Obična fotografija ruke može da otkrije redak, smrtonosni hormonski poremećaj koji se teško dijagnostikuje

Istraživači sa Kobe University otkrili su da najjednostavnija fotografija ruke može da otkrije redak zdravstveni poremećaj. Čitanje iz dlana možda ne predviđa našu budućnost, ali ako okrenete ruku, može da otkrijete ključne informacije o tome koliko dugo možete da  živite. Prema novom istraživanju, obična fotografija nadlanice ruke može da pomogne u otkrivanju retkog i smrtonosnog hormonskog poremećaja koji je inače teško dijagnostikovati. Ako se stanje ne leči, može da izazove komplikacije opasne po život. U proseku, smanjuje životni vek za oko deceniju.

Fotografija ruke otkrila agromegaliju sa preciznošću od 88 odsto  

Akromegalija se javlja kada telo proizvodi previše hormona rasta, a obično se javlja u  srednjim godinama. Uvećane ruke i stopala među prvim znacima su da je nešto pošlo po zlu.

Preporučujemo

- S obzirom na to da stanje napreduje dosta sporo i budući da je retka bolest, nije neuobičajeno da prođe i do decenije da se dijagnostikuje. Sa napretkom alata veštačke inteligencije, bilo je pokušaja da se fotografije koriste za rano otkrivanje bolesti, ali to još  nije usvojeno u kliničkoj praksi - objašnjava endokrinolog dr Hidenori Fukuoka sa Kobe University. 

Pored toga, uz korišćenje fotografija lica javlja se zabrinutost u vezi sa privatnošću. Ruke su anonimnije, posebno kada su dlan i njegove jedinstvene linije skrivene od pogleda. Naučnici su stoga angažovali 725 učesnika, od kojih je otprilike polovina imala akromegaliju, iz 15 medicinskih ustanova u Japanu. Više od 11.000 slika njihovih ruku je zatim korišćeno za obuku i validaciju veštačke inteligencije (AI) modela. Ove fotografije su zaklanjale dlan fokusirajući se na nadlanicu šake i stisnutu pesnicu.

Na kraju, model je identifikovao pacijente sa akromegalijom sa pozitivnom prediktivnom vrednošću od 0,88 i negativnom prediktivnom vrednošću od 0,93. To znači da ako je rezultat testa bio pozitivan, bilo je 88 odsto šanse da osoba zaista ima akromegaliju. U međuvremenu, ako je rezultat testa bio negativan, postojalo je 93 procenata šanse da pacijent nema akromegaliju.

AI model postavio dijagnozu bolje od specijalista endokrinologa  

AI model je čak nadmašio prave ljudske specijaliste iz endokrinologije kada su im date iste fotografije.

- Iskreno, bio sam iznenađen što je dijagnostička tačnost dostigla tako visok nivo koristeći samo fotografije nadlanice i stisnute pesnice. Ono što mi se učinilo posebno značajnim jeste postizanje ovog nivoa performansi bez crta lica, što ovaj pristup čini mnogo praktičnijim za skrining bolesti - kaže Yuka Ohmachi sa Kobe University, prvi autor studije objavljene u The Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism.

Na svakih 100.000 jedinki u populaciji, akromegalija pogađa otprilike 8 do 24 osobe. Uobičajeni simptomi su oticanje ekstremiteta, glavobolje i promene na licu, ali s obzirom na to da se ove promene razvijaju postepeno, rana dijagnoza i dalje ostaje izazov. Otprilike četvrtina pacijenata trenutno se suočava sa dijagnostičkim kašnjenjima od 10 godina.

- Ova studija podržava našu hipotezu da se akromegalija može dijagnostikovati samo pomoću slika ruku sa tačnošću uporedivom sa onom prijavljenom za dijagnozu zasnovanu na slikama lica pomoću veštačke inteligencije - navodi dr Fukuoka.

Sledeći korak - otkrivanje reumatoidnog artritisa, anemije ili trzanja prstiju

Novi alat za mašinsko učenje ne znači da ljudski stručnjaci više nisu potrebni. Akromegalija se ne dijagnostikuje isključivo vizuelnim sredstvima, jer endokrinolozi takođe razmatraju promene u glasu, izrazima lica i biohemijskim markerima, kao i celokupnu medicinsku istoriju osobe. Takav sveobuhvatan pregled neće nikada nestati, ali novi alat veštačke inteligencije može da dopuni proces i ubrza ga.

- Sposobnost takvog modela da pomogne zdravstvenim radnicima koji možda nemaju specijalizovanu obuku predstavlja značajan korak napred u dijagnostičkoj tačnosti- zaključuju autori studije.

Istraživački tim sada želi da vidi da li njihov model funkcioniše na većim, raznovrsnijim populacijama. Takođe žele da istraže da li mogu da koriste sličan model za druga stanja koja mogu da se pojave na rukama, poput reumatoidnog artritisa, anemije ili trzanja prstiju.

(eKlinika.rs)