Imamo uredne nalaze kod Hašimota, pijemo terapiju, ali i dalje nam je loše, zašto objašnjava Nemanja Rebić

Osećaj jakog umora, malaksalosti, nedostatak energije, česte su tegobe kod Hašimoto sindroma. Stručnjaci kažu da je moguće da pacijent redovno pije propisanu hormonsku terapiju, ima uredne laboratorijske rezultate, ali i dalje da ima tegobe koje u velikoj meri otežavaju svakodnevni život. Iako u prvi mah deluje čudno, u ovakvim situacijama upravo se tim malaksalim i umornim pacijentima savetuje fizička aktivnost. Brojna istraživanja pokazuju da promena životnog stila, uz redovnu fizičku aktivnost, može značajno da ublaži simptome i poboljša tok Hašimoto sindroma.

Fizička aktivnost ublažava simptome, jača kondiciju i kvalitet života

Bolesti štitaste žlezde sve su učestalije, smatra se da u savremenom svetu Hašimoto sindrom ima skoro epidemijske razmere. Moguće je da se Hašimoto u početku javi sa vrlo oskudnim znacima. Hašimoto sindrom je autoimuno oboljenje štitaste žlezde kod kog imuni sistem stvara antitela (TPO i Tg) koja postepeno oštećuju tkivo žlezde i smanjuju njenu funkciju. Bolest se razvija kroz više faza - u početku može trajati godinama bez simptoma, zatim se javljaju antitela, a kasnije i poremećaji hormona (najpre povišen TSH, a potom pad T3 i T4), kada govorimo o kliničkoj fazi, napominju stručnjaci.

-  Važno je naglasiti da simptomi mogu da se jave i u ranim fazama, iako su hormoni još u granicama normale. Spektar simptoma je širok i uključuje umor, manjak energije, pospanost, loš san, pad koncentracije, promene raspoloženja, anksioznost ili depresivnost, opadanje kose, suvu kožu, otoke, sklonost gojenju, ali i probavne smetnje, kao i pojavu anemije. Kako bolest napreduje i funkcija štitaste žlezde opada, simptomi postaju izraženiji i intenzivniji, a fizička sposobnost se dodatno smanjuje. Iako hormonska terapija često uspešno reguliše laboratorijske nalaze, mnogi pacijenti se i dalje ne osećaju potpuno dobro i nemaju dovoljno energije. Upravo tu važnu ulogu ima fizička aktivnost. Pokazano je da fizička aktivnost može da smanji simptome, poboljša kondiciju i kvalitet života. Nažalost, svest o značaju fizičke aktivnosti kod Hašimota još uvek nije dovoljno razvijena. Čak i kada postoje naučni dokazi, mnogi pacijenti imaju sumnje ili teško menjaju životne navike - kaže za portal eKlinika Nemanja Rebić, doktorant sportske medicine i fiziologije fizičke aktivnosti, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu.

Imamo uredne nalaze, ali i dalje da se osećamo loše

Hašimoto sindrom uglavnom se leči doživotnom nadoknadom hormona štitaste žlezde, kako bi se uspostavio normalan nivo hormona. Rebić, koji radi sa pacijentima sa Hašimotom, napominje da je važno naglasiti da ne treba žuriti sa uvođenjem hormonske terapije, već da je potrebno ispuniti jasne medicinske kriterijume.

- U praksi se, nažalost, dešava da se terapija uvodi prerano ili u neadekvatnoj dozi. Zato se u ranijim fazama bolesti fokus na nefarmakološkim merama, među kojima fizička aktivnost ima veoma važnu ulogu. Naučni dokazi pokazuju da fizička aktivnost može da ima najizraženiji efekat upravo u početnim fazama bolesti, kada još nije započeta hormonska terapija, pre svega kroz smanjenje povišenog TSH. Kada se terapija uvede, njen direktan uticaj na hormone je manji, ali to ne umanjuje njen značaj. Zapravo, mnogo važnija uloga fizičke aktivnosti je u poboljšanju opšteg stanja organizma. Takođe, treba imati u vidu da antitela često ostaju povišena, a TSH može varirati, pa laboratorijski nalazi nisu uvek najbolji pokazatelj stvarnog stanja pacijenta. Zbog toga osoba može imati uredne nalaze, a da se i dalje oseća loše - precizira Nemanja Rebić.

