Kod osoba, koje duži vremenski period boluju od dijabetesa, dolazi do oštećenja sitnih krvnih sudova, kao i oštećenja nerava, tako da su tkiva manje otporna i izdržljiva, samim tim i podložnija povredama. Najveći problem je nedovoljna prokrvljenost koja smanjuje normalnu ishranu tkiva, a sa oštećenim nervima smanjuje se i osećaj dodira i bola, što može dovesti do povreda koje pacijent i ne oseti. Najvažnije je započeti sa terapijom čim se promene pojave, i u tom slučaju se uglavnom saniraju bez većih posledica, a najbolja prevencija je redovna kontrola i održavanje što normalnijeg nivoa šećera u krvi.
Anaktoza (Acanthosis nigricans)
Ovo stanje je uobičajeno kod ljudi sa dijabetesom. Koža je znatno tamnija, zadebljana, sa neravninama. Stanje prati i osećaj svraba i izmenjenog mirisa kože. Najčešće se javlja na zadnjem delu vrata i prepona, laktovima, kolenima, zglobovima ruku i u regiji pazuha. Uvećana telesna težina ili gojaznost su dodatni faktori rizika za ovaj vid dermatoze. Postoji više tipova anaktoze, a smatra se da je rezistencija na insulin značajna u patogenezi većine.
Dijabetičarski žuljevi
Uglavnom se pojavljuju iznenada. Mogu se pojaviti na prstima, šakama, stopalima, ponekad na nogama ili podlakticama. Obično su bele boje i stvaraju plikove sa mehurima koji mogu da izgledaju dramatično, ali nisu bolni, i najčešće se zaleče sami od sebe, za oko 3 nedelje. Oni takođe mogu da budu jedan od znakova da imate dijabetes, ili da nivo šećera u krvi nije adekvatno kontrolisan.
Prekomerno zadebljana koža (dijabetička digitalna skleroza)
Neke osobe obolele od dijabetesa mogu da razviju stanje zvano digitalna skleroza. Koža postaje čvrsta, zadebljala i voštana na zadnjoj strani ruku, prstima, a ponekad i na čelu, a može se proširiti i na gornji deo leđa i ramena. Prsti takođe mogu da postanu kruti, a u težim slučajevima možete imati problema sa pokretljivošću zglobova što zahteva fizikalnu terapiju. I za ovo stanje najbolji lek je održavanje adekvatnog nivoa glukoze.
Dijabetička dermopatija
Dijabetička dermapatija ima oblik staračkih pega. Okrugle, tamne i grube fleke uglavnom se pojavljuju na potkolenicama, jer povišen šećer oštećuje male krvne sudove. Ako je u pitanju dijabetička dermopatija, obično je bezopasna i trebalo bi da nestane najduže za 18 meseci, jer nju odlikuju dugotrajnost i upornost.
Diabetikorum (Necrobiosis lipoidica)
Ovakve promene na koži su najčešće lokalizovane na potkolenicama, a nastaju kao posledica hronične granulomske inflamacije. Male, izdignute, crvene mrlje na koži polako rastu i dobijaju svetliju boju, a zatim postaju žute. Budući da nekroza znači odumiranje ćelija, koža može da se istanji i rascepi, uzrokujući i pojavu čireva, uz svrab i bol. Diabetikorum spada u kožne promene koje se uz dijabetes teško leče.
Eruptivna ksantomatoza
Nekontrolisani dijabetes može da dovede do eruptivne kasantomatoze – izbijanja bubuljica, voštanih malih kvržica na stopalima, šakama, rukama, nogama i zadnjici. Mlađi muškarci sa dijabetesom tipa 1 su više predisponirani za razvijanje promena, a inače se javlja kada se nivo glukoze poveća i kada porastu trigliceridi u krvi. U terapiju mogu biti uključeni i medikamenti koji spuštaju vrednost lipida.
Bakterijske infekcije
Visok nivo šećera u krvi isušuje kožu i kompromituje imunološki sistem, što povećava rizik od kožnih infekcija. Pojava stafilokoke je najčešća, a manifestacije mogu da budu infekcija očiju, folikulitis, kao i promene na noktima. Koža postaje otečena i bolna, vruća je i svrbi.
Gljivične infekcije
Vlažne regije pogoduju razvijanju bakterija i gljivica, što važi posebno za nabore na koži i mesta poput pazuha, ispod grudi, oko noktiju i uglove usta. Candida albicans je najčešća gljivica koja uzrokuje pojave poput atletskog stopala, osećaja svraba oko genitalija ili na vlasištu. I u ovom slučaju je važno ustanoviti pravi razlog infekcije i obavezno redovno kontrolisati nivo šećera u krvi.
Pojačan svrab
Ovakva reakcija je česta i kod onih koji nemaju dijabetes, a pošto može biti rezultat suve kože ili slabe cirkulacije, vezuje se i za tu bolest. Jedna od dobrih mera prevencije i za osobe sa dijebetesom je dobra hidratacija kože, umereno dugo tuširanje, tretiranje blagim sapunom i hidratacija kože nakon kupanja.
Granuloma Annulare
Radi se o čestoj granulomatoznoj reakciji sa pojavom infiltrata izdignutih ivica, tako da lezije na koži imaju prstenasti izgled. Lekari, doduše, još uvek nisu sigurni kako je ovo stanje povezano sa dijabetesom. Pojavljuju se sitne crvene izbočine oko članaka, šaka, stopala ili nadlaktica a pretpostavlja se da mogu biti odgovor na upalni proces u organizmu.
Ksantelazma
Do formiranja relativno čestih dobroćudnih tvorevina dolazi u koži očnih kapaka usled nagomilavanja specifičnih ćelija (makrofaga) koje su ispunjene lipidnim materijalom. Obično se javljaju u vidu žućkastih, lako izdignutih ili ravnih pločica. Uz redovnu kontrolu nivoa glukoze, obavezna je i analiza holesterola u krvi. Ove izrasline ne bole, a mogu da signaliziraju nekontrolisani dijabetes, povišen holesterol ili neke druge zdravstvene probleme.
Pojava čireva na stopalima (dijabetičarsko stopalo)
Ako imate dijabetes, a nosite usku obuću, može doći do malih ogrebotina koje će se vremenom pretvoriti u rane, sa rizikom od infekcije. Slabija cirkulacija otežava zarastanje rana, a nervi se oštećuju. Preporučuje se redovna nega stopala i bolja hidratacija, ako je koža sklona pucanju.
Vitiligo
Češće se javlja kod osoba koje imaju dijabetes tipa 1, ali se pojavljuje i kod obolelih od dijabetesa tipa 2. Vitiligo uništava ćelije čija je uloga da normalno boje i snabdevaju kožu pigmentom. Može da počne tako što ćete ne koži primetiti mrlju drugačije boje, najčešće na grudima, stomaku i leđima, a ponekad i na licu. Vitiligo se tretira kremama prepisanim na recept, UV svetlom, ili specifičnim intervencijama. Važno je da uvek koristite zaštitu kada izlazite na sunce kako ne bi došlo do jakih reakcija, jer ova koža nema pigment.
