Stres je telesna i emocionalna reakcija na događaj koji doživljavamo kao uznemirujući, ili u nekim situacijama i opasan. Svako se na svoj svoj način „nosi sa stresom“, a u skladu sa tim postoje i različiti modeli borbe protiv stresa. Posle stresnog iskustva jednom čoveku biće potrebna psihoterapija, a drugom samo dodatna fizička aktivnost, boravak u prirodi, razgovor sa prijateljem ili kontakt s vodom. Pojedini stručnjaci veruju da je voda pravi psihički eliksir, tuširanje opušta mišiće tela, ali navodi i na konstruktivno razmišljanje.
Stres je moguće pobediti i „besmislenim“ aktivnostima
Stres je „začin života“ pomaže nam da ojačamo, ali u nekim situacija uzrok je i suviše jake aktivacije kardiovaskularnog, nervnog, endokrinog, digestivnog sistema. Profesor kognitivnih nauka Zachary Irving sa University of Virginia, podseća nas da spas od svakodnevnog stresa možemo da pronađemo i u na prvi pogled „besmislenim“ aktivnostima kao što su fizičko vežbanje, šetnja, pranje suđa, tuširanje. Irving objašnjava da ove aktivnosti mozak doživljava kao nešto za šta mu nije potrebna naša perceptivna ili motorička pažnja.
Momenat opuštanja i naviranja novih ideja
Tuširanje je savršeno okruženje, ne zahteva preveliku kognitivnu angažovanost, to je doba dana kada smo „sami sa sobom“. Ne razmišljamo ni o čemu i baš u tom momentu moguće je da dođemo do rešenja ili nove ideje.
– To su trenuci dana kada nam je „super dosadno“ , a u isto vreme sprečavamo um da odluta, na primer, proveravanjem poruka na telefonu – navodi Irving.
Psiholog prof. John Kounios sa Drexel University smatra da su tuširanje, pranje zuba, brijanje, pranje kose, delovi dana kada smo „odsečeni od sveta“.
– U kupatilu i pod tušem postoji i senzorno ograničenje. Čujemo šum vode i ne možemo da gledamo, u isto vreme temperatura vode slična je temperaturi tela. Ne postoji ništa što može da nas odvoji od 10 – minutne svojevrsne meditacije – objašnjava Kounios.
Nalet alfa talasa
U radu iz 2014. godine objavljenom u časopisu PLoS Biology, Kounios i njegove kolege proučavali su pomoću magnetne rezonance i elektroencefalografa, aktivnost mozga osoba koje su rešavale testove asocijacije.
Primećeno je da kod nekih osoba, par sekundi pre rešenja, dolazi do naleta alfa talasa koji su izraženi kada smo opušteni, kada polako razmišljamo i u meditativnim stanjima. Ovi alfa talasi nam pomažu da se oporavimo od stresa, deluju smirujuće na telo.
Činjenica da pri dubokom razmišljaju zatvorimo oči, ili gledamo u jednu tačku, način je na koji se oslobađamo ometajućih spoljnih i unutrašnjih nadražaja.
– Na trenutak, pre nego što steknemo uvid u rešenje, manje smo svesni okruženja. Tuširanje slično deluje na telo i psihu, oslobađa nas od stresa i pomaže nam da osmislimo novu ideju – kaže Kounios.
Mala svakodnevna „hipnoza“
On skreće pažnju da tuširanje nije jedini način da na nekoliko minuta meditiramo i smirimo um i telo.
– To ne treba da bude previše zahtevna aktivnost, svaka osoba može da pronađe nešto što joj najviše odgovara. Nekom će tuširanje pomoći da sabere misli, a nekom šetnja psa – navodi Kounios.
Psiholog prof. Jonathan Schooler sa University of California u Santa Barbari navodi da sve ove aktivnosti deluju poput „hipnoze“ i da predstavljaju zonu između sna i budnosti.
Izreku da je „jutro mudrije od večeri“ potvrđuje i savremena psihologija. Stručnjaci smatraju da je odmor dobar način da steknemo pravi uvid u problem koji nas muči i da neke činjenice postanu jasnije tokom sledećeg dana. Osim dobrog sna koji će nam obezbediti jasne ideje, svakodnevni stres možemo dobro da savladamo i na sledeće načine.
Šetnja
Lagano hodanje jedan je od načina da se oslobodimo od napetosti i u isto vreme da dođemo do rešenja problema. Prof. Jonathan Schooler podseća da su antički filozofi kao Platon na taj način dolazili do novih ideja.
Aristotel je bio začetnik peripatetičke škole, ime potiče od grčke reči „peripatos“ što znači hodanje. U ovoj školi mislioci su tokom „hoda, šetnje“ razmenjivali ideje i stavove. Naglasak je bio na praktičnoj primeni filozofskih ideja u životu. Savremeni psiholozi savetuju da izađemo kada smo napeti u kratku šetnju i na taj način malo razbistrimo misli.
Isključite mobilni telefon
I pored toga što nekada deluje nemoguće, stručnjaci nas pozivaju da pokušamo na nekoliko minuta da isključimo mobilni telefon i da se na kratko udaljimo od praćenja, po pravilu loših vesti.
Prof. Irving kaže da primećuje „manjak spontanosti“ u modernoj kulturi, pri čemu su telefoni često prepreka „kreativnom lutanju uma“. Kako bi se maksimalno opustili i došli do kreativne ideje isključite, na izvesno vreme, barem zvono telefona, kažu stručnjaci.
Boravak u prirodi, poseta izložbi, pozorišna predstava, knjiga, film sve su dobri načini da se na izvesno vreme odvojimo od prebrzog životnog tempa i pokušamo da nađemo mir, pa barem i na 5 minuta.
