„Gojaznost je faktor rizika za karcinom”: dr Boško Stepanović na panelu eKlinike detaljno objasnio koje terapijske opcije postoje
Pacijent ne bi tabalo da bude nesrećan, nezadovoljan, jer nam to samo destabilizuje i otežava lečenje, kaže endokrinolog dr Boško Stepanović
Panel eKlinika portala „Moje srce, moja priča“ rasvetlio je detalje o kardiovaskularnom zdravlju, preventivi i rehabilitaciji, vezi sa gojaznošću. Svoja iskustva sa preživljenim srčanim udarom sa nama su podelile i naše gošće Jelena i Zorana. Više o vezi kardiovaskularnih bolesti i gojaznosti čuli smo od endokrinologa dr Boška Stepanovića iz Centra za gojaznost „Struktura”.
Bolest koja ugrožava zdravlje vitalnih organa
Preporučujemo
Noćno znojenje ili hiperhidroza sna najčešće se javlja zbog ovih 14 uzročnika
Redovan seks nakon infarkta smanjuje rizik od novog srčanog udara
Lekari naglašavaju da gojaznost nije isključivo estetski problem, već bolest koja može da ugrozi zdravlje vitalnih organa. Gojaznost je metabolički poremećaj i bolest koja u bitnoj meri ruši kvalitet života, jer često u paketu sa viškom kilograma pacijent dobija i psihičke tegobe i pridružene bolesti. Gojaznost je posledica dugotrajne neravnoteže između unosa kalorija i potrošnje energije. Kada indeks telesne mase (BMI) pređe vrednosti 30 kg/m² stručnjaci govore o gojaznosti.
Dr Boško Stepanović precizira da je gojaznost hronična, progresivna, ali i relapsirajuća bolest i faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, pa čak i nekih karcinoma. Dobra vest jeste da gojaznost danas može da se leči zdravim životnim navikama, odgovarajućom ishranom, ali i lekovima koji su i nova era u terapiji gojaznosti. Srbija ima inovativne terapije za lečenje gojaznosti među kojima je i lek Vigovi (semaglutid) koji kako tvrde stručnjaci dokazano snižava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
- Gojaznost je bolest koja može vremenom da napreduje i da se ponovo javi, da dođe do relapsa i ponovnog vraćanja kilograma. Svetska zdravstvena organizacija definiše gojaznost kao prekomerno nakupljanje telesne masti koja nosi sa sobom zdravstvene rizike. Jedan od glavnih rizika su kardiovaskularne komplikacije, a li tu je i šećerna bolest i u poslednje vreme, što se poprilično istražuje i dovodi u vezu sa gojaznošću, pojava maligniteta. Nekoliko desetina maligniteta danas se sa sigurnošću može povezati sa gojaznošću - rekao je dr Boško Stepanović na panelu eKlinika portala, u partnerstvu sa farmaceutskom kompanijom Novo Nordisk.
Mehanički i metabolički mehanizmi gojaznosti
Doktor objašnjava da gojaznost dovodi do kardiovaskularnog rizika kroz mehaničke i metaboličke mehanizme. Mehanički su povećano opterećenje srca, zadržavanje natrijuma i vode, hipertenzija, srčana slabost, metabolički mehanizmi su masno tkivo koje luči hormone i citokine koji izazivaju inflamaciju i oštećenje krvnih sudova, insulinsku rezistenciju, povišen šećer, dislipidemiju.
Mehanički razlozi
- Mehanički razlozi nastaju usled povećanog zahteva, odnosno opterećenja srca kao mišićne pumpe. Na nivou bubrega dolazi do povećanog zadržavanja natrijuma, a natrijum povlači za sobom i vodu, pa imamo hipervolumno stanje, povećanu rezistenciju, odnosno vaskularni otpor na periferiji, što daje dodatni zahtev srcu da se napregne, odnosno da pokuša da savlada taj otpor. Naravno srce je mišićni organ, a kada pojačano radi dolazi do remodelovanja, posebno leve komore srca, posledično u ovom slučaju može doći i do razvoja srčane insuficijencije, sve to prati i porast krvnog pritiska - napominje dr Stepanović.
Metabolički razlozi
Kada su u pitanju metabolički razlozi dr Stepanović objašnjava da masno tkivo nije metabolički inertno, jer luči dosta hormona i proinflamatornih citokina.
