Oštećena koža burno reaguje na neke namirnice: Koja hrana pogoršava psorijazu, ekcem i akne, otkriva prof. dr Stanišić

- Procenjuje se da oko 15 odsto pacijenata sa psorijazom ima povišena antitela na gluten, a nekoliko studija je sugerisalo da bezglutenska ishrana može dovesti do poboljšanja stanja - kaže prof. dr Svetlana Stanišić uz više važnih preporuka za osobe sa aknama i ekcemom: šta da jedu, a šta da izbegavaju kako ne bi pogoršali simptome

Pored istraživanja koja su se bavila uticajem ishrane na starenje kože, poslednjih godina su objavljene studije koje su imale za cilj da ispitaju kako ishrana može uticati na inflamatorne i autoimune dermatoze poput akni, psorijaze, atopijskog dermatitisa ili ekcema, rozacee i sličnih stanja i bolesti.

Koža i nastanak akni: Uticaj šećera i unosa mlečnih proizvoda

Preporučujemo

U razgovoru za eKlinika portal, prof. dr Svetlana Stanišić daje važne i detaljne naučne činjenice o značajnom uticaju ishrane na problematičnu i oštećenu kožu usled zapaljenskih i autoimunih procesa. Prema njenim rečima, uticaj ishrane na akne potkrepljen je sve većim brojem studija koje ukazuju na značajno mesto glikemijskog opterećenja i unosa mlečnih proizvoda u patogenezi ovog stanja.

- Hrana koja brzo podiže šećer u krvi dovodi do porasta koncentracije insulina i IGF-1, hormona koji stimulišu umnožavanje keratinocita i lučenje loja, čime se podstiče razvoj akni. U tom smislu, visokokalorična, prerađena hrana, karakteristična za zapadnjački obrazac ishrane, bogata zasićenim mastima, šećerima i aditivima, povezuje se sa pojavom akni. Unos voća, povrća, integralnih žitarica i omega-3 masnih kiselina može imati zaštitni efekat, delimično zahvaljujući antiinflamatornom i antioksidantnom dejstvu - navodi naša sagovornica, koja dodaje i da brojne opservacione studije i meta-analize ukazuju na to da mleko, bez obzira na sadržaj mlečne masti, zbog IGF-1 i drugih bioaktivnih komponenti ima uticaj na nastanak akni.

Da li isti efekat imaju jogurt i sir?

S druge strane, kaže prof. dr Stanišić, fermentisani mlečni proizvodi, poput jogurta i sira, ne pokazuju takav efekat jer tokom fermentacije mleka, mlečnokiselinske bakterije, najčešće Lactobacillus i Streptococcus thermophilus, razgrađuju mnoge proteine i bioaktivne peptide, uključujući i IGF-1. Takođe, kako kaže, jogurt ima niži glikemijski indeks od mleka, posebno ako ne sadrži dodat šećer.

U poslednje vreme se razmatra i posredna uloga dijetetskih vlakana i crevne mikroflore u modulaciji insulinske osetljivosti i sistemske upale. Na osnovu svega spomenutog, savremene dermatološke smernice preporučuju dijetu sa niskim indeksom glikemijskog opterećenja kao komplementarni pristup lečenju akni, uz ograničen unos mlečnih proizvoda kod pojedinih pacijenata, precizira autorka više naučnih radova, udžbenika i knjiga iz oblasti ishrane.

Koža sa psorijazom, gojaznost i uticaj bezglutenske ishrane

Psorijaza je hronična autoimuna bolest kože koju karakterišu eritematozno-skvamozne ploče. Uticaj ishrane na psorijazu je prevashodno vezan za gojaznost, i shodno tome veću učestalost metaboličkog sindroma, objašnjava prof. dr Stanišić.

- Istraživanja pokazuju dvosmernu vezu, u smislu da hronična upala kod psorijaze može doprineti insulinskoj rezistenciji, dok višak telesne mase i visceralna masnoća pojačavaju zapaljenje i tako pogoršavaju stanje obolelih. Podsećam da masno tkivo luči proinflamatorne faktore (TNF-α, IL-6, leptin) koji doprinose sistemskoj upali i zapaljenju kože. Klinički, nekoliko kontrolisanih studija je pokazalo da mršavljenje dovodi do smanjenja površine i težine psorijatičnih lezija kod gojaznih pacijenata. Osim gojaznosti, u kontekstu psorijaze, razmatrana je i osetljivost na gluten, kao još jedan potencijalno uticajan faktor vezan za ishranu. Procenjuje se da oko 15 odsto pacijenata sa psorijazom ima povišena antitela na gluten, a nekoliko studija je sugerisalo da bezglutenska ishrana može dovesti do poboljšanja psorijaze. Ovo se odnosi pretežno na one kod kojih postoje dokazi o preosetljivosti na gluten, u smislu pozitivnog nalaza antitela ili potvrde nakon biopsije​ - pojašnjava naša sagovornica.

