Insulinska rezistencija se leči ali ne preko noći, terapija lekovima i ishranom može da traje i nekoliko godina, kaže biohemičar Dušan Aragonski

Redovnost obroka i uobručenost pomažu telu da se pripremi za unos hrane i varenje. Ovo dodatno poboljšava insulinski odgovor organizma i doprinosi održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi, kaže biohemičar Dušan Aragonski

Pojačan apetit i neprijatan osećaj gladi neposredno posle obroka svakodnevica su osoba koje pate od insulinske rezistencije. Veruje se da je ovaj poremećaj sve učestaliji u savremenom svetu, pojedini stručnjaci ga čak tumače kao "bolest izobilja", a svi se slažu da je insulinska rezistencija u bitnoj meri posledica pogrešnih životnih navika. Nekontrolisana insulinska rezistencija često je uvod u dijabetes tipa 2, koji u nekim slučajevima može da dovede do teških bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, očiju, nerava. Dobra vest jeste da je insulinska rezistencija reverzibilan poremećaj, što znači da se uz malo truda mogu izbeći veliki zdravstveni problemi. Stručnjaci naglašavaju da je ovaj proces moguć, ali da ne očekujemo čuda "preko noći", jer lečenje može da potraje i godinama.

Insulin je "ključ" koji otvara ćelijska vrata za šećere

Preporučujemo

Insulinska rezistencija predstavlja stanje u kojem ćelije organizma slabije reaguju na prisustvo insulina. Insulin je hormon čija je osnovna funkcija da omogući glukozi (šećeru) da iz krvi pređe u ćelije, gde se koristi kao izvor energije, napominju stručnjaci.

- U zdravom organizmu, nakon unosa šećera, dolazi do lučenja insulina, a on, poput ključa, otvara ćelijska ‚‚vrata‚‚ za šećere. Pri insulinskoj rezistenciji, ova vrata prestaju da se otvaraju u prisustvu insulina, pa šećer ostaje u krvotoku, što organizam pokušava da reši dodatnim lučenjem insulina. Ovo stanje vodi ka dve glavne posledice: povišeni šećer u krvi, koji zbog svoje visoke reaktivnosti može da ošteti proteine, masti i ćelije krvotoka, i hronično povišen insulin, koji utiče na brojne procese u telu, uključujući regulaciju apetita, raspodelu masnog tkiva i upalne odgovore - kaže za portal eKlinika Dušan Aragonski diplomirani biohemičar i stručnjak za ishranu.

Pojačan apetit, nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka

Pojačan apetit, brzo vraćanje gladi nakon obroka, padovi energije, umor i poteškoće sa regulacijom telesne težine, najčešće su tegobe insulinske rezistencije, zbog kojih često dolazi do promena u telesnoj kompoziciji

- Najčešće u vidu nakupljanja masnog tkiva u predelu stomaka, što pacijente često i navodi da potraže pomoć. Rekao bih da je insulinska rezistencija, generalno gledano, povezana sa opštim kvalitetom života i brigom o sebi. Postoje brojni faktori koji povećavaju verovatnoću za razvoj insulinske rezistencije, od kojih su neki: genetska predispozicija, stres, redovnost obroka, izbor namirnica, redovnost treninga i kretanja, kvalitet sna, balans vitamina i minerala - objašnjava Aragonski.

U kojoj su vezi minerali i vitamini sa insulinskom rezistencijom?

Na pitanje da li postoji veza između unosa minerala i vitamina i insulinske rezistencije, sagovornik portala eKlinika kaže da nije zapazio specifične nedostatke vitamina i minerala kod osoba sa insulinskom rezistencijom.

- Najčešće laboratorijski izmerene insuficijencije su vitamin D i magnezijum, što se poklapa sa najčešćim nedostacima u opštoj populaciji stanovnika Srbije. Dodatno, kao deo standardnog tretmana preporučuje se suplementacija hroma, ali je komplikovano laboratorijski ga izmeriti zbog malih koncentracija u telu- kaže Aragonski.

Bitno je da izbegnemo ulazak u začarani krug

Dušan Aragonski objašnjava da je insulinska rezistencija zdravstveni problem koji može da bude uvod u doživotnu bolest dijabetes tipa 2.

- Kada ćelije prestanu da reaguju na insulin, telo luči još insulina kako bi podstaklo ćelije da usvoje šećere iz krvotoka. Ovo može dovesti do problematičnog začaranog kruga, jer veće količine insulina dodatno smanjuju osetljivost ćelija na insulin, pa je potrebno još više insulina za postizanje istih efekata. Krajnji stadijum ovog ciklusa je razvoj dijabetesa tipa 2, zbog čega se insulinska rezistencija često naziva i predijabetičnim stanjem - upozorava Aragonski.

Mogu li i mršave osobe da imaju insulinsku rezistenciju?

- Prema mom iskustvu, insulinska rezistencija je češća kod gojaznih osoba, ali to nije pravilo. Radio sam sa više osoba koje su imale problema sa insulinskom osetljivošću, a da su prema BMI-u bile normalne ili čak pothranjene - ističe Aragonski.

Sagovornik portala eKlinika dodaje i da insulinska rezistencija nije povezana samo sa jednom problematičnom navikom. Na pitanje koje navike dovode do insulinske rezistencije kaže da je iz tog razloga nezahvalno govoriti o navikama u ishrani tako velike i raznovrsne grupe ljudi.

- Međutim, insulinska rezistencija je snažno povezana sa lošim navikama u ishrani, pa kada govorimo o njenoj prevenciji, zapravo govorimo o opštim preporukama za kvalitetniju ishranu. Loš izbor namirnica, posebno preveliki unos onih sa visokim sadržajem dodatih prostih šećera, poput slatkiša i sokova, kao i nedovoljan unos nutritivno bogatih namirnica, poput celih žitarica i povrća, značajno povećava rizik od razvoja insulinske rezistencije - napominje Aragonski.

Šta se dešava ako preskačemo obroke?

- Redovnost obroka i uobručenost pomažu telu da se pripremi za unos hrane i varenje. Ovo dodatno poboljšava insulinski odgovor organizma i doprinosi održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Suprotno tome, preskakanje obroka, nagli periodi gladovanja i neuređen raspored ishrane vode ka naglim promenama nivoa šećera i insulina, što dugoročno može doprineti razvoju insulinske rezistencije - upozorava Aragonski.

Kako način ishrane deluje na simptome insulinske rezistencije?

- Redovnim i ustaljenim obrocima, izborom kvalitetnih namirnica i izbegavanjem onih bogatih prostim šećerima, posledice insulinske rezistencije mogu se značajno ublažiti. Ukoliko ne dolazi do naglih skokova u koncentraciji šećera u krvi, neće biti ni naglih oscilacija u oslobađanju insulina. S obzirom na to da je insulinska rezistencija reverzibilan poremećaj, pravilna ishrana ne samo da pomaže u kontroli simptoma i posledica, već može doprineti i oporavku organizma, odnosno povećanju insulinske osetljivosti. Vredi napomenuti da je ovaj proces moguć, ali nije brz. Poboljšanje insulinske osetljivosti uz dobru ishranu, navike i lekove može potrajati od nekoliko meseci do čak nekoliko godina, u zavisnosti od individualnih faktora - zaključuje Dušan Aragonski.

U drugom delu intervjua sa Dušanom Aragonskim biće više reči o konkretnim načinima lečenja, obrocima koji se savetuju, postu ili periodičnom gladovanju, ulozi složenih ugljenih hidrata, masti, proteina u regulisanju insulinske rezistencije.

Dušan Aragonski je diplomirao biohemiju na Univerzitetu u Novom Sadu, završio je studije  master ishrane i suplementacije na medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Kaže da je zagovornik "mekih restrikcija" jer one vode ka ostvarenju ciljeva, bez pritiska  i menjaju život iz korena. O zdravim načinima života i ishrani piše i blog.