini slučajeva ne zahtevaju dalju dijagnostiku.

– Odluku o tome donosi nadležni lekar. Sa druge strane, nodusi veći od 2 cm skoro uvek zahtevaju biopsiju. Kod nodusa koji su u rasponu od od 1-2 cm, nalaže se biopsija ukoliko imaju sumnjive ultrazvučne karakteristike. Ako je čvor hipoehogen ili ako postoje mikrokalcifikacije, ako je „viši nego širi“ u poprečnom prečniku ili ima nepravilne ivice, to može, ali ne mora da ukazuje na malignitet, odnosno, ni jedna od ovih karakteristika pojedinačno ne može sa sigurnošću da potvrdi malignu prirodu nodusa. Što ih je više istovremeno prisutno, veća je i verovatnoća da se radi o zloćudnom čvoru – kaže profesor dr Bojan Kovačević.

Tumor markeri kod sumnje na karcinom štitaste žlezde i biopsija čvora

Kalcitonin je, objašnjava profesor, jedini tumor marker koji se koristi u preoperativnoj dijagnostici. Povišene vrednosti imaju značaj isključivo u dijagnostici medularnog karcinoma. To je retka forme karcinoma štitaste žlezde. Kod normalnih nivoa ovih rezultata, nema potrebe za ponovnim određivanjem. Tireoglobulin i antTg anitela se proveravaju kao tumor markeri isključivo kod operisanih pacijenata, kaže naš sagovornik čiji su fokus interesovanja i usavršavanja i pored velikog broja različitih hirurških intervencija, upravo operacije štitaste i paraštitastih žlezda.

– Nakon sprovedene početne dijagnostike i identifikacije sumnjivih nodusa, donosimo odluku o biopsiji čvora. Procedura se sprovodi pod ultrazvučnom kontrolom i praktično je bezbolna. Ukoliko nalaz biopsije potvrdi dobroćudnu prirodu asimptomatskog nodusa, operacija nije neophodna. Biopsija bi morala da bude sastavni deo svake preoperativne dijagnostike solitarnog čvora štitaste žlezde – ističe profesor dr Bojan Kovačević.

Kada je hirurgija čvora neophodna

Sagovornik našeg portala podseća da hormoni štitaste žlezde utiču na funkciju svake ćelije u ljudskom telu. Konstatuje, nažalost, i da se značajan broj pacijenata a i lekara olako odlučuje na odstranjivanje ovog veoma bitnog organa, čak i kada to nije neophodno. Prema njegovim rečima, hirurško lečenje je indikovano u sledećim slučajevima:

  • kada je nalaz biopsije Bethesda 3, 4, 5 i 6 (klasifikacija citološkog nalaza u slučaju štitne žlezde)
  • kod nodusa koji zbog svog položaja ili veličine daju druge zdravstvene ili estetske probleme
  • kada su nodusi hiperfunkcionalni
  • kod citološki dobroćudnih nodusa (Bethesda 2) koji zbog svojih dimenzija ili položaja dovode do drugih simptoma ili estetskih problema

Inače, napominje hirurg, ovi, po citološkom nalazu dobroćudni nodusi (Bethesda 2) mogu alternativno da se leče minimalno-invazivnim procedurama u lokalnoj anesteziji. Ukoliko se prilikom dijagnostike novootkrivnog nodusa ispoštuje prethodno opisan redosled postupaka, kod većine pacijenata hirurško lečenje neće biti potrebno, naglašava profesor Kovačević.

Cistični čvorovi i ciste u štitastoj žlezdi uspešno se rešavaju sklerozacijom

– Ciste i dominantno cistični nodusi su dobroćudne promene koje zbog svojih dimenzija ili položaja dovode do estetskih problema ili tegoba. To mogu da budu otežano gutanje ili disanje, bol ili pritisak u vratu, kašalj). Hirurško lečenje podrazumeva odstranjivanje ciste i pripadajućeg lobusa štitaste žlezde. Ove promene sa velikim uspehom mogu da se tretiraju metodom koja se zove sklerozacija nodusa. Sprovodi se alkoholom i to u lokalnoj anesteziji. Prednosti sklerozacije su ogromne, a to su, pored lokalne anestezije, prvenstveno očuvanje tkiva štitaste žlezde i odsustvo ožiljka na vratu – opisuje naš sagovornik.

Termalna ablacija čvorova u šitastoj žlezdi – laserska i radiofrekventna (RFA) ablacija

Još jedna metoda koja je se zbog svoje efikasnosti i bezbednosti sve češće sprovodi, jeste termalna ablacija nodusa (laserska i radiofrekventna RFA ablacija). Idealni kandidati za ovu proceduru su pacijenti sa pojedinačnim dobroćudnim čvorom koji izaziva tegobe ili predstavlja estetski problem.

– Kao alternativni tretman, može da se koristi i u terapiji hiperfunkcionalnih nodusa. U nekim svetskim centrima koristi se i u tretmanu karcinoma štitaste žlezde manjih od 1 cm, kao i metastaza karcinoma u limfnim žlezdama vrata. Sama procudura traje oko pola sata, a izvodi se u lokalnoj anesteziji. Izvodi se uz pomoću specijalne igle koja se pod kontrolom ultrazvuka uvodi u čvor. Vrh igle emituje laserske zrake ili radiofrekventne talase, koji dovode do nekroze samog čvora uz očuvanje okolnog tkiva štitaste žlezde. Prednosti ove metode koja se radi već duže od dve decenije su izbegavanje opšte anestezije i očuvanje tkiva štitaste žlezde, kao odsustvo ožiljka na vratu – objasnio je za eKlinika portal profesor dr Bojan Kovačević, hirurg.

TEME:
Мирјана Вељковић
23:56, 26. 04. 2022. Odgovori

Хвала на исцрпном објашњењу.
Жалосно је што у државним болницама скоро да немамо такве докторе . Ја бар нисам имала среће .

Katarina Vlaščić
7:39, 27. 04. 2022. Odgovori

Pre 13 godina mi je odstranjen levi režanj štitne žlezde,od tada godišnje jednom idem na kontrolu ultrazvuka i kompletan pregled krvi za štitnu žlezdu
Za sada sam bez medikamenata,ali i na desnom režnju imam dva manja modusa manja od 2cm koji su uvek okruženi crvenom bojom,ali godinama stoje tako,ne menjaju veličinu jednom mi je uzeta biopsija,ali nije bilo dovoljno materijala za obradu
Hormonski statusi uvek dobri
Nemam tegobe….
Molim vas za mišljenje
Hvala!

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend