Da li ste stalno umorni ili žedni? Saznajte kada su ovi simptomi razlog za posetu lekaru i laboratoriju

Dijabetes je jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti. Pogađa milione osoba širom sveta, ne boli, niti dovoljno specifičnih simptoma. Moguće je da imamo dijabetes tipa 2 , a da sve tumačimo kao umor ili znak starenja.  Stručnjaci zato često označavaju dijabetes kao tihu epidemiju žitelja savremenog sveta.

Zašto je bitno da reagujemo na vreme?

Dijabetes tipa 2 razvija se postepeno tokom više godina. U ranim fazama simptomi su veoma blagi i mogu biti zanemareni ili pogrešno protumačeni kao umor. Pošto često nema hitnih simptoma niti bolova, bolest može, dok ne stigne do dijagnoze, ozbiljno da ošteti srce, oči, bubrege i nerve.

Preporučujemo

Tiha epidemija dijabetesa tumači se i kao sve veća otpornost organizma na insulin ili nemogućnost tela da proizvede dovoljnu količinu ovog hormona. Pošto organizam u početku pokušava da nadoknadi povećan nivo šećera u krvi, osoba može da se oseća relativno dobro, dok unutrašnji sistemi organizma rade pod velikim opterećenjem.

Savremeni život kao okidač za dijabetes

Porast broja obolelih od dijabetesa dovodi se u usku vezu sa savremenim načinom života, kao što su sedelački način života i upotreba industrijski prerađenih namirnica. Mnogi savremeni poslovi podrazumevaju dugotrajno sedenje. Kada je fizička aktivnost minimalna, mišići koriste manje glukoze, zbog čega dolazi do povećanja nivoa šećera u krvi.

Povrh svega, savremeni način ishrane često je opterećen velikim količinama rafinisanih ugljenih hidrata, dodatih šećera i nezdravih masti. Takva hrana izaziva nagle skokove nivoa glukoze u krvi i dodatno opterećuje pankreas.

Neuredan život i visok nivo stresa podstiču lučenje kortizola i adrenalina. Ovi hormoni mogu da povećaju nivo šećera u krvi i otežaju održavanje zdrave ravnoteže. Neredovan san takođe deluje na hormone koji regulišu apetit i nivo šećera u krvi, čime se dodatno povećava rizik od metaboličkih poremećaja.

Klasični simptomi

Iako je bolest često neprimetna, organizam ipak šalje suptilne signale. Pojačana žeđ i učestalo mokrenje jedan su od klasičnih simptoma. Kada je nivo šećera u krvi visok, bubrezi rade intenzivnije kako bi višak šećera eliminisali iz tela, zbog čega dolazi i do većeg gubitka tečnosti.

Kada ćelije nemaju dovoljno glukoze koja će im obezbediti energiju, možemo da se osećamo iscrpljeno uprkos dovoljnom odmoru. Visok nivo šećera može da izazove promene u sočivima oka, pa može doći do zamagljenog vida.

Povišen šećer u krvi može da deluje i na cirkulaciju i prirodni proces zarastanja rana, pa je moguće da manje posekotine ili modrice sporije prolaze.

Kada organizam ne može da dobije energiju iz glukoze, počinje da sagoreva masti i mišiće, što dovodi do gubitka telesne težine.

Kako se kontroliše dijabetes?

Dobra vest jeste da dijabetes može da se kontroliše zdravim životnim navikama i lekovima. Ako primetimo bilo koji od simptoma, bitno je da odemo kod lekara opšte prakse, koji će nas uputiti na osnovne laboratorijske analize. Važno  je da se bolest na vreme prepozna.

Ishrana mora da bude uravnotežena i da uključuje integralne namirnice, lisnato povrće, nemasne proteine i žitarice bogate vlaknima. Smanjenje unosa zaslađenih napitaka jedna je od najvažnijih promena.

Savet stručnjaka jeste i da budemo fizički aktivni, najmanje 30 minuta umerenim intenzitetom većinu dana u nedelji. Na ovaj način telo će efikasnije koristiti insulin.

Redovne analize krvi su od ključnog značaja. Pošto se tihi simptomi dijabetesa lako previde, laboratorijska testiranja su jedini siguran način da saznamo o čemu se tačno radi.

Male, ali dosledne promene ne drastične mere

Lekari ističu da dijabetes ne dolazi preko noći. To je proces na koji utiču genetika, okruženje i svakodnevne odluke. Stručnjaci naglašavaju da su male, ali dosledne promene efikasnije od privremenih i drastičnih mera.

Ukoliko primetimo neobičan umor ili žeđ, ili ako u porodici ima metaboličkih poremećaja, važno je da potražimo stručni savet. Rano otkrivanje olakšava kontrolu bolesti i značajno smanjuje rizik od dugoročnih komplikacija.

(eKlinika)