Da li je zdrava kratka popodnevna "dremka" kojom se pobeđuje pad energije i kako da je usavršite

Popodnevna dremka česta je navika među ljudima koji rano započinju radni dan, tokom pauze za ručak dok radite od kuće ili vikendom. Mnogi ljudi kunu se u popodnevno dremanje, a koje su njegove stvarne koristi i kako da se iz dnevnog sna izvuče maksimum objašnjavaju dva stručnjaka.

Da li je popodnevna dremka zdrava?

- Da, ali samo ako su u pitanju power nap dremka - kaže Markus Specht, direktor centra za medicinu spavanja u Nemačkoj. Drugim rečima - zdravi su kratki snovi od 10 do 30 minuta, poznati i kao catnap, koji se završavaju pre ulaska u dubok san.

Preporučujemo

Istraživanja u mediteranskim zemljama, gde je sijesta tradicionalno zastupljena, pokazala su da ljudi ređe obolevaju od kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti i moždanog udara u poređenju sa kulturama u kojima se ne praktikuje popodnevni san.

- Štaviše, studije u SAD pokazale su da se rizik od ovih bolesti smanjio i kod ljudi koji ranije nisu dremali, ali su počeli da spavaju popodne - objašnjava dr Simone Koch, hormonski ekspert i biohaker koja proučava kako zdrave navike mogu da optimizuju prirodne procese u organizmu.

Kada je najbolje vreme za popodnevnu dremku?

Idealno je da legnete i zatvorite oči na 15 do 20 minuta posle ručka, između 13 i 14 časova, savetuje Specht. Tada organizam prirodno ulazi u pad energije i lakše prelazi u stanje odmora. Važno je da dremka bude kratka kako ne biste ušli u dubok san, zato - obavezno uključite alarm.

Šta se dešava u mozgu tokom power nap?

Kada zatvorite oči i jednostavno se prepustite, mozak ulazi u stanje slično meditaciji. Dominiraju takozvani alfa talasi, a svest je u mirovanju.

- Možete to zamisliti kao čuvar ekrana za mozak, koji u pozadini "pospremi sistem", a zatim ga ponovo pokrene. Zato se posle uspešnog power nap osećate osveženo - ističe Specht.

Zašto se nekad osećamo tromo posle popodnevnog sna?

Najčešće zato što je dremka trajala predugo i telo je ušlo u fazu dubokog sna. Mozak je tada spreman da spava još šest sati, objašnjava Specht. Ako vas u tom trenutku neko probudi, osećaj dezorijentacije je gotovo neminovan. Osim toga, puna budnost se često ne vraća do večeri, pa kasnije dolazi i do problema sa uspavljivanjem.

Dr Koch dodaje da osobe sa veoma niskim krvnim pritiskom sporije „dolaze sebi“ posle buđenja, pa čak i kratke dremke za njih mogu biti nepovoljne. Treba imati u vidu i to da popodnevni san ne prija svima. Ako vas čini usporenim umesto odmornim, bolje je da ga izbegavate.

Mogu li popodnevne dremke da budu kontraproduktivne?

Mogu. Ako redovno zaspite dubokim snom, remetite prirodni ciklus spavanja i budnosti. Prepuštanje nagomilanoj „pospanosti“ tokom dana - odnosno povećanoj koncentraciji neurohemikalija i hormona koji omogućavaju san - otežava uspavljivanje uveče. Hronični problemi sa snom mogu da budu izuzetno stresni za telo i psihu i pokrenuti začarani krug nesanice koji zahteva i medicinsku pomoć. Izuzetak su bebe, bolesni i starije osobe.

- U poznijim godinama organizam noću proizvodi manje melatonina, hormona sna, pa se noćni san skraćuje, a dnevno dremanje može biti vrlo okrepljujuće - objašnjava Specht.

Može li popodnevni san da nadoknadi neprospavanu noć?

Ako gotovo uopšte niste spavali - bilo zbog burnog provoda, emotivnog stresa ili nametljivih misli - najbolje je da ostanete budni do večeri. Sličan savet važi i kod borbe protiv džet lega. Iako power nap u takvim situacijama može delovati čudesno, upozorava Specht, postoji rizik da ćete uveče ležati budni u krevetu.

Koji su kratkoročni i dugoročni efekti popodnevne dremke?

Pravilno odrađena dremka ima trenutni efekat, kaže dr Koch. Čim ustanete, budniji ste, prijemčiviji i sposobniji za koncentraciju. Ako ovu naviku zadržite tokom života, koristi se mogu osećati i u starijem dobu. Postoje čak dokazi da redovno dremanje može značajno da odloži pojavu bolesti koje imaju veze sa starenjem i opšte slabosti.

- Lično sam uveren da power nap ne samo da poboljšava fizičku i mentalnu kondiciju, već dugoročno jača i mentalno zdravlje - kaže Specht.

Ukratko, redovna kratka popodnevna dremka može vas učiniti budnijim, manje pod stresom i spremnijim da se smireno suočite sa dnevnim obavezama. I svaka dremka se računa - čak i ako je za mnoge moguća samo vikendom.

(eKlinika.rs)