Lekovi za mršavljenje su nova era i svojevrsna revolucija u terapiji gojaznosti. Lekari nas upozoravaju da gojaznost u manjoj meri estetski problem, već pre svega kompleksna i hronična bolest, koja je snažan faktor rizika za razvoj dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti. Kako bi se sprečile neke od najtežih posledica gojaznosti – srčani i moždani udar, savremena medicina obezbeđuje pacijentima lekove za mršavljenje.
Regulišu osećaj sitosti, nivo šećera i masnoća u krvi
Ovi lekovi utiču na osećaj sitosti, mogu da smanjuje potrebu za slatkom hranom, da regulišu nivo šećera i masnoća u telu. Iako se svi popularno zovu lekovi za mršavljenje, lekari ističu da je potrebno da pravimo razliku između leka koji se propisuje gojaznom pacijentu sa dijabetesom i onog leka koji se daje osobi koja je samo gojazna.
– Od kad je gojaznost shvaćena kao bolest, počela je da se razvija farmakoterapija ali većina lekova bila je, zbog nuspojava, ubrzo povučena sa tržišta. Posle više od pola veka zaključeno je da su lekovi koji su danas dostupni za terapiju gojaznosti efikasni i bezbedni. Lekovi su namenjeni osobama koje promenama navika u ishrani i fizičkom aktivnošću nisu postigle dovoljno smanjenje telesne mase, od oko 10 odsto za 6 meseci, a koji imaju indeks telesne mase (BMI) iznad 30kg/m2 ili iznad 27kg/m2 i neku od bolesti koja je posledica gojaznosti – kaže za portal eKlinika internista endokrinolog prof. dr primarijus Snežana Polovina, iz Multidisciplinarnog centra za gojaznost, Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu i sa Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu.
Kako deluju lekovi za mršavljenje, da li ima neželjenih reakcija?
Gojaznost je složeni poremećaj usled kojeg dolazi do taloženja velikih količina masnoća u telu. Uglavnom se dijagnostikuje kod osoba koje imaju indeks telesne mase iznad 30. Gojazne osobe pored povišene telesne težine često pate i od hipertenzije, moguć je i razvoj psihičkih teškoća, posebno žene su nekada žrtve ismevanja i vređanja.
– Novi lekovi (Mysimba) deluju na centar za sitost i centar za nagrađivanje u mozgu, čime se smanjuje potreba za hranom ali i žudnja za pojedinom vrstom hrane, kao što su slatkiši. Neki drugi utiču na želudac koji se sporije prazni što produžava osećaj sitosti, na pankreas koji počinje u pravom trenutku da luči insulin i na brzinu prolaska hrane kroz creva. Današnji lekovi koji su preplavili tržište (grupa lekova GLP-1 RA, kojoj pripadaju Saxenda i Wegowy i GLP-1 RA+GIP RA-Mounjaro, Zepbound) pokazali su visoku efikasnost uz nuspojave koje su za većinu pacijenata podnošljive – navodi prof. dr Polovina.
Stručnjaci naglašavaju da svaka supstanca sa farmakološkim delovanjem može da ima neželjene efekte. Posle korišćenja GLP-1 agonista kao najčešće nuspojave uočavaju se mučnina i nešto ređe, povraćanje. Ovi neželjeni efekti se povlače posle perioda adaptacije na lek, objašnjavaju lekari.
Koji je lek predviđen za lečenje gojaznosti?
Lekovi za mršavljenje su za kratko vreme dospeli na tržište. I pored upozorenja stručnjaka nabavljaju se nekada i preko interneta, ni cena na mesečnom nivou od 1.000 američkih dolara za pojedine od lekova nije prepreka. Ovi lekovi se u delu javnog mnjenja shvataju samo kao način da se dođe do željene figure. Lekari upozoravaju na zloupotrebe lekova za mršavljenje.
– Reklamiranje lekova iz grupe kojoj pripada Ozempic od strane „influensera“ napravilo je pometnju na tržištu, jer se značajno povećala potrošnja leka koji se proizvodi u dozi koja je dovoljna za lečenje dijabetesa ali ne i za dugotrajnije lečenje gojaznosti. Na taj način su osobe sa dijabetesom ostale bez leka koji je veoma efikasan u stabilizaciji šećera u krvi i smanjenju rizika od moždanog i srčanog udara kod ove osetljive populacije. S druge strane, doza semaglutida, koji je aktivna supstanca Ozempica, od 2.4 mg, koja je predviđena za lečenje gojaznosti se nalazi u leku Wegovy i ona omogućava značajno smanjenje telesne mase kod osoba koje nemaju dijabetes – ističe prof. dr Snežana Polovina.
