Višak šećera je tihi okidač upala i najopasnijih bolesti: Kako zavarati organizam kada vapi za nečim slatkim

Savremena ishrana obiluje skrivenim izvorima šećera, a njegov prekomeran unos često prolazi neprimećeno sve dok se u organizmu ne pokrenu dugotrajni zapaljenski procesi. Lekari i nutricionisti sve češće upozoravaju da upravo višak šećera predstavlja jedan od glavnih faktora koji podstiču hronične upale, a one su povezane sa razvojem brojnih ozbiljnih bolesti, uključujući i pojedine vrste karcinoma.

Za višak šećera potpuno izbacivanje nije rešenje

Kod osoba koje imaju genetsku sklonost ka upalama, metaboličkim poremećajima ili oslabljen imunitet, regulacija unosa šećera jedan je od najvažnijih preventivnih koraka. Ipak, potpuno izbacivanje šećera nije rešenje, jer je glukoza osnovni izvor energije za ćelije, naročito za mozak. Zdrav pristup podrazumeva pronalaženje ravnoteže - dovoljno energije za normalno funkcionisanje organizma, ali bez preopterećenja koje vodi u poremećaje.

Preporučujemo

Kako višak šećera podstiče upalne procese

Kada se šećer unosi u većim količinama nego što telu zaista treba, dolazi do niza biohemijskih reakcija koje imaju zapaljenski efekat. Dugotrajno povišen nivo glukoze u krvi doprinosi stvaranju štetnih jedinjenja koja oštećuju ćelije i tkiva. Ova oštećenja aktiviraju imunski sistem, pa umesto kratkotrajnog odgovora dolazi do stanja niskog, ali stalnog zapaljenja.

Takve hronične upale smatraju se „tihim neprijateljem“ organizma. One vremenom narušavaju funkciju organa i stvaraju povoljno okruženje za razvoj bolesti poput dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih oboljenja, neurodegenerativnih poremećaja, ali i malignih promena. Dugotrajna inflamacija može da doprinese nekontrolisanom razmnožavanju ćelija i smanjenoj sposobnosti organizma da prepozna i uništi potencijalno opasne ćelije.

Šećer, insulin i začarani krug upala

Prekomeran unos šećera često vodi ka insulinskoj rezistenciji i povećanju telesne mase. Masno tkivo, naročito u predelu stomaka nije pasivno: ono proizvodi supstance koje dodatno pojačavaju upalne procese. Tako se stvara začarani krug u kome šećer podstiče gojenje, gojenje pojačava upalu, a hronična upala povećava rizik od ozbiljnih bolesti, uključujući i karcinom.

Istovremeno, povećava se i nivo zapaljenskih markera u krvi, što dodatno opterećuje krvne sudove, srce i jetru, dok se imunski sistem drži u stanju konstantne pripravnosti.

Kako smanjiti unos šećera bez stresa za organizam kad nam se "traži"

Mnogi veruju da je dovoljno izbaciti slatkiše kako bi rešili problem, ali šećer se krije i tamo gde ga najmanje očekujemo: u industrijskim sosovima, prelivima, pekarskim proizvodima, gaziranim i voćnim napicima, pa čak i u „fit“ i „zdravim“ žitaricama.

Ključ je u svesnom izboru namirnica koje podrazumeva:

• redovno čitanje deklaracija
• smanjenje unosa prerađene hrane
• oslanjanje na sveže, neprerađene obroke
• postepeno smanjivanje slatkiša kako bi se izbegli nagli padovi energije.

Kao pomoć u tranziciji mogu da posluže prirodni zaslađivači u umerenim količinama, ali i obroci bogati vlaknima, proteinima i zdravim mastima, koji stabilizuju nivo šećera u krvi.

Ishrana kao saveznik protiv upala

Namirnice sa antiinflamatornim dejstvom poput lisnatog zelenog povrća, bobičastog voća, maslinovog ulja, orašastih plodova i masne ribe mogu da pomognu organizmu da se efikasnije izbori sa upalama. One ne deluju kao lek preko noći, ali dugoročno stvaraju okruženje u kome se upale teže održavaju.

Kontrola unosa šećera nije pitanje odricanja, već razumevanja potreba sopstvenog tela. Održavanje stabilnog nivoa glukoze u krvi jedan je od najvažnijih koraka u prevenciji hroničnih upala, očuvanju imuniteta i smanjenju rizika od najtežih bolesti savremenog doba.

(eKlinika.rs)