Šta za osobe sa psorijazom može da učini Mediteranska ishrana, a šta riblje ulje

Redovna profesorka na predmetima Ishrana i Osnove fizičke hemije prenosi nam da se u novije vreme značaj pridaje i obrascima ishrane koji mogu imati antiinflamatorno dejstvo. Na primer, mediteranska ishrana obiluje voćem, povrćem, maslinovim uljem, integralnim žitaricama, ribom i orasima, a siromašna je crvenim mesom i prerađenom hranom, zbog čega pruža obilje antioksidanasa i nezasićenih masti uz nizak sadržaj prostih ugljenih hidrata.

Ovakav način ishrane pospešuje sintezu protivupalnih medijatora (resolvina, protektina) i može smanjiti nivoe TNF-α i interleukina, čime deluje protektivno i povezuje se sa usporenom progresijom bolesti i 22–29 odsto manjim izgledom za razvoj najtežeg oblika psorijaze, kaže prof. dr Stanišić i dodaje:

Uloga vitamina D i antioksidanata

- Takođe, istraživana je i uloga omega-3 masnih kiselina iz ribljeg ulja koje imaju dokazano protivupalno delovanje, ali pregledne studije su imale oprečne rezultate. Naime, neki pacijenti su iskusili blago poboljšanje uz visoke doze omega-3, dok druge studije nisu našle značajnu razliku. Slično tome, vitamin D poznat po imunomodulatornim svojstvima, često se daje oralno obolelima od psorijaze, pa ipak kontrolisana ispitivanja nisu pokazala značajan napredak kod obolelih čija je suplementacija podrazumevala samo vitamin D. Slično tome, antioksidansi (vitamin A, C, E, selen, polifenoli) bi mogli biti korisni jer su neke studije izvestile da su psorijatične lezije mesta sa manjkom antioksidativnih enzima. Ali, kliničke koristi od suplementacije antioksidansima još uvek nisu jasno dokazane.

Atopijski dermatitis i uticaj ishrane: Jaz između rasprostranjenih verovanja i rezultata istraživanja

Atopijski dermatitis je hronična zapaljenska dermatoza, naročito česta kod dece, kod koje se barijerna funkcija kože i imunska regulacija poremete, dovodeći do svraba i ekcematoznih promena.

- U javnosti je rasprostranjeno verovanje da hrana snažno utiče na ekcem, delimično zato što su atopijski dermatitits i alergije na hranu često udruženi u okviru atopijskog sindroma. Ipak, naučni dokazi pokazuju kompleksnu i nijansiranu sliku. Kod manjeg procenta dece sa umereno-teškim atopijskim dermatitisom, posebno kod onih kod kojih se bolest rano javi, određene namirnice mogu delovati kao okidači. Među njima su kravlje mleko, jaja, kikiriki, soja ili pšenica, ali gotovo uvek u kontekstu IgE-posredovane alergije na te namirnice. U takvim slučajevima, identifikacija alergena putem testiranja i njegovo eliminisanje iz ishrane može dovesti do poboljšanja stanja kože - savetuje profesorka, ali i upozorava:

Deca u zamci restriktivnih dijeta zbog isključivanja alergena

- Na primer, kod odojčadi sa potvrđenom alergijom na kravlje mleko, prelazak na formulu bez alergena značajno je smanjio simptome ekcema u nekoliko kontrolisanih studija. Međutim, ključna činjenica je da većina obolelih od atopijskog dermatitisa nema klinički značajnu alergiju na hranu koja doprinosi upali kože. Za tu većinu, uvođenje restriktivnih eliminacionih dijeta nije pokazalo veće koristi odnosno, donosi tek minimalno poboljšanje simptoma. Ono često nije klinički značajno​. Autori studija su zaključili da ovi minorni benefiti moraju biti odmereni naspram potencijalnih rizika restriktivne ishrane, poput nutritivnih deficita, zaostajanja u rastu kod dece, kao i povećanja sklonosti ka razvoju pravih alergija na hranu usled nepotrebnog izbegavanja iste.

