Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Tiroidna žlezda ima 6 karakterističnih disfunkcija koje doživi jedna od 20 osoba

17:00 - 18. 01. 2022.

Neki od češćih hormonskih poremećaja povezani su sa štitnom žlezdom, koja je deo endokrinog sistema, skupa žlezda koje luče hormone direktno u krvotok

Tiroidna žlezda Tiroidna ili štitasta žlezda ima prepoznatljiv oblik leptira, i smeštena je u donjem, prednjem delu vrata Foto: Shutterstock

Tiroidna ili štitna žlezda ima prepoznatljiv oblik leptira, i smeštena je u donjem, prednjem delu vrata, iza Adamove jabučice. Ova žlezda je deo endokrinog sistema i odgovorna je za pravilan metabolizam, utiče na seksualno funkcionisanje čoveka, učenje, pamćenje, emocije… Ukoliko proizvodi previše hormona javlja se hipertireoza, ako je hormona malo – nastaje hipotireoza. Otprilike jedna od 20 osoba će tokom života doživeti neki oblik disfunkcije štitne žlezde.

Tiroidna žlezda i prekomerna aktivnost

Hipertireoza je stanje prekomerne aktivnosti tiroidne žlezde. Stanje je češće kod žena i može izazvati Grejvsovu bolest, koju ima, kako se smatra, oko 70 odsto osoba sa prekomerno aktivnom štitnom žlezdom. Čvorići na štitnoj žlezdi, poznati i kao toksična nodularna struma ili multinodularna struma,  nekada mogu prouzrokovati pojačano lučenje hormona štitne žlezde – tiroksina (tetrajodtironin, T4 , trijodtironin T3 i kalcitonin). Ovi hormoni utiču na rad skoro svake ćelije ljudskog tela.

Pojačan rad tiroidne žlezde izaziva simptome kao što su: nemir, nervoza, ubrzan rad srca, razdražljivost, pojačano znojenje, anksioznost, problemi sa spavanjem. Kod pacijenata se uočava i tanja koža, kosa i nokti su lomljivi, mišići slabi, dolazi i do gubitka težine, kod Grejvsove bolesti dolazi do promena u obliku očiju koje su ispupčene.

Dijagnoza i lečenje hipertireoze

Testovima krvi se utvrđuju nivoi tiroksina i tireostimulirajućeg hormona, kojeg oslobađa hipofiza kako bi stimulisala štitnu žlezdu da proizvodi hormone. Visok nivo tiroksina i nizak nivo TSH ukazuju na preteranu aktivnost tiroidne žlezde. Stručnjak može dati pacijenti radioaktivni jod, a potom utvrditi aktivnost tiroidne žlezde.
Lečenje ima za cilj da reguliše aktivnost tiroidne žlezde. Antitiroidni lekovi kao što je metimazol (Tapazol) deluju na taj način što sprečavaju štitnu žlezdu da proizvodi hormone. Stanje se može regulisati i hirurškom intervencijom, kojom se uklanjanja štitna žlezda. Posle operacije, pacijenti, moraju svakodnevno primenjivati hormonsku terapiju.

Tiroidna žlezda i nedovoljna aktivnost

Hipotireoza je stanje nedovoljne aktivnosti tiroidne žlezde. Često  je posledica Hašimoto tiroiditisa, ili se javlja posle operacije uklanjanja štitaste žlezde ili terapije zračenjem. Hipotireoza je praćena simptomima kao što su: umor, suva koža, pojačana osetljivost na hladnoću, mogući su i problemi s pamćenjem, konstipacija, dobijanje na težini. Kod bolesnika se javlja i slabost, usporen je rad srca, česta su depresivna stanja.

Dijagnoza i lečenje hipotireoze

Testovima krvi meri se nivo TSH i hormona štitne žlezde. Visok nivo TSH i nizak nivo tiroksina mogu biti znaci nedovoljne aktivnosti tiroidne žlezde. Ovi rezultati mogu biti i pokazatelj da hipofiza oslobađa više TSH u nameri da stimuliše štitnu žlezdu. Lečenje se sastoji od hormonske terapije. Stručnjaci naglašavaju da je veoma bitno odrediti prave doze, jer previše hormona, može izazvati simptome hipertireoze.

Hašimoto tireoiditis

Hašimoto tireoiditis, poznat i kao hronični limfocitni tiroiditis jedan je od najčešćih uzroka hipotireoze. Najčešće se javlja kod sredovečnih žena. U pitanju je autoimuno oboljenje koje se javlja, jer imuni sistem greškom napada i polako uništava štitnu žlezdu i njenu sposobnost da proizvodi hormone.

