Bolest štitne žlezde je „bolest neizgovorenih reči” - izaziva emocinalne i mentalne probleme

Fraza „bolest štitne žlezde je bolest neizgovorenih reči“ je uobičajeni koncept u holističkim, emocionalnim i metafizičkim zdravstvenim krugovima. Ona ukazuje na metaforičku vezu između poremećaja štitne žlezde - često lokalizovanih u predelu grla - i konstantno potiskivanja emocija, neizrečenih istina ili „gutanja” svega što nas tišti, nedostatka hrabrosti da se suprotstavimo i borimo... Dok se konvencionalna medicina fokusira na autoimune odgovore (Hašimotova/Grejvsova bolest), nedostatak joda ili genetske faktore, ova holistička perspektiva tvrdi da emocionalni i psihološki stresori doprinose ili pogoršavaju fizičku disfunkciju.

Bolest štitne žlezde može da izazove emocionalne probleme?

Ljudi sa poremećajima štitne žlezde često imaju i fizičke i emocionalne ili mentalne zdravstvene simptome. To je posebno slučaj kod ljudi sa hipertireozom (preaktivna štitna žlezda), hipotireozom (neaktivna štitna žlezda), bolestima oka povezanim sa štitnom žlezdom ili rakom štitne žlezde.

Preporučujemo

Bez obzira na vrstu poremećaja štitne žlezde, to stanje može da nas učini emotivnijim nego što smo se osećali ranije. Otkrivamo kako nam se raspoloženje menja, ponekad brzo i nepredvidivo. Endokrinolozi naglašavaju da su uobičajeni emocionalni problemi:

- Anksioznost - osećaj nervoze, ubrzan rad srca i drhtavica ili zbog brige o obavljanju normalnih svakodnevnih aktivnosti uz istovremeno suočavanje sa umorom i gubitkom energije- Depresija - loše raspoloženje i teškoće u uživanju u stvarima, razdražljivost, osećaj da možemo da se rasplačemo svake sekunde, gubitak apetita i letargija- Promene raspoloženja - razdražljivost, oštroumnost ili kratkotrajnost.

Koji su najčešći problemi u vezi sa mentalnim zdravljem?

Kognitivni problemi koji mogu da se jave usled smanjene aktivnosti štitne žlezde su:

Teškoće sa koncentracijom (moždana magla)Kratkoročni gubici pamćenjaNedostatak interesovanja i mentalne budnosti.

Ovi simptomi mogu da navedu neke ljude da se zabrinu zbog trajnog poremećaja pamćenja, koje se često dovodi u vezu sa demencijom, ali u stvari su retko tako ozbiljni kao kod demencije.

Šta uzrokuje psihološke simptome?

Abnormalni nivoi hormona štitne žlezde ponekad mogu da izazovu psihološke simptome. Konkretno, brze promene nivoa hormona štitne žlezde mogu da poremete naše emocije. Posebno kod hipertireoze, brza i efikasna kontrola nivoa štitne žlezde je neophodna za stabilizaciju raspoloženja i važno je osigurati da nivoi štitne žlezde ostanu stabilni.

Ponekad su psihološki simptomi sporedni efekat lečenja. Na primer, beta blokatori, koji se ponekad propisuju ako imamo hipertireozu, radi usporavanja srčanog ritma i smanjenja anksioznosti, mogu da učine da se neki ljudi osećaju umorno, depresivno i mentalno manje budno. Ako se propisuju steroidi, oni mogu da pogoršaju depresiju.

Poremećaj štitne žlezde takođe može da izazove promene u izgledu, na primer, promene lica zbog bolesti štitne žlezde i oka, gubitak ili dobijanje na težini i gubitak kose. Ove promene mogu da budu uznemirujuće i doprinesu osećaju niskog samopoštovanja ili lošeg raspoloženja.

Kako stres utiče na štitnu žlezdu?

Stres ima značajan uticaj na celokupnu funkciju tela, uključujući i štitnu žlezdu. Kada doživite stres, vaše telo oslobađa kortizol, snažan hormon koji aktivira nekoliko telesnih funkcija kako bi vas pripremio za reakciju „bori se ili beži“. Iako je ova reakcija vitalna za preživljavanje u kratkom roku, produženi ili hronični stres može da ima štetne efekte na zdravlje štitne žlezde i poveća rizik od razvoja ili pogoršanja bolesti štitne žlezde.

Najčešće bolesti štitne žlezde često se dovode u vezu sa autoimunim poremećajima, gde imuni sistem tela pogrešno napada sopstvenu štitnu žlezdu. Dve rasprostranjene autoimune bolesti štitne žlezde su Grejvsova bolest i Hašimotov tireoiditis. Grejvsova bolest uzrokuje da štitna žlezda postane preaktivna, što dovodi do hipertireoze, dok Hašimotov tireoiditis rezultira smanjenom aktivnošću štitne žlezde ili hipotireozom. Važno je napomenuti da stres ne izaziva direktno bolest štitne žlezde, ali može da pogorša  simptome i ometa efikasnost lečenja.

(eKlinika.rs)