Malokrvnost, odnosno anemija, čest je zdravstveni problem različitih grupa pacijenata. U slučaju zapaljenskih bolesti creva smatra se jednom od najčešćih vancrevnih (ekstraintestinalnih) manifestacija i ima karakteristike anemije do koje dolazi zbog nedostatka gvožđa.
Koji laboratorijski parametri ukazuju da postoji anemija i kada treba raditi analize
Stručnjaci je još zovu sideropenijskom anemijom. Kako se postavlja dijagnoza u slučaju zapaljenskih bolesti creva, pitamo doc. dr Srđana Markovića, specijalistu gastroenterohepatologije, koji se u svakodnevnoj kliničkoj praksi i u naučnom radu često susreće sa anemijom kao posledicom problema sa crevima?
– Ono što treba odraditi jesu laboratorijski nalazi. Odnose se pre svega na kompletnu krvnu sliku, vrednost feritina u serumu i C-reaktivnog proteina (CRP). Ove analize treba raditi jednom u 6 do 12 meseci kod pacijenata koji su u remisiji ili imaju blažu formu neke inflamatorne bolesti creva. Ukoliko je vrednost feritina ispod 30 mikrograma po litru, znamo da u organizmu postoji deficit gvožđa. U slučaju da postoji i inflamacija, odnosno zapaljenje, vrednost feritina do 100 mg/L i dalje ukazuje na njegov nedostatak – kaže stručnjak u razgovoru za eKlinika portal.
Koje preparate gvožđa dati kada je u pitanju blaža anemija (bolest u remisiji ili slabije aktivnosti)
Prema rečima doc. dr Markovića, kod pacijenata sa blažim stepenom anemije bez kliničkih znakova aktivne bolesti, bolesti u remisiji, ili sa vrlo blagom aktivnošću, peroralni preparat gvožđa treba da bude razmotren kao prva terapijska opcija. U zavisnosti od situacije a u kontekstu krvne slike, u slučaju vrednosti hemoglobina iznad 10 g po decilitru, uz feritin ispod 100 mg/L, pacijentima takođe može da se da peroralni preparat gvožđa, navodi naš sagovornik.
Dodaje i da na tržištu postoji veliki broj oralnih preparata sa gvožđem. Najveći deo čine soli gvožđa, derivati sulfata, derivati fumarata, različitih kompleksa… Tu su, kako kaže doc. dr Marković, i savremene formulacije preparata gvožđa tipa lipozomalnog, hemskog ili sukrozomalnog gvožđa.
Optimalna terapija i neželjeni efekti
– U adekvatnom izboru preparata koji će kod pacijenta sa zapaljenskim bolestima cereva dati najbolji rezultat, moramo poći od činjenice da soli gvožđa sadrže visoku koncentraciju gvožđa. Veliki deo ovih molekula dospeva u niže delove digestivnog sistema u neapsorbovanom obliku. Upravo to je razlog digestivnih tegoba i čestih nuspojava u korišćenju soli gvožđa kod ovih pacijenata u vidu mučnine, grčeva, dijareje, opstipacije, metalnog ukusa u ustima. Poznata je i činjenica da upravo ove formulacije gvožđa pojačavaju oksidativni stres na sluznici pacijenata sa inflamatornim bolestima creva. To apsolutno nije poželjno u ovim situacijama i može dovesti do progresije bolesti – upozorava gasteoenterohepatolog
Šta je najvažnije?
Zato, kaže naš sagovornik, kod ovih pacijenata prednost imaju upravo inovativnije formulacije peroralnih preparata. Na prvom mestu je lipozomalno gvožđe, potom hemsko i sukrozomalnih preparata gvožđa. Za preparat gvožđa tolerancija je od suštinskog značaja, odsustvo nuspojava, kao i adekvatna bioraspoloživost uz dobru efikasnost. Suština je da sa što manje unesenog gvožđa u preparatu postignemo najbolji mogući efekat, naglašava stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom i izvanrednim rezultatima u lečenju zapaljenskih bolesti creva.
Prednosti lipozomalnog gvožđa: Šta davati pacijentima sa sideropenijskom anemijom
Bioraspoloživost se pojačava gastrorezistencijom preparata, a inovativnom tehnologijom omogućeno je da bioraspoloživost lipozomalnog gvožđa bude još veća, objašnjava doc. dr Marković i potvrđuje da se manjom koncentracijom gvožđa postiže bolji efekat. Naravno, kako kaže, najbitnije kod pacijenata je da se ostvari adekvatna kompliansa i da se preparat redovno uzima u propisanoj dozi.
– Peroralne preparate gvožđa treba davati dovoljno dugo, i do dva meseca, kako bi se na adekvatan način nadoknadio njihov deficit. Efikasnost ćemo meriti vrednostima hemoglobina i feritina. Sa druge strane, parentalne formulacije gvožđa treba čuvati za one pacijente sa sideropenijskom anemijom i vrednošću hemoglobina ispod 100 g/l. Treba ih davati isključivo intrahospitalno, a potom nastaviti peroralnim preparatom još dva meseca.
Nedostatak drugih hranljivih materija (vitamin D, B12, folna kiselina)
Takođe, kod ovih pacijenata je potrebno obratiti pažnju na deficit vitamina D i B12, ali i folne kiseline.
– Znamo da se vitamin B12 absorbuje u terminalnom ileumu, pa je njegova nadoknada veoma značajna kod pacijenata sa Kronovom bolešću. Kod njih ovaj segment nedostaje zbog ileocekalne resekcije, najčešćeg tipa operacije u Kronovoj bolesti. Tu nema mesta apsorpciji ovog vitamina i suština je da je neophodno izvršiti njegovu doživotnu nadoknadu. Kod tanko-crevnih resekcija potrebno je nadoknaditi folnu kiselinu. Ove vitamine moramo nadoknaditi i u slučaju kada pacijent uzima metotreksat (dan nakon njegove primene) i uz sulfasalazin stalno, s obzirom na to da primena ovih lekova izaziva nedostatak folne kiseline. Treba napomenuti da trudnice i dojilje sa inflamatornim bolestima creva spadaju u osetljiviju populaciju pacijenata. Anemija je kod njih česta. One imaju potrebu za nadoknadom gvožđa, kao i folne kiseline – podseća stručnjak.
Važnost lečenja anemije i adekvatnog nutritivnog statusa
Sagovornik eKlinika portala podseća da je adekvatan nutritivni status veoma važan i da značajno utiče na poboljšanje kvaliteta života pacijenata sa inflamatornim bolestima creva. Dodaje i da enteralna nutricija pozitivno utiče na tok inflamatornih bolesti creva. Ali, da je treba primenjivati u strogo indikovanim slučajevima.
Doc. dr Srđan Marković potencira da treba tragati za anemijom kod svih pacijenata sa inflamatornim bolestima creva i na adekvatan način je lečiti. Anemija kod bolesnika sa inflamatornim bolestima creva je samo jedna od važnih tema širokog fokusa interesovanja, istraživanja i delovanja stručnjaka okupljenih u IBD akademiji, pre svega gastroenterologa.