Ne deluje samo na hormone, već i na fizičko i psihičko zdravlje

Sagovornik eKlinika portala napominje da u ovim uslovima redovno vežbanje doprinosi smanjenju upalnih procesa, boljoj regulaciji imunog sistema, kao i ublažavanju simptoma poput umora, pospanosti i razdražljivosti.

- Posebno je važno što fizička aktivnost smanjuje nivo stresa, anksioznosti i depresivnosti, koji su česti kod osoba sa Hašimoto sindromom. Zbog toga se njen značaj ne ogleda samo u uticaju na hormone, već pre svega u poboljšanju fizičkog i mentalnog zdravlja, kao i kvaliteta života - ističe Rebić.

Koliko je važno da pacijent sa Hašimoto sindromom dobije dozvolu endokrinologa da može da vežba?

- Hašimoto sindrom sam po sebi nije kontraindikacija za vežbanje, tako da u većini slučajeva nema razloga da endokrinolog zabrani fizičku aktivnost. Ipak, treba imati u vidu da Hašimoto nije samo endokrinološki, već i sistemski problem, pa kod manjeg broja pacijenata mogu postojati i druge smetnje, uključujući kardiovaskularne. U takvim situacijama preporučuje se dodatna procena kardiologa ili specijaliste sportske medicine pre početka treninga. Međutim, ove situacije su retke i većina osoba sa Hašimoto sindromom može bezbedno da vežba, uz adekvatno vođen program. Problem je što se mali broj trenera i stručnjaka za fizičku aktivnost specijalizuje za rad sa ovom populacijom, iako je potreba za tim sve veća - naglašava Rebić.

Šta ako dođe do ubrzanog pulsa i pri lakšim aktivnostima?

Kada je reč o terapiji, njena pravilna doza je od ključnog značaja. Istraživanja pokazuju da u 20 do 40 odsto slučajeva terapija nije optimalno podešena. U tim situacijama pacijenti mogu da osete simptome poput ubrzanog i jakog pulsa, čak i pri lakšim ili umerenim aktivnostima, kao i nagle promene energije. Tada je neophodno ponovo se obratiti endokrinologu i prilagoditi terapiju, napominje Rebić.

- Zato je posebno važno biti strpljiv u početnim fazama vežbanja, naročito ako se one poklapaju sa uvođenjem ili promenom terapije. Idealno bi bilo da postoji dobra komunikacija između lekara i trenera, kako bi se intenzitet treninga uskladio sa trenutnim stanjem organizma. Tokom samog vežbanja preporučuje se praćenje pulsa i osluškivanje sopstvenih simptoma, kako bi aktivnost bila bezbedna i efikasna - pojašnjava Nemanja Rebić.

Kako da počnemo da vežbamo?

Za Hašimoto tireoiditis se uglavnom vezuju tegobe kao što su umor, pospanost, malaksalost, manjak energije, bol i ukočenost u mišićima i zglobovima. Pitali smo zato našeg sagovornika kako je moguće da pacijent, pored svega navedenog, još i vežba?

- Najjednostavniji odgovor je da treba početi, ali na pravi način. To je ujedno i najteži korak. Važno je krenuti uz podršku stručnjaka koji će pravilno dozirati intenzitet treninga, postepeno uvoditi vežbanje i prilagođavati ga stanju pacijenta. Dobra vest jeste da već nakon relativno kratkog perioda mnogi osete porast energije i smanjenje umora. Fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju i snabdevanje organizma kiseonikom, ali i podstiče lučenje tiroidnih hormona, koji imaju ključnu ulogu u regulaciji energije, kao i drugih važnih hormona, uključujući i one koji utiču na raspoloženje. Važno je razumeti da ovi simptomi nisu posledica samo bolesti, već često i nedostatka kretanja, kao i drugih životnih navika poput lošeg sna, hroničnog stresa i neadekvatne ishrane. Kretanje je osnovna biološka potreba i kada ga nema, dolazi do dodatnog pada energije i pogoršanja opšteg stanja. Zato brojna istraživanja pokazuju da promena životnog stila, uz redovnu fizičku aktivnost, može značajno da ublaži simptome i poboljša tok bolesti - zaključuje Nemanja Rebić.

U drugom delu intervjua sa Nemanjom Rebićem biće više reči o konkretnim primerima vežbanja. Čućemo i kako je potrebno vežbati u fazama izražene hipotireoze, kada organizam dostiže više vrednosti pulsa. Nemanja Rebić će nas upoznati i sa olimpijskim šampionima koji postižu vanserijske rezultate iako pate od Hašimota.

(eKlinika)