Može li poseban režim ishrane da smiri rozaceu i vitiligo: Koja hrana pogoršava simptome, otkriva prof. dr Svetlana Stanišić

- Antioksidansi poput vitamina C i E, polifenoli zelenog čaja, kao i dodatak ishrani koji sadrži ginko bilobu ispitivani su kao pomoćna terapija za vitiligo. Kako se pokazalo, mogu da pojačaju efekat fototerapije, topikalnih i sistemskih lekova - navodi u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Svetlana Stanišić

Prof. dr Svetlana Stanišić je u razgovoru za eKlinika portal nedavno podelila naučne činjenice o značajnom uticaju ishrane na problematičnu i oštećenu kožu usled zapaljenskih i autoimunih procesa. Naime, poslednjih godina su objavljene studije koje su imale za cilj da ispitaju uticaj ishrane na inflamatorne i autoimune dermatoze poput akni, psorijaze, atopijskog dermatitisa ili ekcema, rozacee i sličnih stanja i bolesti.

Rozacea i ishrana: Šta je najčešći okidač za crvenilo i pogoršanje simptoma, posebno crvenila

Preporučujemo

Sagovornica našeg portala u nastavku najpre podseća da je rozacea hronično oboljenje kože karakterisano epizodama crvenila (flushing), trajnim eritemom, teleangiektazijama, a ponekad papulama i pustulama, kao i izrazitim crvenilom kapaka i osetljivim očima.

- Poznato je da određeni faktori mogu izazvati nalet crvenila i pogoršanje rozacee. Među najčešćim su upravo oni vezani za ishranu poput alkohola, posebno crnog vina i jakih pića, začinjena hrana (npr. čili papričica), zatim namirnice bogate cinamaldehidom koji izaziva širenje krvnih sudova, poput paradajza, citrusa, čokolade i cimeta​. Takođe, upotreba vrućih napitaka često dovodi do refleksnog širenja krvnih sudova lica i crvenila. Hrana bogata histaminom ili koja oslobađa histamin, poput odležalih sireva, vina, dimljenog mesa, ukiseljene hrane, može takođe pogoršati simptome kod osetljivih. Ove veze su pre svega utemeljene na izveštajima pacijenata, jer kako se pokazalo u studijama, do 90 odsto obolelih navodi bar jedan okidač koji je u vezi sa ishranom. Takođe, alkohol je u više radova istaknut kao najčešći pojedinačni okidač za crvenilo lica, dok začinjenu i masnu hranu neki navode kao glavne pokretače određenih tipova rozacee - precizira profesorka.

Kafa i rozacea kod žena: Da li je problem u kofeinu ili temperaturi napitka?

Prenosi nem i interesantan nalaz jedne velike kohortne studije sprovedene među ženama (Nurses’ Health Study II), koji ukazuje na to da je veći unos kofeina putem kafe inverzno povezan sa rizikom od rozacee. Kod preko 80.000 ispitanica praćenih tokom godina, pokazalo se da su one koje su pile 4 ili više šolja kafe dnevno imale oko 20–25 odsto manji rizik od razvoja rozacee u odnosu na one koje su pile malo ili nimalo kafe.

- Ova neočekivana obrnuta korelacija nije primećena za čaj ili čokoladu, već isključivo za kofeinsku kafu. To donekle dovodi u pitanje savet da se izbegavaju svi kofeinski napici, jer izgleda da topli napici mogu provocirati rozaceu više zbog temperature nego zbog kofeina i da umereni unos kafe čak može biti koristan - kaže prof. dr Stanišić.

Povezanost između rozacee i gastrointestinalnih problema

Što se tiče dijetetskih intervencija, za sada nema obimnih, kontrolisanih studija koje pokazuju jasan benefit određene dijete. Ali, prema rečima naše sagovornice, postoje izveštaji koji pokazuju da omega-3 masne kiseline mogu pomoći posebno kod zapaljenja očiju i kapaka.

- Takođe, pokazalo se da postoji povezanost između gastrointestinalnih poremećaja poput Helikobacter pylori infekcije, sindroma iritabilnog creva i prekomernog razmnožavanja bakterija u tankom crevu (SIBO sindrom, engl. small intestine bacterial overgrowth) i rozacee, zbog čega treba paralelno raditi na ublažavanju ili rešavanju ovih problema - mišljenja je redovna profesorka na predmetima Ishrana i Osnove fizičke hemije.

