Svetlosna terapija može da pomogne kod psorijaze, vitiliga, depresije i bolova: Evo kada je lekari preporučuju

Svetlosna terapija, poznata i kao fototerapija, predstavlja medicinski tretman koji koristi kontrolisane izvore svetlosti za lečenje različitih zdravstvenih stanja. U dermatologiji, psihijatriji i rehabilitacionoj medicini fototerapija se koristi decenijama, a njena efikasnost potvrđena je brojnim kliničkim istraživanjima. U zavisnosti od oboljenja, lekari mogu da primene ultraljubičasto (UV) svetlo, intenzivnu pulsnu svetlost (IPL), crvenu svetlost ili jaku belu svetlost.

Vitiligo i svetlosna terapija 

Vitiligo je hronično oboljenje kože koje izaziva gubitak pigmenta. U lečenju se koriste dve vrste svetlosne terapije. Prva metoda podrazumeva primenu uskopojasnog ultraljubičastog B svetla (nbUVB). Pacijent sedi u posebnoj svetlosnoj kabini ili se tretman sprovodi pomoću lasera. Druga metoda, poznata kao PUVA terapija, kombinuje ultraljubičasto A (UVA) svetlo sa lekom psoralenom.

Obe metode pokazuju efikasnost od približno 70 odsto u vraćanju pigmentacije kože. Međutim, PUVA terapija može da poveća rizik od razvoja karcinoma kože.

Psorijaza: Može li da pomogne fototerapija

Fototerapija predstavlja jednu od standardnih metoda lečenja različitih oblika psorijaze, uključujući plak psorijazu, palmoplantarnu psorijazu, promene na noktima i psorijazu vlasišta.

Uskopojasna UVB svetlost pomaže usporavanju prekomernog rasta ćelija kože, smanjuje prekomernu aktivnost imunološkog sistema i ublažava upalu i svrab. Kod pojedinih pacijenata primenjuje se i PUVA terapija, pri čemu se psoralen uzima oralno ili se koristi u obliku kupki pre izlaganja UVA svetlosti.

Sklerodermija i moć svetlosti

Kod pacijenata sa sklerodermijom, kada zadebljanje kože zahvata dublje slojeve, lekar može da preporuči UVA-1 fototerapiju. Ova vrsta svetlosti prodire duboko u kožu, pomaže omekšavanju ožiljnih promena i smanjenju svraba. Pored toga, intenzivna pulsna svetlost (IPL) može da bude korisna u tretmanu određenih tamnih promena na koži koje se javljaju kod ovog oboljenja.

Sezonski afektivni poremećaj

Sezonski afektivni poremećaj (SAD) predstavlja oblik depresije koji se javlja u određeno doba godine, najčešće tokom jeseni i zime, kada je prirodnog svetla manje.

Terapija jakim belim svetlom pomoću specijalnih lampi može da pomogne u ublažavanju simptoma. Smatra se da svetlost utiče na regulaciju hormona poput melatonina i serotonina, koji imaju važnu ulogu u raspoloženju i kvalitetu sna.

Za korišćenje svetlosne lampe nije potreban recept, a stručnjaci najčešće preporučuju oko 30 minuta izlaganja dnevno.

Depresija

Terapija jakim svetlom može da bude efikasna i kod nesezonskih (ostalih) oblika depresije. U pojedinim slučajevima lekari preporučuju kombinaciju svetlosne terapije i medikamentoznog lečenja. Standardni tretman podrazumeva boravak ispred svetlosne kutije približno 30 minuta dnevno.

Akne

Dermatolozi koriste različite vrste svetlosne terapije u lečenju akni. Plava i crvena svetlost mogu da unište bakterije koje doprinose nastanku akni, dok intenzivna pulsna svetlost (IPL) pomaže uklanjanju viška sebuma i mrtvih ćelija kože koje začepljuju pore.

Važno je naglasiti da fototerapija ne daje iste rezultate kod svih pacijenata. Za kućnu upotrebu dostupni su i uređaji sa slabijim intenzitetom crvene i plave svetlosti.

Bol

Terapija crvenom svetlošću, koja koristi svetlost niske talasne dužine, može da pomogne u ublažavanju bola povezanog sa oboljenjima mišićno-koštanog sistema. Ova metoda može da smanji bolove u leđima i vratu, kao i tegobe povezane sa osteoartritisom, reumatoidnim artritisom, sindromom karpalnog tunela i određenim stomatološkim problemima.

Poremećaji spavanja

Svetlosne kutije mogu da pomognu u regulisanju ciklusa spavanja i budnosti. Ovi uređaji imitiraju prirodnu dnevnu svetlost bez štetnog UV zračenja. Lekar može da odredi optimalno trajanje svakodnevne terapije u zavisnosti od vrste poremećaja spavanja.

Demencija

Istraživanja pokazuju da izlaganje prirodnom ili prirodnoj svetlosti sličnom osvetljenju tokom dana može da poboljša kvalitet sna kod osoba sa demencijom i da smanji uznemirenost i agitaciju. Pozitivni efekti postaju izraženiji tokom vremena. Takođe, svetlosna terapija može da pomogne u ublažavanju simptoma depresije i usporavanju napredovanja pojedinih simptoma demencije.

Morfea

Morfea je retko oboljenje kože koje izaziva pojavu crvenih, belih ili tvrdih, bezbolnih promena na koži. Kod težih oblika bolesti, koji zahvataju veće površine tela, lekar može da preporuči terapiju ultraljubičastim svetlom radi ublažavanja simptoma.

Iako svetlosna terapija obično nije prvi izbor lečenja, istraživanja pokazuju da PUVA, UVA-1 i UVB terapije mogu da budu efikasne u lečenju kožnih manifestacija i postizanju remisije bolesti.

Veoma je važna napomena stručnjaka da izbor vrste svetlosne terapije i trajanje lečenja moraju da budu prilagođeni svakom pacijentu pojedinačno i sprovedeni pod nadzorom stručnjaka.

(eKlinika.rs)