Moguće je da pacijenti sa blagim oblicima Hašimotove bolesti nemaju očigledne simptome. To stanje može da traje godinama, a simptomi se često protumače kao simptomi neke druge bolesti. Pacijenti imaju simptome umora, konstipacije, dolazi do blagog povećanje telesne težine, koža i kosa su suvi. Nekada je lice bledo i otečeno, moguće su obilne i neredovne menstruacije, pacijenti su zimogrožljivi, povećana je tiroidna žlezda. Testiranje nivoa TSH je često prvi korak pri skriningu za bilo koji oblik poremećaja rada štitne žlezde. Pošto je Hašimotov tiroiditis autoimuni poremećaj, analizama krvi može da se potvrde povećane količine antitela koja napadaju štitnu žlezdu.

Terapija

Nema leka za Hašimoto, a stanje se kontroliše hormonskom terapijom koja podiže nivo tiroidnih hormona ili snižavanje nivo TSH. Cilj je da se ublaže simptomi bolesti. Hirurška intervencija nekada je neophodna. U retkim uznapredovalim stadijumima Hašimoto bolesti uklanja se deo ili celokupna tiroidna žlezda. Bolest se obično otkriva u ranoj fazi, sporo napreduje, tako da stanje pacijenta može biti godinama stabilno.

Gravesova bolest

Gravesova, Grejvsova ili Bazedovljeva bolest dobila je ime po lekaru koji ju je prvi opisao pre više od 150 godina. Ona je najčešći uzrok hipertireoze. U pitanju je autoimuni poremećaj, koji dovodi to toga da tiroidna žlezda proizvodi previše hormona koji reguliše metabolizam. Bolest je nasledna i može se razviti u bilo kom uzrastu, kod oba pola, ali nešto je češća kod žena od 20 do 30 godina. Stručnjaci smatraju da su faktori rizika za nastanak ove bolesti stres, trudnoća i pušenje.

Visok nivo hormona štitne žlezde izaziva simptome tipične za hipertireozu, kako što su anksioznost, razdražljivost, umor, drhtanje ruku, ubrzan ili nepravilan rad srca, prekomerno znojenje, loše spavanje. Javlja se i dijareja, neredovni menstrualni ciklus, struma, prisutni su problemi s vidom i oči su nekada karakterističnog istaknutog oblika.

Dijagnoza i lečenje Gravesove bolesti

Stručnjak pregledom može uočiti uvećanu tiroidnu žlezdu, promene na očima i znake pojačanog metabolizma, kao što su ubrzan puls i visok krvni pritisak. Putem laboratorijskih testova krvi uočavaju se kod ove bolesti visok nivo T4 i nizak nivo TSH. Test radioaktivnog joda može utvrditi kojom brzinom tiroidna žlezda preuzima jod.

Ne postoji tretman koji bi mogao da u potpunosti izleči Gravesovu bolest, ali simptomi se mogu kontrolisati kombinacijom tretmana. U terapiji se primenjuju beta-blokatori za kontrolu ubrzanog rada srca i znojenja, antitiroidni lekovi sprečavaju da štitna žlezda proizvodi prekomerne količine hormona, dok se terapijom radioaktivnim jodom može uništiti cela ili deo štitne žlezde. Ukoliko pacijent slabo podnosi lekove ili radioaktivni jod, moguća je i operacija kojom se uklanjanja štitna žlezda. Uspešno lečenje hipertireoze često dovodi do hipotireoze, kada se počinje sa hormonskom terapijom. Potrebo je stanje redovno kontrolisati jer, Grejvsova bolest može uzrokovati srčane probleme i oslabiti kosti.

Gušavost ili struma

Gušavost ili struma je dobroćudno uvećanje tiroidne žlezde. Najčešći uzrok ove bolesti je nedovoljan unos joda putem ishrane. Gušavost je posebno česta u delovima sveta gde nema dovoljno hrane bogate jodom. Stanje je češće kod žena posle 40. godine. Faktori rizika za nastanak strume si i genetsko nasleđe, upotreba nekih lekova, trudnoća i izloženost zračenju.

Blaži oblici bolesti često nisu praćeni simptomima. Kod ozbiljnijih oblika bolesti uočavaju se simptomi kao što su: otok ili stezanje u vratu, disanje ili gutanje je otežano, moguć je kašalj ili promuklost.

Dijagnoza i lečenje strume

Stanje se utvrđuje pregledom, lekar će opipati vrat, naterati pacijenta da proguta. Analizama krvi se utvrđuje nivoi tiroidnih hormona, TSH i antitela, putem ultrazvuka se proverava prisustvo čvorića. Stanje se leči tek ako izaziva jake simptome. Primenjuju se male doze joda, ukoliko je struma posledica nedostatka joda. Radioaktivni jod može smanjiti štitnu žlezdu, dok se hirurškom intervencijom uklanja deo ili cela tiroidna žlezda.