- Ti proinflamatorni citokini dovode do tihog zapaljenskog sindroma, koji kada dugo traje na nivou krvnih sudova dovodi do oštećenja endotela, unutrašnjeg sloja koji oblaže krvne sudove. Hormoni iz masnog tkiva, takođe ometaju na primer dejstva samog insulina, hormona zaduženog za regulaciju šećera, odnosno glikemije. Vremenom dolazi do insulinske rezistencije, koja kada dugo traje može da bude uvod u predijabetes i samu šećernu bolest. Povećana glukoza u krvi, ako se održava u nekom dužem periodu, takođe dovodi do oštećenja krvnih sudova i stvara podlogu za aterosklerozu. Isto tako, dolazi do poremećaja metabolizma masti, povećanja holesterola, odnosno "lošeg" holesterola (LDL), a snižavanja "dobrog" holesterola (HDL) i do porasta triglicerida - precizira doktor.
Pacijenti imaju na raspolaganju više načina lečenja
Dr Stepanović ističe da gojaznost ne treba posmatrati kao isključivo estetski problem. To je bolest, koja je i ranije lečena, ali dobro je što sada pacijenti imaju na raspolaganju više terapijskih opcija.
- Danas možemo sa mnogo samopouzdanja da se uhvatimo u koštac sa ovim problemom. Postoje i pacijenti koji počinju terapiju vođeni estetskim momentom, hoće da malo smršaju. Druga grupa su osobe koje su svesne mogućnosti razvoja komorbiditeta, kao što su bolesti srca, dijabetesa, hipertenzija, ili imaju već u dobroj meri razvijene i prateće bolesti – objašnjava doktor.
Kako počinje pregled?
- Sam pregled počinje jednim dugim, iscrpnim razgovorom. Pokušavamo da saznamo šta je to što je uzrok gojaznosti, da li su to neki određeni momenti u životu, okolnosti, bolesti, navike u ishrani. Bitno je da znamo da li pacijenti imaju redovne obroke, kakvu ishranu koriste. To su sve neki podaci koji su nam potrebni da bi napravili jednu širu sliku i kako bi personalizovali terapiju - navodi dr Stepanović.
Lečenje je individualno i multidisciplinarno
Dr Stepanović ističe da je lečenje gojaznosti multidisciplinarno, jer uključuje lekare različitih specijalnosti, dijetetičare, psihologe.
- Pacijent ne bi tabalo da bude nesrećan, nezadovoljan, jer nam to samo destabilizuje i otežava lečenje. Cilj je da pacijent može da se pridržava svih pravila lečenja. Znači poenta je u principu da izgradimo nove životne navike i modele ponašanja, da zaboravimo na stare i loše navike - ističe dr Stepanović.
Mit ili istina
Može li višak kilograma da ne predstavlja realnu opasnost za zdravlje, ako osim gojaznosti osoba nema nikakve druge bolesti?
- To je u potpunosti mit. Kada ste gojazni jako je narušen kvalitet života, iako u određenom trenutku ne postoje neke pridružene bolesti. Jasno je kao što smo naveli da gojaznost sama po sebi predstavlja veoma bitan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Činjenica da u jednom trenutku nemamo razvijene dodatne bolesti, ne znači da do njih neće i biti ako se ne lečimo. Postoji moderna terapija koja je apsolutno bezbedna i dostupna, a gojaznost bi trebalo aktivno lečiti upravo kako bi se izbegle teške posledice - kaže dr Stepanović.
Nekontrolisana gojaznost vremenom može da dovede do razvoja dijabetesa, bolesti srca i na kraju ako se ne leči i teških posledica kao što su srčani i moždani udar, naglašavaju lekari.
Povezane vesti
Imamo lek koji leči dve hronične bolesti - dijabetes i gojaznost, a kako - priča prof. dr Katarina Lalić
Doktorka razbija mitove: Gojaznost je bolest, a savremena terapija prilika
Velika konferencija eKlinike: Inovativne terapije u onkologiji i novine u lečenju dijabetesa
Koje žene su u većem riziku da u menopauzi obole od hipertenzije
eKlinika zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pers
Daleko od toga da je gojaznost poželjna, ali u našoj firmi je u poslednjih 5 gofina troje mršavih ljudi obolelo od raka, dvoje normalno uhranjenih i nijedan gojazan.
Podelite komentar