Stres i trauma nisu isto: Od svakodnevnog nerviranja do teških posledica traumatizacije

Stres je normalna reakcija organizma na neki događaj koji pred nas postavlja zahteve za adaptaciju, a traumatizacija je stresna situacija ekstremnog karaktera

Stres i trauma su pojmovi koji se često pogrešno identifikuju kao identična stanja a između kojih je izuzetno važno odrediti razliku. Stres je normalna reakcija organizma na neki događaj koji pred nas postavlja zahteve za adaptaciju, a traumatizacija je stresna situacija ekstremnog karaktera.

Stres ili traumatizacija?

Stručnjaci kažu da je neophodno najpre jasno definiše razliku između ovih stanja, koja smo gotovo svakodnevno skloni da "mešamo"

Stres može biti i najobičnija okolnost, poput one kada nas neko iznervira u saobraćaju ili nemogućnosti da pronađemo parking do zaista tragičnih događaja. Međutim, kada doživimo traumatsko iskustvo, osećaj preplavljenosti emocijama obuzme nas u toj meri da nismo u stanju ni da adekvatno mislimo, pamtimo, integrišemo iskustvo.

Primeri za ekstremni stres

To mogu biti događaji visoko ekstremnog intenziteta kakvi su, na primer, saobraćajna nesreća u kojoj nam je život ugrožen, oružana pljačka, gubitak ili smrt bliske osobe, ali i kada smo neposredne žrtve nečijeg nasilja. Dakle, trauma je ekstreman stres, koji je takvog karaktera da nas preplavljuje i nakon preživljenog traumatskog iskustva naša mapa sveta više nije ista.

Klasifikacija trauma: Koji vid ima najveći psihopatogeni potencijal

Psiholozi često citiraju američkog psihijatra Džona Alena (John W. Allen), čuvenog istraživača na polju traumatskih iskustava, koji ih klasifikuje na sledeći način:

• apersonalna trauma: događaj u kome traumu nanosi neka neživa - nehumana sila (zemljotres, požar, neka okolnost u saobraćaju bez ljudske kontrole)
• personalna trauma: akter je čovek, pre svega nepoznat ili neko nije blizak, a sama trauma je posledica situacije poput tuče u koju smo slučajno uključeni
• attachment trauma: zbog emocionalnih povreda koje su  nastale u najranijem detinjstvu, odrasla osoba može imati poteškoće u poverenju, granicama, bliskosti, osećaju sopstvene vrednosti i stabilnosti emocija.

Šta je attacment trauma?

Psiholozi naglašavaju da najveći psihopatogeni potencijal imaju takozvane attacment traume, nešto manji personalne, a najmanji patološki potencijal nose apersonalne traume. Objašnjenje, prema njegovom mišljenju, leži u tome što za osobu koja preživi apersonalnu traumu svet postaje opasno mesto, kod personalne su opasnost i svet i ljudi, a attachment trauma sve ove strahove objedinjuje: za traumatizovanu osobu opasnost predstaljaju i svet, i ljudi, ali i osobe iz bliskog ili porodičnog okruženja.

Kako lakše kanalisati svakodnevni stres

Postoji nekoliko praktičnih načina da svakodnevni stres bude lakše podnošljiv i da se brže vratite u ravnotežu.

• Kratke tehnike smirivanja (2-5 minuta)

Duboko disanje (npr. 4-6 tehnika: udah 4 sekunde, izdah 6 sekundi). Možete praktikovati i progresivnu relaksaciju mišića (kratko „prođete“ kroz telo i otpustite napetost).

• Male navike tokom dana

Pravite mikropauze od 30-60 sekundi na svakih sat vremena, šetnja ili bar malo svežeg vazduha. Ograničenje korišćenje ekrana barem u trenucima kada osetite preopterećenje.

• Uređivanje rutine

Sredite listu prioriteta, jer često stres nastaje zbog rasejane pažnje. Uvedite male „sigurne luke“ tokom dana: kafu u miru, istezanje, kratko slušanje muzike...

• Rad na mentalnim navikama

Ovde je prioritet prepoznavanje misli tipa „moram sve odjednom“ i njihova zamena realnijim stavovima. Možete praktikovati vežbe zahvalnosti ili vođenje kratkog dnevnika raspoloženja.

• Podrška telu

Imajte redovan san (koliko god je moguće) i umerenu fizičku aktivnost. Čak i 10 minuta brzog hodanja pomaže.

• Postavljanje granica

Ako stres dolazi od tuđih zahteva, vežbajte mirno izgovaranje rečenice „ne mogu sada“ bez osećaja krivice.

(eKlinika.rs)