Gušavost je često povezana sa poremećajima štitne žlezde koji se mogu lečiti, kao što je Grejvsova bolest. Gušavost uglavnom ne uzrokuje teške simptome, ali ako se stanje ne kontroliše i ne leči moguće su ozbiljnije komplikacije koje se manifestuju otežanim disanjem i gutanjem.

Tiroidna žlezda – čvorići

Čvorići na štitnoj žlezdi najčešće su posledica nedostatka joda. Uzroci stanja nisu uvek poznati, ali mogu biti posledica i Hašimoto tiroiditisa. Čvorići mogu biti čvrsti ili ispunjeni tečnošću. Većina čvorića je benigna, ipak u malom procentu mogu biti i kancerogeni. Stanje je češće kod sredovečnih žena, starenjem raste rizik od nastanka bolesti kod oba pola.

Većina čvorića na štitnoj žlezdi ne izaziva nikakve simptome, ali ako se uvećaju mogu izazvati otok na vratu i dovesti do poteškoća pri disanju i gutanju, bolova.
Čvorići mogu da luče tiroidni hormon i kada se to dogodi simptomi su slični kao kod hipertireoze. Javlja se ubrzan puls, nervoza, pojačan apetit, tremor, pojačano znojenje.

Dijagnoza i lečenje čvorića štitne žlezde

Većina čvorova se otkriva običnim pregledom. U nekim slučajevima dijagnoza se postavlja na osnovu rezultata ultrazvuka, CT skeniranja ili magnetne rezonance. Može se desiti da je potrebna i biopsija kako bi se utvrdilo da li su čvorići kancerogeni. Benigni čvorići nisu opasni i obično im nije potrebno lečenje. Stanje se samo prati i ako nema promena nije neophodno lečenje. Ukoliko se uočava rast čvorića, možda će lekar savetovati terapiju radioaktivnim jodom.

Kancerozni čvorići su retki, ukoliko se ipak dijagnostikuje rak, tretman se razlikuje u zavisnosti od vrste tumora. Moguće je uklanjanje štitne žlezde, nekada se primenjuje terapija zračenjem sa ili bez operacije. Hemioterapija je potrebna, ukoliko se rak proširi i na druge delove tela.

Bolesti tiroidne žlezde kod dece

Kod dece su, takođe, moguće bolesti tiroidne žlezde, kao što su hipotireoza, hipertireoza, čvorići i karcinom. Moguće je da se dete rodi sa nekim poremećajem funkcionisanja tiroidne žlezde, ali nekada bolesti mogu biti i posledica neke bolesti, operacije, ili lečenja.

Kongenitalni hipotiroidizam je stanje kada se dete rodi sa nepravilno razvijenom tiroidnom žlezdom. Kod dece se uočava i autoimuna hipotireoza, koja je posledica autoimunog stanja. Ovaj tip bolesti često je uzrokovan hroničnim limfocitnim tiroiditisom (Hašimoto bolešću). Autoimuni hipotiroidizam se ispoljava kod dece u pubertetu tinejdžera i češći je kod devojčica.

Jatrogena hipotireoza je česta kod dece kod koje je štitna žlezda uklonjena. Stanje je praćeno simptomima kao što su: umor, gojenje, konstipacija, netolerancija na hladnoću. Kod pacijenata se uočava suva i tanka kosa, suva koža, rad srca je usporen, lice je oteklo, moguće su i jake menstruacije i promuklost. Gravesova bolest je retka kod dece i najviše pogađa devojčice u pubertetu. Stanje se ispoljava istim simptomima kao i kod odraslih pacijenata.

Čvorići štitne žlezde kod dece

Čvorići na štitnoj žlezdi retki su kod dece, ali ukoliko se pojave, veća je verovatnoća da će biti kancerogeni. Rak tiroidne žlezde najčešći je oblik endokrinog karcinoma kod dece. Veoma je redak i praćen je simptomima kao što su čovorići u vratu, otečene žlezde, osećaj stezanja u vratu, uočavaju se i problemi s disanjem ili gutanjem, promukao glas.

Tiroidna žlezda – prevencija bolesti

Hipotireoza ili hipertireoza se u većini slučajeva ne može sprečiti. U zemljama u razvoju, hipotiroidizam često je posledica nedostatka joda. Bolest je ređa u zemljama gde se kuhinjska so jodira. Hipertireoza je uglavnom uzrokovana Grejvsovom bolešću, autoimunim stanjem koje se ne može sprečiti. Stručnjaci naglašavaju da je kod hormonske terapije veoma bitno uzimati tačne doze leka. U veoma retkim slučajevima, tiroidna žlezda može biti posledica prekomernog unosa joda, kojeg ima dosta u kuhinjskoj soli, ribi i morskim algama. Bolest se ne može sprečiti, ali komplikacije se mogu zaustaviti i sprečiti, redovnim kontrolama i dobrom terapijom, naglašavaju stručnjaci.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend