Dijabetičari sa dobro regulisanom glikemijom mogu da postanu olimpijski šampioni i da istrče i maraton. Bilo koji oblik vežbanja ima pozitivan efekat na metabolizam šećera, tvrde stručnjaci. Svakodnevni brzi hod od oko 20 minuta, uz malo limuna, cimeta ili jabukovog sirćeta, može da snizi nivo glikemije. Fizička aktivnost je, pre svega, jaka preventiva, nikako nije jedini način kontrole bolesti.
Dijabetičari imaju koristi od bilo kojeg oblika vežbanja
Svetska zdravstvena organizacija donela je 2004. godine dokument o Globalnoj strategiji zdrave ishrane, fizičke aktivnosti i zdravlja i Rezoluciju o promovisanju zdravlja i zdravog stila života, oba ova dokumenta naglašavaju važnost sticanja navika redovnih fizičkih aktivnosti već u dečijoj dobi.
– Ne postoji lek ili suplement, koji može da zameni redovnu fizičku aktivnost i smanji telesnu masu. Osnovni mehanizam delovanja fizičke aktivnosti je povećanje insulinske senzitivnosti mišića i korišćenje glukoze u perifernim tkivima. Važno je istaći, da bilo koji oblik vežbanja ima pozitivan učinak na metabolizam šećera, odnosno regulaciju nivoa glikemije i insulina – kaže za portal eKlinika profesor dr Vladimir Ilić, specijalista sportske medicine i profesor fiziologije na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Gojaznost i fizička neaktivnost najvećii su faktori rizika
Gojaznost i fizička neaktivnost vodeći su faktori rizika za nastanak dijabetesa tipa 2. Profesor Ilić navodi da nivo gojaznosti eksponencijalno povećava rizik od nastanka bolesti.
– U odnosu na normalno uhranjene osobe, prekomerno gojazni (BMI>35 kg/m2) imaju čak 93 puta veći rizik od nastanka dijabetesa tipa 2. Prekomerna količina slobodnih masnih kiselina, koju oslobađa masno tkivo dovodi do smanjenja insulinske osetljivosti mišića, masti i jetre, što je praćeno povišenim nivoom glukoze, insulinskom rezistencijom i dijabetesom tipa 2. Fizička neaktivnost ubrzava patogenezu i posledično dovodi do porasta stope oboljevanja i smrtnosti – objašnjava prof. dr Ilić.
Kako se vežbanjem mogu smanjiti doze insulina?
Patogeneza dijabetesa tipa 1 i 2 je različita, ali je zajedničko da fizička aktivnost i adekvatna ishrana, mogu značajno da unaprede zdravstveno stanje pacijenta.
– Kod dijabetesa tipa 1, direktna korist biće uravnotežena glikemija i smanjenje koncentracije glikoziliranog hemoglobina (HbA1c), a time i manja potreba za čestom primenom insulina. Kod dijabetesa tipa 2, vremenom će se stvoriti uslovi za smanjenje doze, pa čak i potpuni prestanak terapije insulinom, ukoliko je još uvek očuvana funkcija endokrinog pankreasa – precizira za eKlinika portal profesor dr Vladimir Ilić.
Fizička aktivnost ima preventivni karakter
Zamolili smo doktora da nam objasni i da li bi to moglo da znači, da osoba koja se dobro oseća uz fizičku aktivnost, može da prekine uzimanje lekova za kontrolu dijabetesa? Dr Ilić upozorava, da je bilo kakvo “lečenje na svoju ruku”, nemoguće kada se radi o ozbiljnim bolestima.
– Isključivanje ili samoinicijativno određivanje terapijske doze apsolutno je nedopustivo, jer može dovesti do ozbiljnog poremećaja zdravstvenog stanja. Konsultacije sa endokrinologom, sportskim lekarom i dijetoterapeutom jedini su sigurni načini da se utvrdi optimalna terapija. Neophodno je obaviti klinički pregled i laboratorijske analize, pre započinjanja trenažnog programa. Ne smemo zaboraviti da fizička aktivnost ima profilaktički i terapijski efekat, što implicira da se mora dozirati prema intenzitetu, trajanju, karakteru i obimu – naglašava prof. dr Ilić.
Dijabetičari imaju najviše koristi ako treniraju barem tri puta nedeljno
Kod pacijenta sa dobro regulisanom glikemijom, ne postoji ograničenje za bavljenje bilo kojom vrstom sporta, tvrdi dr Ilić.
– Mogu trčati maraton, a sa druge strane mogu biti uspešni u body-bildingu. Najviše koristi imaće ukoliko redovno treniraju, minimum 3 puta nedeljno po sat vremena, uz aktiviranje velikih mišićnih grupa (noge, leđa, grudi) – ističe dr Vladimir Ilić.
U tom smislu postoje i neke preporuke, kojih bi trebalo da se pridržavaju dijabetičari kada je u pitanju fizička aktivnost. Dr Ilić savetuje da dijabetičari, pre treninga izdržljivosti, urade trening snage i brzine, koji može povećati glikemiju.
– Povećajte unos ugljenih hidrata srednjeg glikemijskog indeksa pre, tokom ili posle vežbanja. Ukoliko planirate aerobni trening (trčanje, brzo hodanje, bicikl) smanjite količinu insulina koji uzimate. Forsirajte kombinovani tip treninga, odnosno uključite vežbe sa tegovima i sprintove visokog intenziteta u svoje aerobne treninge. Intenzivni treninzi duži od 60 minuta, dovode do hiperglikemije usled povećanja nivoa kortizola. Zato povećajte doze insulina, ili podelite jedan trening u više kraćih – preporučuje dr Ilić.
Slušajte svoje telo
Profesor Vladimir Ilić savetuje da se sluša telo, i da se zaustavi fizička aktivnost, ukoliko se primete senzacije koje se dovode u vezu sa neregulisanim nivoom šećera u krvi.
–Ukoliko osećate nesvesticu, trnjenje prstiju, drhtavicu, nepravilan rad srca, prekinite trening i izmerite glikemiju – napominje dr Ilić.
Dešava se i da neki od najvećih sportista s vremena na vreme osete neke od ovih simptoma, a pregledi stručnjaka najbolji su način da se zaštitimo. Svaka osoba, bez obzira na trenažno iskustvo trebalo bi da redovno ide na sportsko-medicinske preglede, objašnjava dr Ilić i dodaje da profesionalni sportisti imaju i zakonsku obavezu da se kontrolišu na svakih 6 meseci, a po potrebi i češće.
– Znakovi oštećenja krvnih sudova i nerava zahtevaju dopunske analize i adaptaciju terapije i trenažnog programa. Upravo, neurološki, oftalmološki i internistički nalazi uz laboratorijske analize krvi i urina, omogućavaju specijalisti sportske medicine i dijetoterapije da revidiraju trening i ishranu na osnovu trenutnog stanja pacijenta s dijabetesom – kaže za portal eKlinika profesor dr Vladimir Ilić.
Fizička aktivnost se preporučuje i pacijentima s dijabetičnim stopalom
Fizička aktivnost se preporučuje i pacijentima sa dijabetičnim stopalom, koji imaju poremećen senzorijum i pojavu ulceracije (čireva) koje pored bola, dovode do poremećaja kretanja, objašnjava dr Ilić.
– Fizička aktivnost takođe je preporučena i ovim pacijentima, jer pomaže u regulaciji metabolizma šećera i povećava dopremanje kiseonika do oštećenog tkiva, i tako može ubrzati proces zaceljivanja rana. Poboljšava se, takođe, brzina provođenja nervnih impulsa, periferna senzorna funkcija i raspodela vršnog pritiska stopala. Vežbe primarno treba da budu aerobnog karaktera. Ovim pacijenti bi morali da izbegavaju duže stajanje i vežbe sa opterećenjem, koje dovode do povećanja pritiska na stopala – naglašava doktor.
Fizička aktivnost i insulinska rezistencija
Stručnjaci ističu da je fizička aktivnost posebno delotvorna u terapiji insulinske rezistencije i predijabetesa. Dr Ilić naglašava da ne postoji bolji lek od fizičke aktivnosti i ishrane u terapiji ovih stanja.
– Samo jedan trening može povećati insulinsku osetljivost za 40 odsto, a efekat se održavaju i do 24 -48 sati nakon aktivnosti. Za pun terapijski efekat bitna je imati 3 do 5 treninga nedeljno. Postoje različiti dijetoterapijski pristupi, koji se većinom zasnivaju na niskom unosu ugljenih hidrata. To je delimično ispravan koncept, a posebno je delotvoran kod fizički neaktivnih osoba. Ono što je daleko važnije jeste smanjiti unos rafinisanih šećera, to jest, slatkiša, kolača, konditorskih proizvoda i prerađene hrane. Znači, jesti celovitu hranu koja obiluje mikronutrijentima (cink, hrom, mangan) važnim za pravilnu funkciju pankreasa – kaže prof. dr Ilić.
Ishrana podrazumeva namirnice bogate vlaknima
Dr Ilić savetuje da se unose namirnice bogate vlaknima, kao što su integralne žitarice, potrebno je obezbediti i dovoljno povrća, kao što su brokoli, grašak, lisnato povrće, ribe bogate omega-3 masnim kiselinama, sardina, tuna, losos, brancin. Dijabetičarima se savetuje se ishrana mesima sa niskim sadržajem masti, kao što su piletina, ćuretina, junetina, koštunjavo voće i semenke, kao i nisko kalorično voće, poput maline, borovnice, višnje.
-Takođe, važno je da se prave pauze između obroka i da se ne unosi ništa osim vode ili čajeva, kao što su na primer, kamilica, maslačak, zeleni čaj, kako bi obezbedili uslove u kojima insulin može da transportuje šećer u ćelije – savetuje dr Ilić.
