Da li je Mornar Popaj bio samo vrhunski marketinški trik: Stručnjak za ishranu o misteriji gvožđa u spanaću

„Bolje da je žvakao konzervu nego spanać“ - duhovita je, ali utemeljena opaska koja razotkriva jednu od najpoznatijih nutricionističkih zabluda XX veka, kaže na početku razgovora za eKlinika portal prof. dr Svetlana Stanišić o uvek intrigantnoj temi anemije, gvožđa i spanaća, kojom često počinju priče o tome šta jesti ako imamo problem malokrvnosti.

Da li je Mornar Popaj bio samo dobar marketinški trik: Spanać i promašena decimala kao osnov velike zabune

Raskrinkavanju ovog mita naša sagovornica dodaje još jednu zanimljivu činjenicu, koja nam svakako ne padne na pamet odmah:

Preporučujemo

- Lik mornara Popaja, koji je tokom tridesetih godina XX veka, u doba Velike depresije, stekao nadljudsku snagu zahvaljujući spanaću, imao je i merljiv ekonomski efekat. Naime, potrošnja spanaća u Sjedinjenim Američkim Državama porasla je za oko trećinu, a u gradu Kristal Siti u Teksasu, značajnom centru proizvodnje ove biljke, podignuta mu je čak i statua. Ipak, naučna osnova ovog mita bila je znatno slabija nego što se verovalo. Dugo se smatralo da je predstava o spanaću kao izuzetno bogatom izvoru gvožđa nastala usled banalne greške nemačkog hemičara Eriha fon Volfa iz XIX veka, koji je navodno pogrešno postavio decimalni zarez i spanaću pripisao desetostruko veći sadržaj gvožđa nego što je stvarni. Ova priča o „promašenoj decimali“ decenijama je služila kao poučna anegdota o važnosti preciznosti u naučnom radu.

Razjašnjenje i za mnoge razočarenje: U čemu je tajna? 

Međutim, nastavlja redovna profesorka na predmetima Ishrana i Osnove fizičke hemije, kasnija detaljna analiza istorijskih izvora pokazala je da takve greške zapravo nije bilo.

Kako kaže, stvarna zabuna poticala je iz metodološkog nesporazuma. Naime, rani analitičari su određivali sadržaj gvožđa u sušenom spanaću, u kome je voda uklonjena, pa su hranljive materije znatno koncentrisanije. Te vrednosti su potom nekritički prenete na svež spanać, koji sadrži oko 90 odsto vode, čime je nastala zabluda o izuzetno visokom sadržaju gvožđa, razjašnjava prof. dr Stanišić i dodaje nešto što će možda mnoge razočarati:

Zašto digestivni trakt teško apsorbuje gvožđe?

- Biohemijska realnost dodatno relativizuje nutritivnu vrednost spanaća kao izvora gvožđa. Spanać sadrži visoku koncentraciju oksalne kiseline. Oksalati formiraju sa gvožđem slabo rastvorljive komplekse koje digestivni trakt teško apsorbuje, pa veliki deo ukupno prisutnog gvožđa ostaje biološki nedostupan. Zbog toga spanać predstavlja slab izvor ovog minerala. Procene ukazuju da je bioraspoloživost gvožđa iz spanaća veoma niska, reda veličine svega jedan do dva procenta. Paradoksalno, u strogo teorijskom smislu, gvožđe koje bi se oslobodilo iz limene konzerve usled korozije u kiseloj sredini moglo bi biti dostupnije organizmu nego gvožđe čvrsto vezano u spanaću.

Evo zbog čega je nivo gvožđa toliko važan za naš organizam

Gvožđe je esencijalni mineral od vitalnog značaja za organizam. U telu odrasle osobe prisutno je u količini od približno 3 do 4 grama, od čega je najveći deo funkcionalno vezan u hemoglobinu, složenom proteinu eritrocita koji omogućava reverzibilno vezivanje i transport kiseonika iz pluća do perifernih tkiva.

- Kada je gvožđe nedostupno ili iscrpljeno, opada sinteza hemoglobina i smanjuje se transportni kapacitet krvi za kiseonik, što se klinički ispoljava kao anemija. Iako se u javnom diskursu često pojavljuju prenaglašene procene, savremeni podaci potvrđuju da anemija ostaje značajan globalni problem. Navodi se da je 2019. godine anemija pogađala oko 30 odsto žena uzrasta 15-49 godina, pri čemu su stope naročito visoke među trudnicama i malom decom. Istovremeno, nedostatak gvožđa kao nutritivni deficit učestaliji je od same klinički manifestne anemije, posebno u rizičnim grupama i u sredinama sa nepovoljnim socioekonomskim uslovima, zbog čega se deficit gvožđa smatra najčešćim nutritivnim deficitom na svetu - navodi naša sagovornica.

Kod koga je češći nedostatak gvožđa i koji su uobičajeni simptomi

Profesorka Stanišić kaže da je učestalost nedostatka gvožđa veća kod mladih žena i dece, ali i kod osoba koje izbegavaju crveno meso, kao i kod onih čije prehrambene navike sistematski umanjuju biodostupnost gvožđa iz obroka.

- To se naročito odnosi na redovan unos napitaka bogatih polifenolima uz obroke, poput kafe i čaja, ali i na nedovoljan unos vitamina C, koji može imati povoljan efekat na resorpciju non-hem gvožđa. Klinička slika najčešće obuhvata slabost, vrtoglavicu, ubrzan rad srca, bledilo kože, malaksalost i smanjenu sposobnost za fizički i mentalni rad, uz povećanu podložnost infekcijama. Kod dugotrajnog deficita mogu se razviti promene na noktima i kosi, promene sluzokože usne duplje i jezika, zapaljenske promene želudačne sluzokože, kao i funkcionalni poremećaji kardiopulmonalnog sistema - detaljno opisuje prof. dr Stanišić.

Ako imate neobjašnjivu želju da žvaćete led, proverite nivo gvožđa

Sagovornica eKlinika portala naglašava da se kod težeg nedostatka gvožđa ponekad javljaju simptomi koji na prvi pogled deluju neobično, ali su klinički prepoznatljivi.

- Jedan od njih je pagofagija, kompulzivna želja za žvakanjem leda, a ređe i potreba za unošenjem supstanci bez nutritivne vrednosti, kao što su glina, kreda ili sirovi pirinač. Iako mehanizam nije u potpunosti razjašnjen, eksperimentalna zapažanja podržavaju hipotezu da žvakanje leda kod anemičnih osoba može privremeno povećati budnost i brzinu kognitivne obrade, verovatno preko hemodinamskih refleksa koji utiču na perfuziju mozga. U praktičnom smislu, ovakvi simptomi mogu biti signal koji opravdava laboratorijsku proveru statusa gvožđa - rekla je prof. dr Svetlana Stanišić.

O najboljim i najefikasnijim načinima lečenja anemije, odnosno poboljšanju nivoa gvožđa iz ishrane čitajte uskoro na našem portalu. 

(eKlinika.rs)