Spavate više nego što bi trebalo i opet nije dosta: Šta bi mogli da budu uzroci i ima li razloga za paniku

Povremeno duže spavanje najčešće nije razlog za zabrinutost, posebno posle bolesti, fizičkog napora ili perioda tokom kojeg nismo spavali dovoljno. Međutim, potreba za devet, deset ili više sati sna, naročito ako se i posle toliko vremena budimo umorni, može da ukazuje na poremećaj spavanja ili drugo zdravstveno stanje. Važno je obratiti pažnju ne samo na broj prospavanih sati, već i na to kako se osećamo nakon buđenja i tokom dana.

Koliko sna je previše i kada govorimo o prekomernom spavanju

Potrebe za snom razlikuju se od osobe do osobe, a na njih utiču godine, zdravstveno stanje, fizička aktivnost i prethodni nedostatak sna. Za većinu odraslih uobičajeno trajanje noćnog sna iznosi približno sedam do devet sati. Povremeno spavanje duže od toga može da predstavlja normalnu reakciju organizma na iscrpljenost, infekciju, povredu ili nekoliko neprospavanih noći.

Preporučujemo

Granica između osobe kojoj je prirodno potrebno nešto više sna i prekomernog spavanja ne određuje se samo satnicom. Mnogo je važnije da li dugačak san prati teško buđenje, izražena dnevna pospanost, umor ili smanjena sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Posebnu pažnju zaslužuje situacija u kojoj osoba redovno spava devet ili više sati, a ipak se ne budi odmorna.

Dug san postaje problem i kada počne da remeti svakodnevno funkcionisanje, pa zbog njega kasnimo na posao, fakultet ili druge obaveze. Znak upozorenja može biti i potreba za čestim dnevnim dremkama uprkos dugom noćnom snu. U takvim okolnostima više sna ne donosi očekivani osećaj odmora, što može ukazivati na poremećen kvalitet sna ili hipersomnolenciju.

Zašto spavamo više nego što bi bilo normalno

Organizam ponekad produžava san kako bi nadoknadio prethodni nedostatak odmora, pa nekoliko dužih noći posle napornog perioda nije neuobičajeno. Slično se može dogoditi tokom oporavka od infekcije, operacije ili intenzivnog fizičkog napora. Problem nastaje kada potreba za dugim snom traje nedeljama bez očiglednog razloga.

Jedan od mogućih uzroka jeste opstruktivna apneja u snu, kod koje se disanje tokom noći više puta prekida ili smanjuje. Takva buđenja mogu biti toliko kratka da ih se osoba ujutru ne seća, ali ona narušavaju strukturu i kvalitet sna. Posledica mogu biti jutarnja glavobolja, iscrpljenost i potreba za dužim spavanjem, iako je u krevetu provedeno mnogo sati.

Produženo spavanje može da prati i depresiju, hipotireozu, hronični bol, pojedine neurološke poremećaje i dejstvo određenih lekova ili psihoaktivnih supstanci. Među poremećajima spavanja povezanim sa izrazitom pospanošću nalaze se narkolepsija i idiopatska hipersomnija. Zbog velikog broja mogućih uzroka dugotrajno prekomerno spavanje ne bi trebalo posmatrati kao lenjost ili običnu naviku.

Kada dugo spavanje može da bude znak hipersomnije

Hipersomnija nije isto što i povremeno produžen san posle naporne nedelje. Kod osoba sa poremećajima hipersomnolencije pospanost može da opstane uprkos dovoljno dugom, pa čak i veoma dugom noćnom snu. Česti su teško razbuđivanje, potreba za ponovnim uspavljivanjem i osećaj da san nije doneo očekivano osveženje.

Posebno karakteristična može biti takozvana inercija sna, odnosno izrazita omamljenost i otežano funkcionisanje neposredno nakon buđenja. Osoba može više puta da odlaže alarm, teško napuštati krevet i dugo osećati mentalnu usporenost. Tokom dana mogu se javiti smanjena koncentracija, problemi sa pažnjom, umor i snažna potreba za snom.

Savremeni naučni podaci pokazuju da idiopatsku hipersomniju mogu pratiti produženo noćno spavanje, teška inercija sna i dnevne kognitivne teškoće. Sistematski pregled objavljen 2024. godine navodi da noćni san kod nekih pacijenata može trajati duže od devet, a često i više od deset sati, bez odgovarajućeg osećaja odmora.

Koji simptomi pokazuju da dugo spavanje nije samo potreba za odmorom

Jedan od važnih znakova jeste svakodnevna pospanost bez obzira na dužinu noćnog sna. Osoba može prespavati alarm, ugasiti ga i ponovo zaspati ili se probuditi, ali dugo ostati u krevetu jer joj je veoma teško da se razbudi. Ni dodatni sati sna tada ne donose osećaj svežine i energije.

Jutarnje glavobolje, glasno hrkanje i buđenje uz osećaj nedostatka vazduha zahtevaju posebnu pažnju jer mogu pratiti apneju u snu. Česta dnevna dremanja, naročito ako ne osvežavaju, takođe mogu ukazivati na poremećaj sna. Važan signal predstavlja i situacija u kojoj pospanost otežava vožnju, rad, učenje ili druge aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju.

Simptome koji traju nedeljama korisno je pratiti uz pomoć dnevnika spavanja, u koji se beleže vreme odlaska u krevet, buđenja i dnevnog spavanja. Takve informacije mogu pomoći lekaru da razlikuje prekomerno spavanje od hroničnog nedostatka sna, poremećaja cirkadijalnog ritma ili drugih problema. Posebno je važno zabeležiti da li se umor i pospanost smanjuju nakon nekoliko dana redovnog i dovoljno dugog sna.

Kako se otkriva uzrok prekomernog spavanja

Prvi korak predstavlja procena navika spavanja, trajanja simptoma, lekova koje osoba koristi i drugih zdravstvenih tegoba. U zavisnosti od simptoma, lekar može da proveri postojanje anemije, poremećaja rada štitaste žlezde, depresije ili drugih stanja koja mogu uticati na budnost. Podaci o hrkanju, prekidima disanja i gušenju tokom sna mogu usmeriti ispitivanje ka apneji u snu.

Kada postoji sumnja na poremećaj spavanja, mogu da se primene polisomnografija, aktigrafija ili testovi kojima se procenjuje dnevna pospanost. Polisomnografija tokom spavanja beleži različite fiziološke parametre, među kojima su moždana aktivnost, disanje, srčani ritam i nivo kiseonika. Rezultati pomažu u otkrivanju apneje i drugih poremećaja koji narušavaju kvalitet sna.

Kod sumnje na idiopatsku hipersomniju dijagnostika može biti složenija jer simptomi ponekad liče na simptome drugih poremećaja. Naučna literatura ukazuje i na ograničenja pojedinih standardnih testova, zbog čega se u proceni uzimaju u obzir ukupno trajanje sna, dnevna pospanost, teškoće pri buđenju i drugi simptomi. Dijagnoza se zato ne zasniva samo na podatku koliko sati neko spava.

(eKlinika.rs)