Lekovi za dijabetes i gojaznost i lekovi samo za gojaznost
Neki od lekova za mršavljene nisu još registrovani u Srbiji i svaki od ponuđenih medikamenta ima svoju jasnu namenu.
– Ozempic i Victosa su lekovi za lečenje dijabetesa tipa 2, za osobe sa povećanom telesnom masom ili gojaznošću, a Wegowy i Saxenda su lekovi za lečenje gojaznosti. Mounjaro i Zepbound su lekovi za lečenje gojaznosti, sa dvostrukim aktivnim molekulama, koji još nisu registrovani u našoj zemlji – precizira prof. dr Polovina.
Lečenje gojaznosti je dugotrajno
Pravilo da „zdravlje na usta ulazi“, izgleda da ne važi u potpunosti u slučajevima kada se osoba minimalno kreće i konzumira velike porcije industrijski obrađene hrane. Lekovi za mršavljenje mogu da budu od velike koristi gojaznim osobama, ali i dalje se najbolji rezultati postižu u kombinaciji sa starinskom recepturom zasnovanom na odgovarajućem načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti, navode stručnjaci.
Prof. dr Polovina kaže da posle primene lekova u terapiji gojaznosti oko 80 odsto pacijenata smanji telesnu masu za 5 odsto, a više od 15 odsto svaki 10. pacijent.
– Doza lekova se postepeno povećava, da bi se smanjile nuspojave, tako da je do postizanja terapijske doze leka potrebno od 5 do 8 nedelja, kad zapravo počinje njegovo puno dejstvo. Posle 4 meseca se procenjuje da li pacijent reaguje na lek. Ako je smanjio najmanje 5 odsto početne telesne mase, znači da reaguje na lek i nastavlja sa terapijom, ako nije postignut taj efekat, lek se ili zamenjuje drugim ili se dodaje lek iz druge grupe, sa idejom da udruženim mehanizmima izazovu efekat. Nema preporuka za prekidanje terapije, osim u slučaju ozbiljnijih nuspojava, jer nekoliko nedelja po prestanku uzimanja leka, pacijenti vraćaju apetit i gube se ostale dobrobiti leka. S obzirom da je gojaznost, kao i hipertenzija, hronična, doživotna bolest i lečenje je dugotrajno, doživotno – naglašava prof. dr Snežana Polovina.
Postoji li „čarobni štapić“ za lečenje gojaznosti
U drugom delu intervjua sa prof. Polovina čućemo zašto lekovi za mršavljenje nisu rešenje za osobe koje samo žele da smršaju za „posebne prilike“, profesorka će nam objasniti i ko ne bi trebalo da koristi ove lekove, zašto je bitno da se gojazne osobe leče kod stručnjaka koji može da im savetuje najbolju terapiju, čućemo i šta je „čarobni štapić“ kada je u pitanju lečenje gojaznosti.
Prof. Prim. dr Snežana Polovina od 2011. godine vodi ambulantu Multidisciplinarnog centra za gojaznost Kliničkog centra Srbije, načelnik je Odeljenja za prijem i polikliničku delatnost Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma i rukovodilac Poliklinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Viši naučni saradnik je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Vanredni profesor je na Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu, na predmetu Endokrinologija i Klinička endokrinologija na katedri za biohemijske nauke.
Prof. dr Polovina je autor je i koautor 138 stručnih i naučnih radova, urednik i udžbenika za poslediplomsku nastavu „Hirurško lečenje gojaznosti-od barijatrijske do metaboličke hirurgije“, udžbenika „Priprema pacijenata za laboratorijsku dijagnostiku“, „Klinička endokrinologija-odabrana poglavlja“, knjige „Otkriće insulina-uskraćeni Nobel“, monografije „Gojaznost kroz istoriju“ i autor je više poglavlja u udžbenicima Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Zašto naši lekari ne žele da leče gojaznost lekovima?Ako već postoji pomoć zašto je ne uključe kao vid terapije.Ja celoga života imam problem sa kilažom,sada sam u nekim god.kada sam zaradila visok pritisak,masnoću i svašta nešto.Išla od lekara do lekara,menjala režim ishrane,razne dijete i sve je kratkog veka,kilogramu se vrate brzo i u većem broju.Začarani krug.