Umor, nervoza, nagli skokovi i padovi krvnog pritiska rešavaju se i dijetoterapijom, kaže Aleksandra Lišanin

Umor, nervoza, nagli skokovi i padovi šećera i krvnog pritiska, neumorno brojanje kalorija i pored svega porast telesne težine, svakodnevnica su nekih osoba. U želji da se brzo i lako dođe do rezultata sve se rešava suplementima, lekovima i univerzalnim preporukama, dok se zanemaruje konkretna fiziologija. Stručnjaci naglašavaju da svi imamo različit metabolizmom, crevni mikrobiomom, hormonski status. Ono što je za jednog čoveka dobra terapija, za drugog je opterećenje. Mogući izlaz iz ovakve pozicije je adekvanta dijetoterapija, koja ima izuzetan značaj u lečenju metaboličkih i autoimunih poremećaja, navode stručnjaci.

Šta je funkcionalna medicina?

Funkcionalna medicina je pristup koji se ne bavi samo dijagnozom i terapijom simptoma, već pre svega traži uzrok poremećaja u funkcionisanju organizma. Umesto pitanja „koji lek da damo“, postavlja se suštinsko pitanje: „zašto je do problema uopšte došlo“, kaže za portal eKlinika, dijetetičar Aleksandra Lišanin.

- Organizam se posmatra kao celina: metabolizam, hormoni, digestivni sistem, imunitet i nervni sistem stalno međusobno komuniciraju. Kada je jedan deo tog sistema poremećen, posledice se neminovno odražavaju na ceo organizam. Zato cilj terapije nije samo ublažavanje simptoma ili korekcija laboratorijskih parametara, već vraćanje fiziološke ravnoteže. Termin „funkcionalna ishrana“ zapravo sam sama formulisala u svom radu. Po obrazovanju sam dijetetičar-nutricionista i praktičar funkcionalne medicine, pa mi je bilo logično da ishranu posmatram kao terapijski alat funkcionalne medicine. Iz tog koncepta prirodno je nastala i kovanica "funkcionalna ishrana", a svoj profesionalni rad i brend sam tako i nazvala, Funkcionalna ishrana -  objašnjava Aleksandra Lišanin.

Hrana nije samo izvor kalorija, već biološki signal

Lišanin pojašnjava da naziv "funkcionalna ishrana" nije nastao iz marketinških razloga, već kao potreba da se precizno opiše suština pristupa.

- Hrana se ne posmatra samo kao izvor kalorija, već kao biološki signal koji direktno utiče na regulaciju šećera i insulina, nivo inflamacije, crevni mikrobiom, hormonsku ravnotežu i energetsku produkciju u ćelijama. Drugim rečima, hrana može da popravi ili da dodatno naruši fiziologiju. Kasnije su se pojavili različiti brendovi i trendovi koji isti termin koriste u drugačijem, često promotivnom kontekstu. U mom radu on ima isključivo kliničko značenje i označava ishranu koja ima jasnu funkciju: da terapijski deluje na uzrok metaboličkih i hroničnih poremećaja. Za ovaj pristup sam se opredelila zato što sam u praksi videla da se najveći broj savremenih tegoba poput insulinske rezistencije, hipertenzije, autoimunih i digestivnih poremećaja ne rešava lekovima, već promenom metaboličkog okruženja. A to se najefikasnije i najtrajnije menja upravo dijetoterapijom - naglašava Lišanin.

U čemu je razlika između funkcionalne i "klasično zdrave" ishrane?

- Klasične preporuke o ishrani najčešće govore o "balansu", savetuje se manje masnoća, više žitarica i povrća, više manjih obroka tokom dana. To su opšta pravila namenjena širokoj populaciji. Međutim, problem je u tome što takve preporuke polaze od pretpostavke da je populacija metabolički zdrava, što danas jednostavno nije slučaj. Savremeni podaci pokazuju da više od polovine odraslih, kao i značajan procenat dece, ima neki oblik metaboličkog poremećaja: insulinsku rezistenciju, prekomernu telesnu masu, masnu jetru, dislipidemiju ili povišen krvni pritisak. U takvim okolnostima, ishrana zasnovana na velikom udelu žitarica i čestim obrocima često dodatno pogoršava regulaciju šećera i insulina, umesto da je popravlja. Zato funkcionalna ishrana ne polazi od univerzalnih smernica, već od fiziologije konkretne osobe - pojašnjava Lišanin.

Jedan model ishrane neće odgovarati svima

Sagovornica portala eKlinika dodaje da ne postoji model ishrane koji odgovara svima. Napominje da se ljudi razlikuju na osnovu metabolizma, hormonskog statusa, nivoa fizičke aktivnosti, stanja crevnog mikrobioma i postojećih zdravstvenih tegoba.

-  Ono što je za jednu osobu terapija, za drugu može biti opterećenje. Na primer, osoba sa insulinskom rezistencijom često neće dobro reagovati na ishranu bogatu skrobom i žitaricama. Kod autoimunih bolesti neophodno je smanjiti inflamatorne i potencijalno iritirajuće namirnice. Kod digestivnih smetnji mora se pažljivo prilagoditi unos vlakana i fermentabilnih ugljenih hidrata. U praksi vrlo često srećemo jednu osobu koja ima više ovih problema istovremeno, uz dodatne dijagnoze, pa univerzalne preporuke u takvim situacijama jednostavno nemaju smisla. Zbog toga u adekvatnoj dijetoterapiji ne govorimo o "dobrim" i "lošim" namirnicama uopšteno, već o tome šta je u datom trenutku korisno za konkretnu osobu - kaže Aleksandra Lišanin.

Suština nije brojanje kalorija

Lišanin u praksi prednost daje kvalitetnim proteinima poput ribe, jaja i mesa, povrću, naročito lisnatom i korenastom, prirodnim mastima kao što su maslinovo ulje, orašasti plodovi i semenke, kao i minimalno prerađenoj, jednostavnoj hrani. Istovremeno se ograničavaju industrijski prerađeni proizvodi, rafinisani šećeri i brašna, kao i kombinacije koje dugoročno destabilizuju metabolizam.

-  Suština nije u brojanju kalorija, već u postizanju metaboličke stabilnosti, stabilnog šećera u krvi, nižeg nivoa inflamacije i dobre hormonske regulacije. Zato funkcionalna ishrana uvek podrazumeva individualni pristup. Ne postoji univerzalni jelovnik niti univerzalno pravilo, postoji samo ishrana koja u datim okolnostima najbolje podržava zdravlje konkretne osobe – ističe Lišanin.

Šta čini jednu namirnicu funkcionalnom? Da li je bitna proizvodnja i priprema?

- Namirnica je funkcionalna onda kada ima merljiv fiziološki efekat, kada utiče na regulaciju glikemije, nivo inflamacije, sastav crevnog mikrobioma, oksidativni stres, hormonsku signalizaciju i slično. Drugim rečima, funkcionalna je svaka hrana koja aktivno menja način na koji organizam funkcioniše, a ne služi samo kao izvor energije. U tom smislu, gotovo svaka prirodna namirnica ima određeni funkcionalni potencijal. Međutim, važno je biti precizan kada govorimo o preradi hrane. Nije svaka obrada štetna. Problem nastaje kod industrijski ultra-prerađenih proizvoda, gde se hrana tehnološki menja tako da gubi nutritivnu gustinu, a dobija rafinisane šećere, aditive, pojačivače ukusa, oksidovane masti i kombinacije koje remete metabolizam - objašnjava nam Aleksandra Lišanin i dodaje da i određeni oblici obrade mogu čak da povećaju hranljivu vrednost i biodostupnost.

Na primer:

• Beli luk je bioaktivno najpotentniji kada se isecka ili izgnječi i odstoji 10–15 minuta, jer se tada formira alicin.
• Likopen iz paradajza se bolje apsorbuje nakon termičke obrade.
• Smrznuto voće i povrće često zadržava više vitamina nego sveže namirnice koje su danima stajale u transportu i na rafovima.