Gluten i uticaj na kožu

Dermatitis herpetiformis ili Duringova bolest je hronična autoimuna bulozna dermatoza koja se ispoljava grupisanim vezikulama i papulama koje svrbe na ekstenzornim površinama kože, tj. na laktovima, kolenima i leđima, opisuje sagovornica našeg portala i pojašnjava uticaj glutena u ovom slučaju:

- Ova bolest predstavlja kožnu manifestaciju glutenske enteropatije (celijakije) i nastaje zbog unakrsne reakcije glutena i transglutaminaze u koži, što dovodi do taloženja IgA imunskih kompleksa u koži i nastanka plikova. Dokazi za ovu vezu su izuzetno jaki, i veliki broj studija je pokazao da pacijenti sa dermatitis hepretiformis oboljenjem ulaze u remisiju bolesti na striktnoj bezglutenskoj dijeti, dok im se lezije vraćaju nakon ponovnog izlaganja glutenu. U proseku, potrebno je nekoliko meseci do godinu dana na strogom režimu ishrane bez glutena da bi kožne manifestacije potpuno utihnule. Ovaj primer je specifičan u smislu da nutritivni antigen (gluten) predstavlja uzrok autoimune kožne bolesti, zbog čega dijeta nije samo pomoćna, već kauzalna terapija.

Opadanje kose u pečatima i hrana kao terapija?

Alopecija areata je još jedan čest dermarološki problem, pri kome bi autoimunski-posredovan gubitak kose teorijski mogao biti pod uticajem ishrane. U tom smislu, kaže naša sagovornica, mogla bi biti korisna bezglutenska dijeta, posebno u slučaju da istovremeno postoji i vitiligo i autoimuni tireoiditis, ali za sve to nema ubedljivih dokaza.

- Optimalan nivo vitamina D, gvožđa i cinka je važan za rast kose, pa se nutritivni nedostaci koriguju, ali ne mogu predstavljati osnovu terapiju, naglašava .

Koprivnjača kao alergijski odgovor na određene namirnice: Šta je intolerancija na histamin

Urtikarija (koprivnjača) je kožna reakcija prepoznatljiva po iznenadnoj pojavi uzdignutih, crvenih i svrabnih promena ili plikova, koji nastaju usled oslobađanja histamina i drugih medijatora iz mastocita, najčešće kao odgovor na alergijski, infektivni, fizički ili idiopatski nadražaj.

- Treba reći da hrana retko izaziva prave alergijske reakcije koje bi kontinuirano održavale osip. Ali, postoje slučajevi tzv. intolerancije na histamin, kada hrana poput vina, fermentisanog sira ili suvomesnatih proizvoda, bogata histaminom, tiraminom i drugim vazoaktivnim aminima može pogoršati urtikariju. Ipak, efekat varira i često je potrebno vođenje dnevnika ishrane da se identifikuju individualni okidači. Generalno, dijeta sa niskim sadržajem histamina/pseudoalergena može smanjiti učestalost izbijanja urtika kod manje grupe bolesnika, dok za većinu to nije glavni faktor - jasna je naša sagovornica.

Vitiligo: Ishrana kao faktor promena ili ne?

Međutim, navodi prof. dr Stanišić, za mnoge autoimune bolesti kao što su lupus, alopecija areata ili vitiligo, pravilna ishrana ostaje sporedni činilac, iako je svakako preporučljiva za opšte zdravlje i može poboljšati imunsku ravnotežu. No, ona nije zamena za specifične terapije, naglašava prof. dr Stanišić, koja je i autor više udžbenika i praktičnih priručnika iz oblasti ishrane.

Jedno od često postavljanih pitanja čitalaca našeg portala je ishrana kod vitiliga,  autoimune bolesti pri kojoj T-limfociti razaraju melanocite kože, što dovodi do depigmentovanih belih mrlja.

- Iako ishrana nije centralni uzrok vitiliga, postoji interesovanje za ulogu oksidativnog stresa i funkcije imunskog sistema koju bi dijeta mogla da modifikuje. Neki podaci ukazuju da ishrana bogata antioksidansima može pomoći repigmentaciji. Na primer, antioksidansi poput vitamina C i E, polifenoli zelenog čaja, kao i dodatak ishrani koji sadrži ginko bilobu ispitivani su kao pomoćna terapija. Kako se pokazalo, mogu da pojačaju efekat fototerapije, topikalnih i sistemskih lekova, verovatno tako što smanjuju oksidativno oštećenje melanocita - objašnjava prof. dr Svetlana Stanišić i zaključuje u razgovoru za naš portal:

Gluten, jod i vitiligo: Kako reaguju melanociti?

- Neki autori spominju da treba izbegavati gluten kod vitiliga udruženog sa autoimunim tiroiditisom, ili smanjiti unos joda, jer visok nivo joda može indukovati oksidativni stres u tiroidnoj žlezdi i potencijalno uticati na melanocite. Međutim, ove preporuke nisu potkrepljene jakim dokazima. Sveukupno, ishrana bogata povrćem, voćem i integralnim žitaricama, može biti korisna kao dodatak konvencionalnoj terapiji vitiliga, ali dokazi su još slabi do umereni i nema standardizovanog dijetetskog protokola.