Kada posle jela morate da uzmete nešto slatko, obratite pažnju na metabolički sindrom, kaže dr Milanov

Metabolički sindrom je stanje koje karakteriše skup kardiometaboličkih faktora koji zajedno povećavaju rizik od razvoja kardiovaskularnog oboljenja ili dijabetes melitusa tip 2. Metabolički sindrom je ozbiljno stanje koje, ako se ne kontroliše i ne leči, može da dovede do infarkta miokarda ili moždanog udara. Lekari navode da zdravo mršavljenje, uz gubitak na telesnoj težini od samo 5 odsto, može da sačuva zdravlje, ali i spreči životno ugrožavajuće komplikacije. Za početak obratite pažnju na to da li vam se posle obroka obavezno jede nešto slatko.

5 komponenti metaboličkog sindroma

Metabolički sindrom je stanje koje u velikoj meri ima odlike epidemije. Stručnjaci potvrđuju da smo u velikoj meri svojim lošim navikama kumovali sve većoj zastupljenosti metaboličkog sindroma, koji je u skoro 90 odsto slučajeva posledica prekomerne telesne težine.

- Komponente metaboličkog sindroma čine pet faktora, a to su gojaznost, izražena obimom struka (kod muškaraca veća od 94 centimetra ili kod žena veća od 80 centimetara). Zatim hipertrigliceridemija (vrednosti triglicerida iznad 1,7 mmol/L),hipertenzija ( krvni pritisak iznad 130/85). U isto vreme su snižene vrednosti "dobrog" HDL holesterola, niže od 1,2 kod žena, odnosno 1,1 kod muškaraca, i povišena glikemija natašte (pre jela) iznad 5,6 ili veća. Skup svih ovih komponenti za dva puta povećava mogućnost za kardiovaskularno oboljenje, a čak za pet puta za razvoj dijabetes melitusa tip 2 - kaže za portal eKlinika internista–endokrinolog dr Vladimir Milanov, Zdravstveni centar Surdulica.

Kako se dijagnostikuje metabolički sindrom?

Ukoliko se navedene vrednosti ne kontrolišu i ne leče, vremenom dolazi do komplikacija koje na kraju mogu da se završe akutnim infarktom miokarda i ishemijskom cerebrovaskularnom bolešću ili šlogom.

- To je ono što predstoji ukoliko sve ne držimo pod kontrolom i ako se ne promene naše životne navike. Stvar je u tome što je upravo metabolički sindrom skup pojedinačnih faktora. Ukoliko od navedenih pet komponenti imamo tri, na primer hipertenziju, povišen obim struka i povišene trigliceride, imamo metabolički sindrom. Znači, ne možemo da izolujemo samo jednu komponentu, jer je metabolički sindrom skup više faktora na koje moramo da obratimo pažnju i da lečimo te komorbiditete. Gojaznost najčešće, u skoro 90 odsto slučajeva, vodi u metabolički sindrom. Tu je i predijabetes, kojeg je danas sve više. U suštini, do metaboličkog sindroma najčešće dovode gojaznost, hronični stres i manjak kardiorespiratornog fitnesa. Nažalost, danas najveći deo stanovništva tako živi, pod stalnim stresom, uz brzu hranu, a za fizičku aktivnost se uglavnom nema vremena - napominje dr Milanov.

Kako može da se još spreči metabolički sindrom, osim na primer pravilnim načinom ishrane, redovnom fizičkom aktivnošću i proverom vrednosti krvnog pritiska?

- Bilo bi dovoljno i preporučljivo da jednom godišnje uradimo osnovne laboratorijske analize. To bi bio dobar korak. U jednoj laboratorijskoj pretrazi možemo da uočimo povišene trigliceride, povišenu jutarnju glikemiju, možda početak nekih promena - kaže dr Milanov.

Hronični stres i metabolički sindrom

Dr Milanov objašnjava da hronični stres uzrokuje povećano lučenje hormona kortizola. Akutni stres dovodi do gubitka apetita, dok hronični stres i stalno lučenje kortizola povećavaju apetit i žudnju za visokokaloričnom i nezdravom hranom.

- Sve ima za posledicu gojaznost, i to abdominalnu gojaznost, centralnog tipa, muški tip gojaznosti, koja se dovodi u vezu sa visceralnom gojaznošću, to jest pojavom masnog tkiva između organa, u mišićima, između creva. To masno tkivo je metabolički aktivno i ponaša se kao endokrini organ, dovodi do oksidativnog stresa koji je okidač za insulinsku rezistenciju. Dolazi do hiperinsulinemije (povišenog nivoa insulina u krvi) sa normoglikemijom (normalnim vrednostima šećera u krvi), a kasnije i do hiperinsulinemije sa hiperglikemijom (povišenim šećerom u krvi), kada ti kompenzatorni mehanizmi popuste i razvije se dijabetes - precizira dr Milanov.

Moramo posle jela da pojedemo i slatko

Kada je u pitanju simptomatologija metaboličkog sindroma, ako ne računamo hipertenziju koja može da ima simptome u obliku glavobolje, zujanja u ušima i slično, u osnovi metaboličkog sindroma je hiperinsulinemija (visok nivo insulina u krvi), kaže doktor.

- Pacijenti sa predijabetesom i metaboličkim sindromom obično posle obroka pojedu nešto slatko. Taj insulin je ostao u višku i on „zahteva“ još nešto slatko. To je simptomatologija koju ljudi obično osećaju. A ono što može da se javi u fizičkom i kliničkom smislu jesu acanthosis nigricans (crna akantoza), koje se ispoljavaju tamnim, baršunastim mrljama na koži, obično na pregibima vrata, pazuha ili prepona. To je nešto što je signifikantno za hiperinsulinemiju, koja je u osnovi metaboličkog sindroma. I ovo što smo rekli, da na kraju obilnog obroka pacijenti imaju potrebu da pojedu nešto slatko - precizira doktor.

Kako se leči metabolički sindrom?

Kako ne bi došlo do razvoja dijabetesa, jedan od prvih koraka u ovakvoj situaciji je mršavljenje i to, kako naglašava doktor, zdravo mršavljenje koje se definiše kao gubitak 5 do 10 odsto telesne težine za jednu do dve godine.

- Sa gubitkom 5 odsto telesne težine možemo da napravimo veliki iskorak i ogromna poboljšanja. Jednostavnim promenama stila života, uvođenjem kardiorespiratornog fitnesa, šetnji, laganih treninga, promenom načina ishrane, uz izbegavanje brze hrane, možemo mnogo da uradimo za zdravlje. Povišene vrednosti triglicerida, aterogene dislipidemije (povišene masnoće u krvi), možemo da lečimo lekovima i statinima, hipertenziju antihipertenzivnom terapijom, ali sve će biti mnogo bolje i uz mali gubitak telesne težine. Postoji dijeta i fizička aktivnost, ali sada imamo i savremene lekove za lečenje gojaznosti i dijabetesa sa kojima postižemo odlične rezultate. Napominjem da ipak ne možemo samo da se oslonimo na lek, jer do pomaka dolazi uz bolju ishranu, kontrolu stresa i fizičku aktivnost. Nekada dođu pacijenti i kažu: „Pijem lekove, ali to mi ne deluje“. Pomozite malo, pomozite tom leku, na primer fizičkom aktivnošću, dijetom, uradite i vi nešto - naglašava dr Milanov.

Gojaznost je suština

Doktor ističe da su metabolički sindrom i predijabetes u potpunosti reverzibilna stanja, to jest stanja koja mogu da se dobro kontrolišu. Ipak, ako se ne povede dovoljno računa o zdravlju, ova stanja vode u dijabetes tipa 2, koji je doživotna bolest.

- Pacijenti koji dobiju lekove za lečenje gojaznosti imaju neverovatno poboljšanje laboratorijskih nalaza i biohemije. Gojaznost je suština, epidemija gojaznosti dovela je do epidemije dijabetesa, predijabetesa i metaboličkog sindroma. Gojaznost, predijabetes, metabolički sindrom, dijabetes i kardiovaskularni događaj, to je otprilike tok koji može da se pomeri unazad uz zdrav gubitak telesne težine. Sa 5 odsto gubitka telesne težine predijabetes možete da vratite u normalno stanje, uz tendenciju da se taj gubitak nastavi kroz vežbanje i zdravu ishranu. U suprotnom, nastupa jo-jo efekat i kilogrami se vraćaju – zaključuje dr Vladimir Milanov.

(eKlinika)