Kada je najbolje vreme za vežbanje, šta se radi ako dođe do pada šećera?
Vreme vežbanja je takođe bitno, jer se prate dnevne oscilacije nivoa kortizola i testosterona. Preporuka je da dijabetičari vežbe izdržljivosti obave u prepodnevnim časovima, a vežbe snage u poslepodnevnim, između 17 i 20 sati, kada je nivo testosterona u odnosu na kortizol najoptimalniji, savetuje prof. dr Ilić.
– Većina pacijenata sa dijabetesom, posebno tipom 1, može na osnovu subjektivnog osećaja proceniti nivo glikemije i bez merenja. Ipak, kontrolu nivoa šećera treba obavljati pre, tokom i nakon fizičke aktivnosti, posebno ukoliko osoba oseća nelagodnosti povezane sa niskom ili visokom glikemijom. Imati uvid u nivo šećera u krvi pre obroka i spavanja izuzetno je važno, jer se u odnosu na njih reguliše odabir namirnica i moguća promena obroka. Brzi hod od oko 20 minuta, dodavanje cimeta, limunovog soka i jabukovog sirćeta može smanjiti nivo glikemije.U stanjima hipoglikemije, koje je veoma opasno, pacijenti moraju brzo reagovati kako ne bi upali u stanje šoka. Tada se konzumiraju namirnice bogate prostim ugljenim hidratima, koji se brzo apsorbuju, poput voća, sokova, čokoladnog mleka – savetuje čitaoce eKlinika portala profesor dr Vladimir Ilić.
Kada je neophodno prekinuti trening?
Kako bi se sprečio pad glukoze tokom vežbanja, koji je najčešći tokom aerobnih vežbi, neophodno je da dijabetičari, kako savetuje dr Ilić, smanje dozu insulina i uzmu užinu (kaša ili sendvič), 30 do 60 minuta pre treninga.
– Tokom treninga mora se unositi dovoljna količina vode i po potrebi voće ili izotonični rastvori sa glukozom, kako ne bi došlo do pada glikemije. Nakon treninga, obavezna je užina koja treba da sadrži ugljene hidrate i proteine, na primer proteinsko čokoladno mleko, puding, koštunjavo i sveže voće. U bilo kom trenutku, ukoliko dođe do pada glikemije, obavezan je prekid aktivnosti i uzimanje hrane sa visokim glikemijskim indeksom – upozorava prof. dr Ilić.
Voda je obavezna
Savetuje se i potpuno zdravim osobama da barem „s nogu“ pojedu nešto pre treninga.
– Pojedine namirnice, poput cvekle, jabuke, aronije ili višnje, prirodni su „prework-out“, (uvod u trening) i mogu značajno unaprediti fizičke performanse osobe koja trenira. Mogu ih unositi zdrave osobe i dijabetičari. Vežbanje uglavnom dovodi do pada šećera u krvi, s tim da ponekad intenzivni treninzi mogu izazvati porast šećera u krvi. To je zbog efekata hormona stresa (kortizol, adrenalin, glukagon), koji se oslobađaju tokom dugotrajnih aktivnosti visokog intenziteta- kaže prof. dr Ilić.
On objašnjava i da dehidracija može povećati koncentraciju šećera u krvi, upravo zbog, dodatne stimulacije stresornih hormona. – Da bi bili sigurni da smo adekvatno hidrirani neophodno je piti vodu ili druge tečnosti, tokom i nakon treninga. Najlakši metod utvrđivanja nivoa dehidriranosti je merenje telesne težine, pre i posle treninga – navodi prof. dr Ilić.
I dijabetičari koji rade fizičke poslove mogu da vežbaju
Za dijabetičare koji rade fizički zahtevan posao, takođe, ne postoje ograničenja kada je u pitanju vežbanje. Naravno, potrebno je uskladiti intenzitet i obim treninga, kako ne bi uveli organizam u stanje pretreniranosti i pogoršali trenutnu kliničku sliku, ističe dr Ilić.
Živeti sa dijabetesom nije teško ako je osoba odgovorna i organizovana, navodi prof. dr Ilić i kao primere uzima bivšeg košarkaša Crvene Zvezde Adama Morisona i američkog plivača Geri Hala mlađeg, koji je sa dijagnozom dijabetesa osvojio dve zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Sidneju. Naravno, ovo su samo neki od ljudi koje dijabetes nije sprečio da postanu profesionalni sportisti.
Prof. dr Vladimir Ilić se posebno bavi regulisanjem metaboličkih bolesti kroz programe treninga i ishrane. Sarađuje sa nekim od najpoznatijih srpskih sportista. Autor jeviše od 100 naučnih radova objavljenih u međunarodnim i domaćim časopisima. Rukovodilac je projekta finansiranog od strane Fonda za nauku Republike Srbije „Neuroprostetski uređaj za ublažavanje patološkog stanja uzrokovanog dijabetičkom polineuropatijom“.
Postovani,nacin pomoci i ublazavanja tegoba kod osoba sa polineopatijom