Lišanin naglašava da poenta nije u tome da hrana bude "sirova" ili "neobrađena", već da bude tehnološki adekvatno pripremljena. Zato su važni: kvalitet sirovine, način proizvodnje, minimalna ili svrsishodna obrada, izbegavanje aditiva i nepotrebnih industrijskih dodataka, tradicionalne metode pripreme poput kuvanja, dinstanja, fermentacije ili pečenja na umerenim temperaturama.

-  Upravo tu dolazi do izražaja znanje iz oblasti prehrambene tehnologije, koje dijetetičari sistematski izučavaju tokom školovanja, za razliku od drugih zdravstvenih radnika. Razumevanje kako se hranljive materije menjaju tokom obrade ključno je da bismo znali kada je neka tehnika korisna, a kada narušava kvalitet hrane. Što je hrana bliža svom prirodnom obliku i što je njena obrada svrsishodnija, to je njen funkcionalni potencijal veći - naglašava Lišanin.

Kako funkcionalna ishrana utiče na organizam? 

Funkcionalna ishrana u suštini predstavlja stručno vođenu dijetoterapiju koja stabilizuje osnovne biološke mehanizme u organizmu – regulaciju metabolizma, inflamacije, hormonske i imunske ravnoteže, precizira Aleksandra Lišanin.

- Najveći broj savremenih hroničnih bolesti ima metaboličku osnovu. To znači da je narušena sposobnost organizma da efikasno reguliše energiju, hormone, imunske i inflamatorne procese. Ti procesi su najčešće istovremeno narušeni. Na primer, kod osobe sa povišenim šećerom i/ili insulinom, sam unos ugljenih hidrata dovodi do porasta šećera. Organizam na to reaguje lučenjem insulina, a ponavljana insulinska stimulacija podstiče skladištenje masti, razvoj hronične inflamacije niskog intenziteta i postepeni pad osetljivosti ćelija na insulin, odnosno insulinsku rezistenciju, a zatim i dijabetes tip 2. Zbog toga osobe sa poremećenim metabolizmom glukoze najčešće najbolje reaguju na značajno smanjenje ugljenih hidrata iz ishrane, jer se time uklanja osnovni metabolički stresor - objašnjava Lišanin.

Nije alternativni koncept

Sagovornica portala eKlinika pojašnjava da kada se obroci zasnivaju na kvalitetnim proteinima, povrću, zdravim mastima i minimalno prerađenoj hrani, metabolizam postaje stabilniji: šećer oscilira manje, potreba za insulinom opada, inflamacija se smanjuje, a ćelije efikasnije koriste energiju.

- Posledice takvog metaboličkog okruženja su vrlo konkretne: dolazi do pada telesne mase, niži je krvni pritisak, bolji lipidni profil i stabilniji nivo energije tokom dana. Dakle, efekat nije "magijski", već se zasniva na jasnim fiziološkim mehanizmima. Ovakvi rezultati potvrđeni su brojnim kliničkim istraživanjima, naročito studijama o mediteranskom obrascu ishrane, redukciji unosa ugljenih hidrata, povećanom unosu povrća i vlakana i ulozi crevnog mikrobioma u regulaciji metabolizma i inflamacije. Funkcionalna ishrana zato nije alternativni koncept, već pristup zasnovan na savremenim naučnim dokazima. Istovremeno, ova oblast se stalno razvija. Kvalitetan rad podrazumeva kontinuirano praćenje naučne literature, stručno usavršavanje, stručne skupove i saradnju sa kolegama, jer razmena kliničkih iskustava često presudno doprinosi dobrom profesionalnom sudu. Drugim rečima, funkcionalna ishrana nije skup fiksnih pravila, već proces koji se stalno unapređuje na osnovu nauke i prakse -  zaključuje Aleksandra Lišanin.

(eKlinika)