Mogu li da pomognu probiotici i prebiotici?

Osim eliminacionih dijeta, istražuju se i druge moguće intervencije u terapiji atopijskog dermatititsa. U tom smislu, kaže prof. dr Svetlana Stanišić, dodaci ishrani poput probiotika, prebiotika, omega-3 masnih kiselina i vitamina D su ispitivani u više studija. Šta kažu rezultati?

- Neke meta-analize sugerišu blago poboljšanje stanja kod dece koja uzimaju određene sojeve laktobacila ili bifidobakterija, dok druge ne nalaze značajnu razliku. Esencijalne masne kiseline su takođe proučavane. Kako se pokazalo, teorijski, manjak omega-6 masne kiseline linolne kiseline u koži doprinosi defektu barijere, pa je ranije korišćeno ulje noćurka i drugih biljaka. Ipak, zbirna analiza 34 placebo-kontrolisanih ispitivanja pokazala je da je ukupan efekat ovih intervencija na atopijski dermatitis zanemarljiv​. Slično tome, suplementacija omega-3 mastima iz ribljeg ulja nije dala ujednačen terapijski benefit. Nivo vitamina D u telu može biti od značaja jer atopijski dermatitits često pokazuje sezonske varijacije. Neke studije su našle da suplementacija vitaminom D zimi blago poboljšava simptome kod dece sa deficitom tog vitamina, ali to nije bilo delotvorno za sve ispitanike. Antioksidansi poput vitamina E, kvercetina i cinka mogu uticati na oksidativni stres u koži, ali obimniji dokazi nedostaju.

Prerađena hrana pogoduje atopijskim bolestima

Važno je, naglašava sagovornica eKlinika portala, ne zaboraviti da ishrana bogata prerađenim namirnicama potencijalno može doprineti razvoju atopijskih bolesti. U tom smislu, globalne epidemiološke studije ukazale su da deca koja redovno koriste brzu hranu (npr. tri ili više puta nedeljno) imaju viši rizik od teških oblika astme, rinokonjunktivitisa i ekcema.

Prof. dr Stanišić kaže da ovi podaci ne dokazuju uzročnost. Ali, sugerišu da zapadnjački stil ishrane siromašan mikronutrijentima, vlaknima i omega-3, a bogat zasićenim mastima, može povećati sklonost zapaljenju i time olakšati ispoljavanje atopijskog dermatitisa kod predisponiranih. Takođe, prema njenim rečima, deficit cinka, selena ili vitamina D može pogoršati ekcem zbog uloge ovih mikronutrijenata u epidermalnoj funkciji i imunskom odgovoru.

Suprotno tome, visok unos voća je obrnuto povezan sa atopijskim bolestima u nekim studijama​, što implicira zaštitni efekat zdrave ishrane. Određene bioaktivne materije iz hrane, kao na primer polifenoli, flavonoidi iz voća i čaja, mogu modulirati imunitet, dok neki polifenoli pokazuju antialergijska svojstva, dodaje profesorka.

Creva i povezanost sa dermatitisom: Postoji li "antiekcem" dijeta?

Važno je podsetiti i da ishrana bogata vlaknima i fermentibilnim supstratima podržava raznovrsnu mikrofloru creva koja proizvodi kratkolančane masne kiseline, poput butirata. Ovi molekuli, navodi prof. dr Stanišić, imaju protivupalno dejstvo i mogu poboljšati integritet kožne barijere indirektno.

- Nasuprot tome, poremećaj crevne flore koji se povezuje sa dijetom siromašnom vlaknima, a bogatom šećerima i mastima, može doprineti proinflamatornom statusu i većoj propustljivosti creva, što doprinosi sistemskoj inflamaciji relevantnoj za atopijski dermatitits. Ipak, valja podvući da su ove veze slabe i pod uticajem više faktora, uključujući socio-ekonomski status, te ne postoji specifična „antiekcem“ dijeta koja garantuje prevenciju - zaključuje prvi deo opsežne priče o uticaju ishrane na određene kožne bolesti prof. dr Svetlana Stanišić, koja će u nastavku našeg razgovora dati važne informacije i pacijentima sa rozaceom, alopecijom, vitiligom...